Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Dobar početak Dunavske strategije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Strategija za dunavski region pokazala je u prvoj fazi primene da ima potencijal za podsticanje razvoja i povezivanja zemalja Podunavlja i rešavanje zajedničkih izazova u različitim oblastima, poput životne sredine, konstatuje se u prvom izveštaju Evropske komisije o sprovođenju te strategije. U izveštaju se dodaje da je neophodno osnažiti nacionalne strukture za primenu strategije koju, takođe, treba ugrađivati u regionalne i programe EU i nacionalne i lokalne prioritete za period 2014-2020. Među novim projektima koji su pokrenuti, u izveštaju se pominju izgradnja gasne veze između Bugarske i Srbije i uklanjanje olupina iz Dunava, Save i Tise.
Sprovođenje Dunavske strategije EU dobro je krenulo i sada je potrebno da se ona ugradi u regionalne programe i fondove EU i nacionalne, regionalne i lokalne prioritete svake od 14 zemalja članica Strategije, izjavio je 9. aprila u Briselu evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han povodom objavljivanja prvog izveštaja o sprovođenju te strategije.
Komesar Han je pozvao vlade zemalja Podunavlja da Strategiju kao prioritet ugrade u bitne političke sektore i zatražio je od osam zemalja njenih članica iz EU da Strategiju unesu u programe regionalne politike za razdoblje 2014-2020.
U izveštaju Evropske komisije, objavljenom 9. aprila, navodi se da je ključno da se Strategija ugradi u nacionalne, regionalne i programe EU za period 2014-2020, uključujući Evropske strukturne i investicione fondove (ESIF), Horizont 2020, Program za konkurentnost za preduzeća i mala i srednja preduzeća (COSME) i Povežimo Evropu.
Inače, navodi se da je u finansiranju aktivnosti u okviru Strategije potrebno što bolje iskoristiti postojeće politike i programe poput ESIF-a, pretpristupnih fondova (IPA), programa za transportnu infrastrukturu (TEN-T), Okvirnog programa za istraživanja i razvoj ili privatnih fondova, navodi se u izveštaju.
Preporučuje se da se osnaže nacionalne strukture za primenu Strategije tako što će im se obezbediti politička i finansijska podrška i veća institiucionalna stabilnost.
Background Evropska komisija je Dunavsku strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra 2010, a ministri spoljnih poslova EU su je podržali na sastanku 13. aprila 2011. Na samitu EU u junu završen je proces usvajanja Strategije. Tada je usvojen i Akcioni plan kojim su utvđrene konkretne aktivnosti i primeri projekata za sprovođenje Strategije.
Strategija obuhvata 14 zemalja - od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Česka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu članice - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina.
Konstatuje se da koordinacija na nacionalnom planu bolje funkcioniše u zemljama koje su uspostavile međuresorne radne grupe, a posebno u onima koje su to učinilie na višem političkom nivou ili višem nivou u javnoj upravi, što se preporučuje kao dobra praksa.
Navodi se da se iz budžeta EU mogu do 2014. obezbediti određena direktna sredstva za uspostavljanje struktura za sprovođenje Strategije, a da se, pošto finansiranje nije još garantovano posle te godine, moraju naći druga sredstva i to iz nacionalnih budžeta, narednog Dunavskog programa za transnacionalnu saradnju i narednog programa INTERACT.
U celini, politička podrška sa najvišeg nivoa je ključna za primenu Strategije, a ministarski sastanci o saobraćaju, istraživanju i inovacijama ili energetici značajno su unapredili održavanje reke Dunav, koordinaciju politika na planu istraživanja i inovacije i podršku zemljama koje nisu članice u primeni Trećeg energetskog paketa.
U prvom izveštaju o sprovođenju Dunavske strategije ističe se da su "opipljiva dostignuća ostvarena u hvatanju u koštac s problemima, počev od nepostojećih saobraćajnih veza, slabe konkurentnosti i zagađenje prirodne sredine, pa do kriminala".
Navodi se da 14 zemalja članica ove strategije, među kojima je i Srbija, "zajednički uspešno rade u projektima i inicijativama u okviru četiri ključna stuba te strategije - povezivanja Dunavskog makro-regiona, zaštite prirodne sredine, pospešenja napretka i snaženja Dunavskog regiona".
U Strategiji ravnopravno učestvuje šest zemalja koje nisu članice EU, a potrebno je pronaći nova rešenja kako bi se olakšalo njihovo učešće i finansirala primena projekata, ocenila je Evropska komisija.
Najmanje jedna zemlja koja nije članica izdvojila je sredstva EU za aktivnosti u okviru Dunavske strategije, što je dobra praksa koju i drugi treba da slede, dodaje se u izveštaju.
U izveštaju Evropske komisije se ukazuje na sprovođenje niza ranijih i novih projekata, uključujući sporazum Rumunija-Bugarska o plovidbi, dovršetak mosta Kalafat-Vidin, projektovanje "brodova budućnosti" za obnovu dunavske flote.
Takođe je kao važan projekat navedena odmakla izgradnja konektora gasovoda Srbije i Bugarske u dužni od 150 kilometara, "čime se povezuje Baltičko more s Jadranom i Egejsko s Crnim morem".
U nove projekte ubrojano je i uklanjanje 15.000 tona brodskih olupina iz Dunava, Save i Tise. Projektai je pokrenula Privredna komora Srbije a uključuje i privatni sektor.
U iyve[taju se ukazuje i na razmenu podataka i mapa plavnih područja osam podunavskih zemalja i Radnu grupu za dunavsku jesetru, čime bi obezbedio opstanak ove važne riblje vrste u najvećoj evropskoj reci.
Izveštaj Evropske komisije podvlači i uspehe u povezivanju podunavskih zemalja u informatici, razvoju i tehnologiji, saradnji malih i srednjih preduzeća, trgovini, turizmu, saobraćaju.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto:
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
