Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Indija bolja u borbi s klimatskim promenama od 9 zemalja EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Indija više radi u borbi protiv klimatskih promena od devet članica Evropske unije, uključujući Holandiju, Austriju i Poljsku, upozorili su aktivisti borbe protiv promena klime. Najbolja u borbi protiv klimatskih promena među članicama EU je Danska a najgora Estonija, pokazao je novi "Indeks performansi u borbi protiv klimatskih promena 2015" u kome je rangirano 58 zemalja odgovornih za više od 90% globalne emisije ugljen dioksida (CO2). Danska nije najbolja samo u EU, već i na globalnom nivou, dok je zemlja sa najslabijim performansama u borbi protiv klimatskih promena Saudijska Arabija. Srbija nije rangirana.
Organizacije Džermanvoč (Germanwatch) i Mreža za klimatske akcije Evropa (CAN Europe) novi izveštaj o borbi s klimatskim promenama predstavile na konferenciji UN o klimi u Limi.
Navodi se da Indija ima veoma nizak nivo emisije CO2 po stanovniku ali ukupna emisija tog gasa u poslednjih pet godina porasla je oko 40%. Ta zemlje najavila je nove programe upotrebe obnovljivih izvora energije, međutim kod korišćenja uglja beleži se ogroman rast.
Uprkos tome, Indija je 31. na listi zemalja rangiranih prema indeksu performansi u borbi protiv klimatskih promena. U odnosu na prošlogodišnji izveštaj, Indija se popela za pet mesta.
Indija je po borbi protiv klimatskih promena ispred članica EU Finske (32. na listi), Letonije (33), Hrvatske (34), Grčke (35), Austrije (36), Poljske (40), Bugarske (41), Holandije (42) i Estonije (46).
Holandija je u odnosu na prethodni izveštaj pala za osam mesta a Austrija za pet.
Austrijska emisija CO2 se ne smanjuje i ta zemlje verovatno neće dostići klimatske i energetske ciljeve za 2020, iako ima veliki potencijal za obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti.
Stručnjaci su za EurActiv.com rekli i da je Austrija jedna od pet članica EU koja još nije dala doprinos za Zeleni klimatski fond. Taj fond radi od 2011. a osnovan je s ciljem da bude glavni izvor dugoročnih finansija zemljama u razvoju za zaštitu od klimatskih promena i pomoć na putu ka održivom razvoju.
Pad Holandije na listi posledica je kombinacije prelaska industrije na ugalj kao jevtiniji energent i slabog napretka u domenu energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora. Ipak, stručnjaci smatraju da će Holandija ispuniti klimatske i energetske ciljeve za 2020. godinu.
Na ovogodišnjoj listi najgore pozicionirana članica EU je Estonija koja je na 46. mestu iza Kine (45) i SAD (44).
Najbolji borci protiv klimatskih promena su Danska, Švedska i Velika Britanija, tri zemlje koje beleže smanjenje emisije CO2. Nakon prazna prva tri mesta na listi, Danska je četvrta sa indeksom 77,76 i vodeća je i u svetu drugu uzastopnu godinu, Švedska je peta a Britanija šesta.
Prva tri mesta na listi su prazna jer nijedna zemlja nije učinila dovoljno da spreči opasne klimatske promene.
Među prvih deset su i Portugalija (7), Kipar (8) i Irska (10), Francuska je 12. a Nemačka 22, kao i 2013. godine. Nemačka je među deset zemalja koje emituju najviše CO2.
Deseto izdanje indeksa objavljeno je na Konferenciji o klimi UN u Limi koja se održava od 1. do 12. decembra.
Sledeće godine Konferencija UN o klimatskim promenama biće održana u Parizu gde će svetski lideri pokušati da dođu do pravno obavezujućeg sporazuma koji će obezbediti da se globalno zagrevanje drži ispod dva stepena Celzijusa.
Kako se navodi, samo su Danska i Švedska dale svoje doprinose da se taj cilj ostvari.
"Mnoge članice EU pozicionirane su bolje nego 2013. ali su neke, poput Poljske (40) i Bugarske (41), prošle slabije zbog protivljenja daljim koracima (u borbi sa klimatskim promenama) na nacionalnom nivou i u EU", ocenio je direktor Mreže Vendel Trio (Wendel).
Maksimum globalne emisije
Globalna emisija dostigla je novi vrh ali razvoj događaja u poslednje vreme ukazuje na spremnost za akcije na zaštiti klime, istakli su predstavnici nevladinih organizacija.
"Globalni trendovi ukazuju na obećavajući zaokret u nekim od najrelevantnijih sektora za zaštitu klime", rekao je Jan Burk (Burck) iz Džermanvoča dodajući da je rast štetne emisije usporio i da sektor obnovljivih izvora energije brzo raste zahvaljujući padu troškova i velikim investicijama.
Background Pregovori o klimatskim promenama počeli su 1992. godine i UN organizuju godišnje međunarodne konferencije o klimatskim promenama (Conference of the Parties, COP).
U Limi se od 1. do 12. decembra održava 20. COP.
Pariz će biti domaćin 21. COP u decembru 2015. godine.
Sve to, ocenjuje se u izveštaju, naglašava potrebu postizanja ambicioznog sporazuma u Parizu 2015. Sporazum, kako se navodi, mora da podstakne poverenje investitora u ulaganja u projekte sa malom ili nultom emisijom CO2.
Novi izveštaj pokazao je da je Kina, najveći svetski emiter CO2, unapredila energetsku efikasnost i ulaže naveliko u obnovljive izvore.
Kina i SAD su u novembru objavile da su se dogovorile o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Kanada na 58. mestu liste i Australija na 60. najgore su rangirane razvijene zemlje koje su slabije u borbi protiv promena klime od Rusije, koja je 56, i Irana (57). Ipak, najgora je, drugu uzastopnu godinu, Saudijska Arabija koja je 61. na listi sa indeksom 24,19.
U izveštaju se navodi da je nova konzervativna vlada Australije vratila unazad brojne klimatske politike dok je Kanada napravila mali ili nikakav politički napredak u borbi s klimatskim promenama.
Najbolji rezultat među zemljama u razvoju napravio je Maroko koji se probio na šesto mesto liste pošto je usvojio ambiciozne ciljeve korišćenja obnovljive energije i povećao broj solarnih i projekata vetroenergije.
U izradi indeksa performansi zemalja u borbi protiv klimatskih promena učestvovalo je oko 300 stručnjaka širom sveta koji su ocenjivali i merili emisije CO2 zemalja, trendove emisije, energetsku efikasnost i klimatsku politiku.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
