Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istorijski dogovor Kine i SAD o smanjenju emisije gasova
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kina i SAD su postigle dogovor o ciljevima u borbi protiv klimatskih promena koji bi trebalo da podstakne napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu. Dogovor je izazvao iznenađenje, pošto se dve zemlje dugo nisu slagale oko kilmatskih pitanja. U svetu je dogovor pozdravljen kao važan korak, s obzirom da je reč o dva najveća zagađivača i da je Kina prvi put odredila okvirni datum nakon koga bi trebalo da počne da smanjuje emisije ugljen dioksida (CO2). Međutim, postavlja se pitanje da li će dve zemlje biti u stanju da sprovedu dogovoreno zbog političkih i ekonomskih razloga.
Predsednik Kine Si Đinping i predsednik SAD Barak Obama saopštili su 12. novembra u Pekingu da su postigli dogovor o novim ciljevima u borbi protiv globalnog zagrevanja. Dve zemlje zajedno proizvode 45% celokupne svetske emisije CO2 u atmosferu.
Obama, koji je bio u državnoj poseti Pekingu, ocenio je da se radi o "istorijskom" koraku. Prema njegovim rečima, SAD će raditi sa Kinom na tome da ta zemlja "uspori, dovede do vrhunca a zatim preokrene kurs" svojih emisija CO2.
Prema njegovim rečima, novi cilj SAD je da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 26 do 28% u odnosu na nivo iz 2005. godine. Dosadašnji cilj SAD je bio da smanjenje bude 17% do 2020. godine. Novi cilj podrazumeva da će SAD dva puta brže smanjivati emisije u petogodišnjem periodu počev od 2020, navodi AP.
Obama je pristao da brže pristupi smanjenju američke emisije gasova zelene bašte, dok je Si, pod sve jačim pritiskom da kineske gradove spasi od smoga, prvi put postavio okvirni datum za početak smanjenja emisije.
Emisije CO2 po stanovniku u Kini odnedavno prelaze nivo u EU. Emisije su u Kini i dalje u porastu zato što ova zemlja gradi nove termoelektrane kako bi podržala razvoj svoje ekonomije. U Kini se troši polovina uglja u svetu, od koga se u toj zemlji proizvodi 70% struje.
Kina nije objavila procente svog ograničenja, ali je kao cilj postavila da oko 2030. dostigne najviši nivo emisija da bi zatim preokrenula trend i počela da smanjuje količine emitovanih gasova.
Iako to znači da će Kina u narednih 16 godina moći da u atmosferu ispušta više CO2, postavljanje ovog cilja predstavlja izuzetan korak za Peking. Kina je u okviru pregovora o klimi do sada zahtevala da se pred nju ne stavljaju isti zahtevi kao razvijenim industrijskim zemljama koje, kako smatra Peking, imaju i najveću odgovornost u borbi protiv globalnog zagrebanja.
U susret samitu u Parizu
Dogovor je proizvod želje da se obezbedi postizanje globalnog sporazuma o ograničavanju emisije gasova staklene bašte od 2020. godine pa nadalje.
"Složili smo se oko toga da ćemo se postarati da međunarodni pregovori u vezi sa klimatskim promenama dovedu do sporazuma u Parizu", rekao je Si novinarima nakon objave rezultata razgovora.
Sporazum bi trebalo da bude potpisan sledeće godine u Parizu a u njemu naučnici vide poslednju šansu da se spreče katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Cilj je da se zemlje slože da svaka od njih smanji emisije CO2 za određenu količinu, ali je još otvoreno pitanje da li to treba da budu obavezujući cilj.
Naučnici upozoravaju da sadašnji napori nisu dovoljni da bi se porast temperatura ograniči na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije, što je cilj koji je međunarodna zajednica postavila kako bi se izbegle katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Naučnici ocenjuju da je sada takav trend da se ide ka povećanju prosečne temperature od 4 stepena Celzijusa.
UN su nedavno upozorile da će globalno zagrevanje vrlo izvesno imati ozbiljne, neotklonjive posledice po klimu i čovečanstvo koje će se ispoljiti u porastu nivoa mora, većem riziku od poplava i smanjenim prinosima useva.
Zvaničnica UN za Klimu Kristijana Figeres (Ćristiana Figueres) je pozdravila kinesko-američki dogovora i izrazila očekivanje da će on pružiti podstrek naporima za smanjenje emisija gasova u svetu.
Direktor organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis (Greenpeace) u istočnoj Aziji Li Šuo rekao da ovaj dogovor može biti "samo osnova a ne vrhunac preduzetih mera" .
Koliko je dogovor realan?
Postavlja se, međutim, pitanje da li će dve zemlje moći da ostvare dogovoreno zbog ekonomskih i političkih pitanja.
"Cilj (za najviši nivo emisija) će sigurno predstavljati izazov za Kinu koja će morati da prilagodi energetski miks", a uticaće i na industrijske interese, rekao je direktor nevladine organizacije Javni institut za pitanja životne sredine Ma Jun.
Iz redova američkih republikanaca koji sada imaju većinu u oba doma američkog Kongresa, već su stigle žestoke kritike "nerealnog plana" koji je predložio Obama.
"Ovaj nerealni plan, koji će predsednik svaliti na leđa svog naslednika (na funkciji) dovešće do poskupljenja komunalnih usluga i smanjenja broja radnih mesta", ocenio je vođa republikanaca u Senatu Mič Mekonel (Mitć McConnel).
Izvor: Beta, AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
