Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Bez promena u bezviznom režimu za Balkan
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je u polugodišnjem izveštaju o sprovođenju bezviznog režima Evropske unije za zemlje Zapadnog Balkana ocenila da je "važno što većina putnika iz tih zemalja dolazi u dobroj veri", dok samo mali broj lica zloupotrebljava tu povlasticu i neosnovano traži azil. Komisija je 9. juna u Luksemburgu podnela izveštaj ministrima unutrašnjih poslova i pravosuđa EU. Ministri EU nisu raspravljali o bilo kakvom privremenom ukidanju slobodnog viznog režima EU za neku zemlju Zapadnog Balkana.
Na sastanku je zaključeno je da su države Zapadnog Balkana "ostvarile određen napredak" u primeni vizne liberalizacije s EU, iako "i dalje dosta azilanata dolazi iz Srbije i BJR Makedonije".
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je naglasila da su "neke članice EU izrazile zbog toga zabrinutost". "Dogovorili smo se da se vrlo uskoro ponovo pozabavimo tim pitanjem", dodala je ona.
Malmstrem je navela da su ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU temeljito raspravljali o polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o pojačanom nadzoru sprovođenja režima putovanja državljana zapadnobalkanskih zemalja u "šengenski prostor" Unije bez viza.
Komesarka je dodala da je Komisija ministrima dala na uvid i pripremljeni mehanizam za hitno stavljanje van snage, na šest do devet meseci, slobodnog viznog režima, u vanrednim slučajevima kad bi priliv "lažnih azilanata" i ilegalnih imigranata sa Zapadnog Balkana u šengenski prostor porastao za šest meseci više od 50%.
"Lažni azilanti", odnosno osobe koje iz ekonomskih razloga traže azil, mahom dolaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i u poslednje vreme u Luksemburg. Najviše ih stiže s juga Srbije i Makedonije, ali njihov broj je u prvim mesecima ove godine uglavnom bio isti, iako i dalje visok, navodi se u izveštaju, u koji je imala uvida agencija Beta.
U polugodišnjem izveštaju se naglašava da zemlje Zapadnog Balkana moraju osnažiti reforme "da bi se očuvala i učvrstila dostignuća u dijalogu (s EU) o viznoj liberalizaciji", što je bitno za ceo proces stabilizacije i pridruživanja regiona Uniji.
Evropska komisija ističe da je glavni cilj ukidanja viza EU za zapadnobalkanske države ostvaren - "da se olakšaju veze među ljudima, pospeše mogućnosti poslovanja i kulturna razmena, kao i da se ljudima tog regiona pruži mogućnost da bolje upoznaju Evropsku uniju".
Takođe se ističe da je "sasvim pozitivna i sveukupna ocena primene sporazuma o readmisiji (zemalja tog regiona) s EU", a da su "zemlje članice Unije ukazale na samo poneke razloge zabrinutosti" u primeni tih sporazuma o obavezi vraćanja u države porekla onih lica koja zloupotrebe bezvizni režim ili ilegalno borave na teritoriji Unije.
Vlasti zemalja Zapadnog Balkana su učinile bitne napore da se očuva ubedljivost procesa vizne liberalizacije, ukazuje Evropska komisija.
Komisija predočava da su "tekući problemi velikog broja neosnovanih zahteva za dobijanje azila u pojedinim članicama EU vezani u ogromnoj razmeri za manjine i uslove u kojima one žive u zemljama odakle su, budući da su velika većina tih lica Romi koji su krajnje siromašni i nemaju nikakvih izgleda u nekoj bližoj budućnosti".
Među građanima koji traže azil u zemaljama EU u preko 80% slučajeva je reč o Romima i etničkim Albancima.
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno.
Evropska komisija je 24. maja predstavila mere u oblasti migracija i izmene propisa o viznom režimu koje predviđaju i mogućnost suspenzije bezviznog režima u određenim okolnostima. Uvođenje takvog mehanizma su početkom godine predložile Francuska i Holandija.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, Srbija je u 2010. bila treći najznačajniji izvor zahteva za azil u EU, sa ukupno 17.715 zahteva, odnosno 7% ukupnog broja. Građani Srbije azil su najviše tražili u Nemačkoj - 6.795 zahteva, Švedskoj - 6.255, Belgiji - 2.220, Francuskoj - 765 zahteva i Italiji - 495.
Prema podacima Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride Belgije, Srbija je po broju zahteva u prva četiri meseca ove godine na 5. mestu sa 544 zahteva. Kada je reč o Švedskoj, Srbija je u prva četiri meseca na 3. mestu sa 725 zahteva. U toj zemlji je, kao i u Belgiji, ove godine smanjena zastupljenost potencijalnih azilanata iz Srbije. U Nemačkoj je u prva četiri meseca ove godine broj zahteva prepolovljen u odnosu na isti period prošle godine i iznosio je 1.440.
"Glavni razlog što oni odlaze iz svojih zemalja jeste ekonomski, i to utemeljen na pogrešnoj zamisli da će steći finansijske povlastica kad zatraže azil u članicama EU", navodi se u dokumentu i dodaje da su "zemlje (zapadnobalkanskog) područja, sve govori, predane nalaženju rešenja za sadašnje probleme i očuvanje slobodnog putovanja bez viza je od ključne važnosti".
Izvršno telo EU naglašava da će se saradnjom institucija, vlada EU i vlasti zemalja regiona i dodatnom informativnom kampanjom predočiti da "lažni azilanti" neće ubuduće moća da računaju na materijalnu dobit.
"A u slučajevima ponovljenih i posebno ozbiljnih kršenja pravila ulaska u EU", članice Unije mogu za takva lica uvesti i zabranu putovanja u šengenski prostor.
EK: Srbija preduzela niz mera
Evropska komisija je ocenila da su "srpske vlasti preduzele mnogobrojne mere" da bi osujetile neosnovane zahteve za azil u nekim zemljama EU, a hitnim postupkom se donose i "dnevne odluke" o povratku lica koja nezakonito borave u EU, navodi se u dokumentu koji je podnet Mešovitom odboru ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa evropske dvadesetsedmorice i zemalja izvan EU koje su uključene u "šengenski prostor" - Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna.
Evropska komisija podvlači da su vlasti Srbije pokrenule i kampanju obaveštavanja o uslovima za legalno putovanje u "šengenski prostor" EU s biometrijskim pasošima, a uveden je i pojačan nadzor na granicama da se spreči zloupotreba bezviznog režima, uz proveru povratnih putnih karata, kao i dokaza o dovoljnim sredstvima za boravak u šengenskoj zoni.
EK ističe da je srpsko Ministarstvo unustrašnjih poslova uspostavilo i ubrzanu proveru biometrijskih podataka u putnim ispravama i otisaka prstiju.
Srpske vlasti istražuju i moguću upletenost putnih agencija i pojedinaca u organizovana putovanja srpskih državljana u zemlje EU, mada veza s organizovanim kriminalom, ipak, nije dokazana.
Komisija u Briselu navodi i da su srpske vlasti do početka aprila izdale dva miliona i 976 hiljada biometrijskih pasoša, usaglašenih s bezbednosnim standardima EU. Dodaje se da je posebno koordinaciono telo MUP Srbije primilo 29.800 zahteva za izdavanje pasoša licima s boravkom na Kosovu i, po tom osnovu, izdalo 25 hiljada biometrijskih pasoša.
"Koordinaciona uprava je dobro organizovana, a izdavanje pasoša građanima u konzulatima u inostranstvu je pouzdano. Zabrinutost izaziva jedino to što je važnost starih (plavih) pasošva produžena do kraja 2011. i što je moguće da uslede i dalje produžavanje", ukazuje se u izveštaju EK.
Takođe se naglašava da su "sprovedene istrage i uhapšeni policijski službenici koji bili povezani s lažnim podacima o promeni boravka lica s Kosova".
Evropska komisija podvlači da se "moraju nastaviti napori kako bi se ojačala provera promene boravka lica s Kosova za boravak u Srbiji i usaglasilo izdavanje izvornih isprava da bi se sprečili falsifikati". Ukazuje se da je na "administrativnoj graničnoj liniji" s Kosovom "nužno pojačati nivo bezbednosti, uključujući valjanu primenu policijskog protokola s Euleksom".
U izveštaju se naglašava da srpska pogranična policija tesno sarađuje sa službom Fronteks za nadzor spoljnih granica EU sa prvenstvenim ciljem da se spreči dolazak ilegalnih imigranata.
Evropska komisija ističe da u Srbiji dobro deluju ključna tela i da postoje zakonski okviri za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, ali smatra da je "zabrinjavajuće to što ima nedovoljno sredstva i ljudstva za delotvornu primenu mera suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
