Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi koraci ka jedinstvenom sistemu azila u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je predložila nove izmene propisa u oblasti azila kako bi se do kraja ove godine u Evropskoj uniji uspostavio jedinstven sistem azila. U EU je tokom prošle godine gotovo 260.000 osoba tražilo azil a srpski građani su bili treći po broju podnetih zahteva. Broj stranih državljana koji traže azil je u porastu i u Srbiji a često je reč o imigrantima koji pokušavaju da dođu do teritorije EU.
U EU se o jedinstvenom sistemu azila pregovara od 1999. godine i već su tri komesara bezuspešno su pokušavala da se izbore sa tim pitanjem i otporom članica. "Nemam iluzije, to neće biti lako", rekla je evropska komesarka pravde i unutrašnjih poslova Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom) 1. juna predstavljaujući predlog Evropske komisije.
Glavna prepreka je protivljenje nekih članica da se ukine propis prema kome je zemlja u koju je došla osoba koja traži azil, nadležna za njen zahtev i odlučuje da li će biti prihvaćen ili ne. Francuska i Nemačka, prve dve zemlje u EU po broju zahteva za azil u prošloj godini, ne žele da se taj propis ukine.
"To je veliki problem", rekla je Malmstremova i dodala da bi mogao da bude uveden mehanizam suspenzije u vanrednim okolnostima. "Objasniću članicama elemente vanrendog mehanizma koji će bit vrlo strogo kontrolisan", rekla je ona.
Malmstremova je rekla da nije prihvatljivo da u Evropskoj uniji "tretman tražilaca azila varira od zemlje do zemlje". Ona je istakla da osobe koje traže azil treba da budu tretirane na isti način i prema istim kriterijumima svuda u Evropi. Evropska komesarka je podsetila da su se lideri EU složili da je potrebno uvesti jedinstveni sistema azila 2012. godine.
"Danas, 90% tražilaca azila bude primljeno u 10 zemalja. To znači da bi 17 ostalih članica treblo da uradi više", dodala je ona.
O predlogu Evropske komisije razgovarće ministri pravde i unutrašnjih poslova EU 9. juna u Luksemburgu.
Background Pregovori o uvođenju jedinstvenog evropskog sistema azila (CEAS) vode se od 1999. Prvi set propisa donet je između 2000. i 2005. godine a zatim je Evropska komisija predložila nove propise o kojima se pregovara od 2008. godine. Najnovije predložene izmene treba da pomognu da se ostvari napredak u pregovorima.
U Srbiji Zakon o azilu usvojen je u novembru 2007. godine, kao deo propisa donetih radi ispunjavanja kriterijuma za uvođenje bezviznog režima EU za građane Srbije. Zakon je stupio na snagu 1. aprila 2008. godine.
Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, prošle godine je zahtev za azil u EU podnelo 257.815 osoba. Najviše zahtev za azil je podneto u Francuskoj (51.595), zatim Nemačkoj (48.490), Belgiji (26.130), Velikoj Britaniji (23.715) i Holandiji (15.100).
Najviše zahteva za azil (20%) podneli su građani Avganistana, Rusije i Srbije. Prema podacima Eurostata, Srbija je u 2010. bila treći najznačajniji izvor zahteva za azil u EU, sa ukupno 17.715 zahteva, odnosno 7% ukupnog broja. Građani Srbije azil su najviše tražili u Nemačkoj - 6.795 zahteva, Švedskoj - 6.255, Belgiji - 2.220, Francuskoj - 765 zahteva i Italiji - 495.
Od ukupnog broja zahteva za azil podnetih u EU 2010 55.095 je odobreno, a 167.010 ili 64% odbačeno.
Prema podacima Evropske komisija, većina imigranata, 85%, došla je preko aerodroma sa turističkom vizom, a morem je čamcima i brodovima stiglo samo između 10% i 15% u EU. Svi imigranti pritom nisu tražioci azila.
Moguće razmatranje zahteva za azil već na granici
Komisija je saopštila da su predložene izmene direktiva o uslovima prijema i procedura azila važan korak ka uspostavljanju jedinstvenog evropskog sistema azila. do 2012. godine.
Predlozi predviđaju uvođenje sistema koji će omogućiti brzu i fer proceduru za azil, jedinsvetnu u svim članicama. To podrazumeva ujednačeniji i usklađeniji sistem prijema azilanata uz obezbeđivanje istovetnih uslova za život širom EU, bez obzira u kojoj članici je podnet zahtev. Novi sistem bi trebalo da doprinese smanjenju troškova članica tako što će im omogućiti da brže donese odluke. Tražiocima azila bi trebalo da omogući dostojanstven život i pristup tržištu rada kako bi mogli da se izdržavaju.
Predlog Evropske komisije se bavi i pitanjem eventualne zloupotrebe institucije azila. Novi propisi bi omogućili članicama da ubrzaju procedure i razmotre na granici zahteve koji su "očigledno neubedljivi ili su ih podnele osobe koje predstavlajju opasnost za nacionalnu bezbednosti i javni red", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Evropska komisija predlaže da period za razmatranje zahteva za azil u prvoj instanci traje najviše do šest meseci.
Planirano je da propisi budu pojednostavljeni a instrumenti jasniji i usklađeniji kako bi se članicama olakšao postupak posebno kada se suočavaju sa velikim brojem zahteva za azil. U vezi sa višestrukim zahtevima za azil razjašnjavaju se propisi u vezi sa mogućnošću da tražioci azila dostave odgovor, ako su se okolnosti promenile.
U Srbiji u prvom tromesečju 2011. primljeno 417 zahteva za azil
Broj osoba koje traže azil u Srbiji konstantno raste a sa približavanjem Evropskoj uniji narednih godina očekuje se da će se taj broj dodatno povećati, ukazale su nevladine organizacije koje se bave pitanje prisilnim migracijama.
U dokumentu "Izazovi prisilnih migracija u Srbiji", koji je pripremila grupa nevladinih organizacija, u koordinaciji Grupe 484, navodi se da je "Srbija označena kao tranzitna stanica velikog broja iregularnih migranata na putu ka zemljama zapadne Evrope". "Porast broja iregularnih migranata sa kojim se suočava Srbija rezultirao je i porastom broja podnetih zahteva za azil, što je posledica (ne)znanja o sistemu azila lica koja se zateknu na teritoriji Srbije", navodi se u dokumentu.
Azil u Srbiji tokom prva tri meseca 2011. godine zatražilo je 417 osoba, što je pet puta više u odnosu na isti period prethodne godine, saopštili su 1. juna predstavnici nevladine organizacije Grupa 484 na konferenciji za novinare.
Prema iznetim podacima, u 2008. godini podneto je 77 zahteva, u 2009. 275, dok su 2010. registovana ukupno 522 tražioca azila.
Iako Srbija još uvek nije formalno obavezna da primenjuje direktive i uredbe EU u toj oblasti, prilikom izrade Zakona o azilu vodilo se računa o njegovom prilagođavanju standardima, navodi se u dokumentu o prislinim migracijama ali se dodaje da je zbog porasta broja zahteva za azil potrebno unaprediti postojeći okvir i kapacitete.
"Sadašnji institucionalni i infrastrukturni kapaciteti u Srbiji mogli su da odgovore broju zahteva koji su podneti u periodu pre 2009. godine. U narednom periodu, moraju se uspostaviti institucije koje će moći da odgovore izazovima situacije na terenu i koje će biti organizovane shodno standardima koje u ovoj oblasti nameće EU", navodi se u dokumentu o položaju i problemima izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila i povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji.
Prema mišljenju iznetom u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010 godinu, sistem za dodelu azila u Srbiji nastavlja umereno da napreduje. Srbija se obavezala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim, uključujući oblast davanja azila.
Izvor: EurActiv.rs, AFP i Beta
Sledeći koraci
9. jun 2011: Ministri unutrašnjih poslova i pravde EU razmotiće predlog izmena propisa o azilu.
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
