Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ponovo vize ako se broj azilanata poveća za 50%
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija će ponovo privremeno uvesti vize za neku zemlju Zapadnog Balkana ako u razdoblju od šest meseci za 50% poraste priliv "lažnih azilanata" ili ilegalnih imigranata iz te zemlje u šengenski prostor EU, navodi se u predlogu koji je 24. maja usvojila Evropska komisija. Građanima neke od zapadnobalkanskih zemalja vize bi ponovo mogle da budu privremeno uvedene i ako bi za pola godine u toj državi za 50% porastao broj odbačenih zahteva za vraćanje njenih državljana koji nelegalno borave u šengenskom prostoru, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je imala uvid agencija Beta.
Evropski diplomatski izvori su Beti preneli da očekivano usvajanje tog mehanizma na sastanku ministara spoljnih poslova EU u junu treba da bude ozbiljan poziv vlastima svih država Zapadnog Balkana da učine sve da se izbegnu situacije koje dovode u pitanje bezbednost šengenskog prostora slobodnog kretanja. Posebno se ističe da bi bio doveden u pitanje ceo režim slobodnog putovanja u EU za ogromnu većinu građana regiona, koji bi teško bili pogođeni zbog zloupotreba "ubedljive manjine njihovih sunarodnika" koji krše taj režim.
Prema proceni izvora, teško je poverovati da bi do kraja godine mogao za polovinu da se uveća broj lažnih azilanata ili imigranata iz Srbije i Makedonije, ali je mehanizam jako važan zbog smirivanja nezadovoljstva i strahovanja mnogih članica Unije i njihove javnosti.
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno.Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаncimа i Bošnjаcima sа područjа južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda. Zbog toga je, prilikom uvođenja bezviznog režima za BiH i Albaniju, uveden i mehanizam nadzora sprovođenja tog režima, a Evropska unija će u junu dati celovit izveštaj o primeni bezviznog režima.
Francuska i Holandija su predložile početkom godine da se uvede vanredni mehanizam za privremeno ponovno uvođenje evropskih viza nekoj zemlji Zapadnog Balkana za slučaj "hitne vanredne situacije".
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, Srbija je u 2010. bila treći najznačajniji izvor zahteva za azil u EU, sa ukupno 17.715 zahteva, odnosno 7% ukupnog broja. Građani Srbije azil su najviše tražili u Nemačkoj - 6.795 zahteva, Švedskoj - 6.255, Belgiji - 2.220, Francuskoj - 765 zahteva i Italiji - 495. Prema podacima Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride Belgije, Srbija je po broju zahteva u prva četiri meseca ove godine na 5. mestu sa 544 zahteva. Ispred Srbije su Avganistan, Gvineja, Kosovo i Irak. U 2010. Srbija je po broju zahteva bila na 3. mestu.Kada je reč o Švedskoj, Srbija je u prva četiri meseca na 3. mestu, iza Somalije i Avganistana, sa 725 zahteva. U toj zemlji je, kao i u Belgiji, ove godine smanjena zastupljenost potencijalnih azilanata iz Srbije. U Nemačkoj je u prva četiri meseca ove godine broj zahteva prepolovljen u odnosu na isti period prošle godine i iznosio je 1.440.
Stavljanje van snage režima bez viza za neku zemlju trajalo bi šest meseci, a u slučaju da ne bude poboljšanja "vanredne situacije koja traži hitan odgovor za rešavanje teškoća u nekoj članici EU" ta mera bi se mogla produžiti za još devet meseci.
Mehanizam sa ugrađenom "zaštitnom klauzulom za brzo privremeno ukidanje bezviznog režima", koji u junu treba da usvoji Savet ministara EU, biće primenjivan, pored Zapadnog Balkana, i za sve druge zemlje čiji državljani bez viza mogu da putuju u EU.
Mera bi stupila na snagu na temelju konsultacija Evropske komisije, pograničnih službi EU, Saveta ministara, prvenstveno ministarstava unutrašnjih poslova članica EU, kao i zemlje iz koje dolaze lažni azilanti ili ilegalni imigranti, ili koja masovno odbacuje zahteve neke članice EU da, na temelju ugovora o readmisiji, prihvati povraćaj svojih državljana koji ilegalno borave u Uniji.
Predloženi mehanizam bi se primenjivao na osnovu "jasno utvrđenih merila", a u njemu sadržana zaštitna klauzula treba da pomogne da se ubuduće očuva celovitost postupka vizne liberlizacije i izgradi poverenje u odnosu na javnost, navodi se u dokumentu.
"Članica EU koja bi se suočila s jednom od navedenih vanrednih situacija, morala bi da najpre Evropskoj komisiji pošalje bitne podatke i statistiku, kao i podrobno obrazložene prve mere s ciljem da popravi tu situaciju", dodaje se.
EK bi, uz priložene izveštaje agencije za obezbeđenje spoljnih granica EU - Fronteks i Evropske kancelarije za azil, potom obavestila Savet ministara EU i u roku od tri meseca bi mogla odlučiti da na šest meseci ukine režim putovanja bez viza za državljane neke treće zemlje.
"Tom Uredbom uspostavlja se zaštitna vizna klauzula koja omogućava brzo, privremeno ukidanje slobodnog viznog režima za neku treću zemlju na pozitivnoj listi u slučaju vanredne situacije, kad je nužan hitan odgovor s ciljem da se reše teškoće s kojima se sučeljavaju jedna ili više zemalja članica, a vodeći računa o sveukupnom uplivu te vanredne situacija na Evropsku uniju u celini", navodi se u predloženom mehanizmu EK. Stavlja se do znanja da se "u slučaju kaznenih mera ponovnog uvođenja viza nekoj zemlji, kad nema uzvratnih, mora uzeti u obzir celokupna spoljna politika EU s tom trećom zemljom, bez automatizma, uz načelo solidarnosti među članicama EU, a mora se dati politička ocena primerenosti tog koraka".
Takođe se ističe da je u novembru prošle godine odlučeno da se vize EU ukinu za Albaniju i Makedoniju, uprkos uzdržanosti nekih država članica EU zbog brzog porasta zahteva za azil pošto je vizna liberalizacija usvojena za neke zemlje Zapadnog Balkana. Zbog toga je Evropska komisija odlučila da od januara ove godine usvoji pojačani mehanizam nadzora bezviznog režima za sve zapadnobalkanske zemlje i preuzela obavezu da posle šest meseci, u junu, podnese o tome podroban izveštaj Savetu ministara Unije, uz predlog da se uvedu i vanredne mere, ako naglo dođe do pogoršanja situacije.
Izvor: Beta
Sledeći koraci
9. juna 2011: Ministri pravde i unutrašnjih poslova EU razmatraće predložene mere u oblasti migracije i vizne politike.
24. juna 2011: Lideri EU razmotriće predlog Evropska komisije o politici u oblasti migracija i viznom režimu.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
