Koordinaciono telo za proces pristupanja EU će rukovoditi procesom pregovora o članstvu u EU, kao telo koje okuplja ministarstva nadležna za određene oblasti o kojima će se pregovarati, dok je uloga Kancelarije za evropske integracije da koordinira ceo proces. Koordinaciono telo je osnovano još 2007. godine a nedavnom vladinom odlukom sastav tog tela je usklađen sa promenama u Vladi Srbije nakon rekonstrukcije. Srbija je u tehničkom smislu spremna za pregovore o članstvu sa EU, rekao je 17. juna EurAktivu pomoćnik direktorke Kancelarije za evropske integracije Vladimir Međak.

Kancelarija za evropske integracije je stalno telo i glavni koordinator celokupnog procesa evropskih integracija, a u skladu s potrebama formiraju se i radna tela koja nisu stalna, poput Koordinacionog tela za proces pristupanja. "Ono za šta su formirana posebna tela jesu poslovi koji zahtevaju dodatnu koordinaciju i konsultacije među različitim akterima u procesu", rekao je Međak.

Za razliku od Kancelarije koja će nakon pristupanja EU rukovoditi procesom evropskih odnosa u okviru EU, koordinacioni mehanizam će trajati do ulaska u članstvo. Po prijemu u EU, zemlja će ući u mehanizam koordinacije EU kada će, kako je ukazao Međak, druga tela i drugi vidovi komunikacije unutar vlade biti potrebni.

Koordinaciono telo je formirano nakon završetka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, u očekivanju nove faze u pridruživanju EU. Srbija je koristeći ovu strukturu pripremila 2008. Nacionalni program za evropske integracije a zatim i odgovore na Upitnik Evropske komisije. Na kraju, to telo će biti nadležno za vođenje pregovora sa EU o članstvu.

"Kancelarija nije zadužena za pregovore. Pregovaraće ministarstva u okviru svojih resora jer ne može Kancelarija da donese zakon iz, na primer, oblasti poljoprivrede - samo Ministarstvo poljoprivrede može da predloži zakon iz oblasti poljoprivrede i oni najbolje poznaju svoju oblast. Kancelarija će koordinirati ceo proces i biti sekretarijat pregovačakog tima, kao što je to radila i u toku pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je on.

"A posao Kancelarije je da bude u svim radnim grupama, i da u svakom trenutku znamo šta svaka radna grupa radi kako bi Srbija pred EU govorila jednim glasom, kako bi naša pozicija bila konzistentna", rekao je pomoćnik direktorke Kancelarije za evropske integracije.

Prema njegovim rečima, Koordinaciono telo "stoji na vrhu administrativne piramide" i čine ga ministri čija su ministarstva najviše nadležna za ono o čemu će Srbija pregovarati prilikom pristupanja u članstvo u EU, poput ekonomije, unutrašnjih i spoljnih poslova, poljoprivrede, pravde, trgovine, životne sredine i infrastrukture. "Suština Koordinacionog tela jeste da se na nivou ministara, koji su politički donosioci odluka, razmatraju najbitnije strateške i političke odluke koje će proizaći iz procesa pregovaranja", rekao je Međak.

Prema njegovim rečima, u tom telu će se utvrđivati pozicije i prioriteti Srbije i odlučivati o tome na čemu će Srbija insistirati u pregovorima, a na čemu neće, gde su mogući ustupci ili ne.

U okviru Koordinacionog tela se nalazi Stručna grupa koju čine državni sekretari i koji će voditi operativne poslove u vezi sa pregovorima. Oni su zapravo šefovi 35 radnih grupa za pregovore o 35 poglavlja sa EU. Na čelu neke radne grupe je državni sekretar iz resora u čijoj je nadležnosti oblast o kojoj će se pregovarati u okviru nekog poglavlja.

I na nivou Stručne grupe će se razgovarati o interesima, pozicijama i eventualnim ustupcima i zahtevima Srbije, ali će političke odluke o najizazovnijim pitanjima donositi Koordinaciono telo, ukazao je Međak.

Istovremeno, Kancelarija za evropske integracije je kao koordinator ukupnog procesa član svih radnih grupa i rukovodi radom Stručne grupe.

Izmene bile neophodne nakon rekonstrukcije vlade

Međak je rekao da su izmene u Koordinacionom telu bile neophodne, pošto je tokom rekonstrukcije Vlade došlo do personalnih promena, kao i ukidanja, spajanja i formiranja novih ministarstava. Zbog promena u vladi morao je da se uskladi i sastav Koordinacionog tela. Takođe, iz istog razloga je izmenjena i struktura predstavnika u radnim telima za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Međak je ocenio da je Srbija u tehničkom smislu spremna za pregovore. "Jednom kada uđemo u pregovore, onda ćemo videti da li je potrebno neko fino podešavnaje mehanizma, u smislu nekih drugih dodatnih protokola i procedura ali za sada za početka preogvora mi imamo sve na mestu", rekao je on.

Ukazao je da postojanje koordinacionog mehanizma omogućilo i da Srbija brzo i efikasno, za 45 radnih dana, odgovori na Upitnik Evropske komisije.

Sličan koordinacioni mehanizam su imale sve države koje su prisutpile EU, uključujući istočnoevropske države, dodao je on.

Međak je rekao i da Savet za evropske integracije koji je osnovan 2002. godine nije operativno telo već telo koje može da daje strateške preporuke vladi o smeru i aktivnostima na koje treba da se usredsredi.

Uloga tog tela je, pre svega, da obezbedi nacionalni konsenzus o pitanju prisutpanja EU, rekao je Međak i ukazao da je sastav Saveta za evropske integracije mnogo širi, odnosno da pored predstavnika institucija, obuhvata i predstavnike sidnikata, poslodavaca, univerziteta, nevladinih organizacija i crkava, pa i osobe koje su evropskeptici.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mirel i Đelić: Reforme ključne, nema novih uslova
  
• 

  Vesti

  : Srbija korak bliže EU
  
• 

  Vesti

  : Delević: Očekujem pojačane aktivnosti u ispunjavanju Akcionog plana
  
• 

  Saopštenja

  : Đelić šef pregovaračkog tima u evropskim integracijama
  
• 

  Vesti

  : Odgovori na Upitnik su krupan korak ka EU