Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Uhapšen Hadžić, izručenje za nekoliko dana    

Objavljeno : 20.07.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Haški optuženik Goran Hadžić uhapšen je jutros na obroncima Fruške Gore i biće poslednji odnosno 161. optuženik koji će biti izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Političari i analitičari iz Srbije imaju različita mišljenja o tome koliko će to hapšenje uticati na evropske integracije Srbije. Može se očekivati da će pozitivnog uticaja ipak biti, pogotovo s obzirom na to da je glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc ocenio da hapšenje pokazuje posvećenost srpskih vlasti saradnji sa Tribunalom i da su evropski zvaničnici ocenili da je to dodatni znak da je Srbija pouzdan partner.


Kako je naveo tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, Hadžić je uhapšen u šumi kod sela Krušedol, bio je teško prepoznatljiv i imao je lažni identitet. On je naveo i da je Hadžić tokom sedmogodišnjeg bekstva bio veoma nepoverljiv i da je bio u kontaktu sa svega nekoliko ljudi, od kojih je jedan uhapšen zajedno sa njim.

 

Tužilac je demantovao da su Hadžiću u skrivanju pomagali Srpska pravoslavna crkva i Vojska Srbije, ali je, kako je rekao, Hadžić "imao kontakte sa nekim sveštenim licima".

 

On je naveo da je Hadžić uhapšen zahvaljujući informaciji Bezbednosno-informativne agencije da će Hadžić ostvariti kontakt sa jednom od malobrojnih osoba sa kojima je komunicirao, a koja je trebalo da mu da novac za skrivanje. "Taj kontakt je trebalo da se obavi juče (19. jula), ali je odložen zbog napisa u medijima koji su objavili da je Hadžić uhapšen, rekao Vukčević". Tužilac za ratne zločine nije otkrio identitet jataka kao ni ime pod kojim se krio Goran Hadžić.

 

Postupak izručenja počinje istog dana kada i hapšenje saslušanjem kod istražnog sudije, koji prema proceduri Hadžiću čita optužnicu. Hadžićev branilac će biti beogradski advokat Toma Fila. On je novinarima kazao da je Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje Hadžića i kazao da se neće žaliti jer to, kako je naveo, nema efekta. Izručenje bi, i da je bilo žalbe, moglo da se sprovede u roku od sedam dana.

 

Zvaničnu potvrdu hapšenja dao je predsednik Srbije Boris Tadić, koji je ocenio da je time "završena turobna stranica" istorije Srbije. Tadić je demantovao informacije koje su se pojavile u medijima da je hapšenje obavljeno "između vojnog objekta i manastira Krušedol". On je dodao da srpske vlasti nisu znale gde se skrivao Hadžić, kao ni Ratko Mladić pre njega, odbacivši navode pojedinih medija da je bilo spekulacija oko njihovog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu.

 

Na pitanje zašto je potraga za Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem trajala toliko dugo, Tadić je rekao da je to bio veoma naporan posao na kojem se dugo radilo, ali da je to na kraju dalo rezultate. On je kazao da hapšenje haških optuženika nije bilo posledica pritisaka i dodao da je "potpuna je iluzija da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo".


Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage i naveo da je istraga o skrivanju Mladića u toku.

Background

Saradnja sa Haškim tribunalom je međunarodna obaveza Srbije i uslov za napredak u evropskim integracijama Srbije, ali i preduslov za pomirenje u regionu i uspostavljanje dobrih odnosa. Evropski put Srbije više puta je usporavan zbog toga što haški optuženici nisu uhapšeni, pri čemu se najviše insistiralo na hapšenju Ratka Mladića.

 

U Haškom tribunalu do sada su okončani postupci protiv 125 optužena iz bivše Jugoslavije - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno. Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja. Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica. Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 36 optuženih.

 

Optužnica za zločine u Hrvatskoj 1991. i 1992.

 

Bivšeg vođu Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića Haški tribunal je optužio za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.

 

U bekstvu je bio od 2004, kada je tužilaštvo u Hagu obelodanilo optužnicu protiv njega. Nekoliko sati pre nego što je optužnica predata zvaničnom Beogradu, Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu (gde je živeo poslednjih godina) i od tada je bio u bekstvu.

 

Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla) je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu. Ona je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.

 

Hadžćić je optužen u 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

 

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske. Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.

 

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici. Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.

 

Hadžić je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, "uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta". Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.

 

Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama.

 

Biografija - od magacionera do optuženika za ratne zločine

 

Hadžić je rođen 9. septembra 1958. godine u mestu Pačetin kod Vinkovaca (Hrvatska). Osnovnu školu je završio u Nuštru, a gimnaziju u Vinkovcima. Počeo je studije ekonomije u Osijeku, nastavio u Subotici, ali nije diplomirao.

 

Pre rata (1991-1995) radio je kao magacioner pogona VUPIK u Pačetinu.

 

Politički angažman započeo je devedesetih u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS) u kojoj je bio predsednik opštinskog odbora u Vukovaru (izabran 10. juna 1990), član Glavnog odbora u Kninu i predsednik regionalnog odbora za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem 1990. godine. Hadžić je u januaru 1991. izabran za predsednika Srpskog nacionalnog vijeća, a 16. avgusta te godine u Dalju za predsednika vlade srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.

 

Za predsednika samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) izabran je 26. februara 1992. nakon što je sa tog mesta smenjen Milan Babić. Sa te funkcije je otišao naredne godine (decembar 1993) nakon gubitka na izborima i jedno vreme je bio van politike.

 

Po dolasku u Srbiju radio je kao savetnik generalnog direktora Naftne industrije Srbije (NIS) u Novom Sadu, a sa ove funkcije ga je pred kraj mandata smenio tadašnji v.d. direktor Jovan Vulić i rasporedio 22. oktobra 2001. na mesto samostalnog stručnog saradnika u sektoru veleprodaje NIS-NAP.

 

U politiku se vratio 1995. kao član saveta Sremsko-baranjske oblasti (SBO), da bi 1996. postao prvi predsednik te oblasti, koja je bila pod prelaznom upravom UN (UNTAES) do 15. januara 1998.

 

Bio je neuspeli kandidat na izborima za predsednika novoosnovane Samostalne demokratske srpske stranke (SDŠ) 10. marta 1997. kada je za predsednika stranke izabran Vojislav Stanimirović.

 

Hadžić je bio prvi na listi od oko 150 Srba koje je hrvatska vlada 1997. izuzela iz Zakona o amnestiji, a koje tereti za ratne zločine. Sudovi u Osijeku i Šibeniku su 1995. godine osudili Hadžića u odsustvu na 10,5, odnosno 20 godina robije zbog terorizma.

 

Aprila 2002. godine Hadžić je tužio nekoliko medijskih kuća i tražio odštetu od 200.000 dinara. Mediji su objavljivali da je dobio stan od 125 kvadrata u Novom Sadu, da ima šest stanova u tom gradu i slično.

 

Županijsko tužilaštvo u Vukovaru saopštilo je 22. februara 2003. da je podiglo optužnicu protiv deset osoba iz vrha bivše JNA i civilnih vlasti bivše RSK, među kojima je i Goran Hadžić, za zločine u Vukovaru 1991. godine.

 

Haški tribunal je 16. jula 2004. otpečatio optužnicu koja Hadžića tereti za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji 1991-93.

 

Hadžić je oženjen i ima dvoje dece.

 

Izvor: Beta i EurActiv.rs

 

Stavovi

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) ocenio je da je Srbija hapšenjem Gorana Hadžića i Ratka Mladića dokazala "istinsku posvećenost" saradnji sa Haškim tribunalom. To je novinarima na redovnoj konferenciji za štampu u Hagu preneo njegov predstavnik Frederik Svinen.

 

Bramerc je hapšenje Hadžića, poslednjeg optuženog, pozdravio kao "važnu prekretnicu" u istoriji Tribunala. Glavni tužilac je odao priznanje srpskim vlastima za hapšenje Hadžića, naročito ističući ulogu akcionog tima za potragu, Saveta za nacionalnu bezbednost i operativnih službi koje su sprovele hapšenje.

 

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je da je hapšenje Gorana Hadžića i zatvaranje saradnje sa Tribunalom u Hagu višestruko značajno za Srbiju, jer između ostalog pokazuje spremnost Beograda da privede kraju sve započete procese.

 

"Osim što zatvara poglavlje saradnje sa Tribunalom u Hagu, (hapšenje Hadžića) pokazuje spremnost da se drugi započeti procesi privedu kraju i uspostavi poverenje da će to tako i biti", kazala je Delević za agenciju Beta. Prema njenim rečima, zatvaranje saradnje sa Hagom je na prvom mestu značajno jer će ono i u Srbiji i u regionu pokazati da nema nekažnjenih za zločine, a tek onda kao ispunjenje jednog od kriterijuma za napredovanje na putu ka EU.

 

Čelnici Evropske unije Herman van Rompej i Ketrin Ešton saopštili su danas da je hapšenje Gorana Hadžića "važan dalji korak Srbije ka ostvarenju evropske perspektive, kao i za međunarodnu pravdu". "Posle hapšenja Ratka Mladića, ovo hapšenje (Hadžića) šalje povoljan signal Evropskoj uniji i susedima Srbije, ali prevashodno i o delovanju vladavine zakona u samoj Srbiji", naveli su Van Rompej i Ketrin Ešton u saopštenju.

 

"Srpska nacija je", kako su dodale čelne ličnosti EU, "u procesu sučeljavanja s prošlošću i okretanja stranice ka boljoj evropskoj budućnosti".

 

Van Rompej i Ketrin Ešton su naveli da "očekuju da Hadžić bude neodložno izručen Međunarodnom krivičnog sudu za bivšu Jugoslaviju" i naglasili da "je potpuna saradnja s Haškim sudom i dalje od suštinske važnosti za put Srbije ka Evropskoj uniji".

 

Evropski komesar Štefan File izjavio je da je hapšenjem Gorana Hadžića "Srbija još jednom pokazala da je pouzdan partner" i uputio "iskrene čestike rukovodstvu Srbije zbog održane reči".

 

Komesar za širenje EU je u saopštenju naglasio je da je hapšenje Hadžića "drugi veliki dan za Srbiju za poslednja dva meseca, za pravdu i za pomirenje u regionu". File je istakao da hapšenje Hadžića odlična vest jer je "Srbija sada uhapsila svih 46 srpskih optuženika haškog Suda" i dodao da, budući da je "Hadžić poslednji optuženik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, taj sud sada može okončati svoje delovanje".

 

REGION

 

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor pozdravila je hapšenje Hadžića kao, kako je naglasila, dobru vest za čovečanstvo, za svet, Hrvatsku i porodice žrtava. "Predugo smo čekali jer slavimo 20. godišnjicu nezavisnosti i predugo je čekao grad Vukovar koji obeležava 20 godina od ulaska snaga koje su napravile takvo zlo", upozorila je, međutim, hrvatska premijerka.

 

Poslanik Sabora Hrvatske Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke ocenio je da je hapšenje Gorana Hadžića dobra vest za žrtve, kao i da je poslednja prepreka na putu Srbije prema EU u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom.

 

"Kada je, međutim, posredi saradnja između Hrvatske i Srbije u svim onim pitanjima koja su još ostala otvorena, u svim onim stvarima kada treba pokazati da su pravosuđa Hrvatske i Srbije sposobna pravedno i nepristrasno suditi za ratne zločine - taj posao još ostaje", dodao je Pupovac.

 

Gradonačelnik Vukovara Željko Sabo izjavio je da je hapšenja Gorana Hadžića "velika vest za Vukovar". "On je jedna od najodgovornijih osoba za sve što se događalo u istočnoj Slavoniji tokom rata. Očekujem da bi se na suđenju moglo doznati mnogo toga što se događalo za vreme okupacije, pogotovo sudbina nestalih", rekao je novinarima Sabo.

 

Slično misli i sadašnja i ratna direktorka vukovarske bolnice Vesna Bosanac koja se nada da bi Hadžićevo hapšenje moglo da dovede do rasvetljavanja sudbine oko 400 nestalih Vukovaraca. "Hapšenje je dobra vest za Vukovarce jer se nadamo da će u procesuiranju njegove uloge tokom agresije na grad i njegove okupacije izići na videlo još mnoge činjenice koje će pomoći rasvetljavanju sudbina onih koji se vode kao nestali" rekla je, kako prenose lokalni mediji, Bosanac.

 

Predsednik vukovarskog udruženja logoraša Zdravko Komšić izjavio je da je zadovoljan hapšenjem, jer smatra da je Hadžić "jedan od glavnih krivaca za sva zla koja su se događala nakon okupacije Vukovara 1991. godine". "U to vreme Hadžić je ovde bio gospodar života i smrti te je odredio sudbine mnogih zatvorenih. Smatram da je i ovo hapšenje pripremljeno i dogovoreno i da su srpske službe sve vreme znale gde se on nalazi", dodao je Komšić.


Predsednik Hrvatskog društva srpskih koncentracionih logora Danijel Rehak smatra da je Hadžićevo hapšenje "čin politike i ništa više". "I u ovome se slučaju pokazuje da, kada im neko treba, skrivaju ga i čuvaju, a kada više nije potreban, uhapse ga bez problema", izjavio je Rehak novinarima.

 

Generalni sekretar Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Amir Zukić pozdravio je hapšenje Gorana Hadžića i istakao da je "Srbija još odavno trebalo da ispuni tu obavezu". "To je bila obaveza i teg Srbiji oko vrata kojeg se sada oslobodila. Nažalost, u ovom slučaju, kao i u slučaju hapšenja Karadžića i Mladića, evidentno je da su srbijanske strukuture bezbednosti celo vreme znale i obezbeđivale prostor za sakrivanje optuženim zločincima", rekao je Zukić agenciji Beta.

 

"Mi ćemo i dalje razvijati dobrosusedske odnose, ali ćemo pamtiti sve što je bilo u ratu", rekao je Zukić.

 

Premijer Crne Gore Igor Lukšić je čestitao Srbiji za ispunjenje obaveza u saradnji sa Hagom i rekao je da je danas dobio tretman kao visoka predstavnica EU Ketrin Ešton koja je u Beogradu baravila kad je uhapšen Ratko Mladić jer je on u poseti Beogradu kad je uhapšen Goran Hadžić. On je rekao da je evropska pespektiva Srbije jasnija nego ikad i da želi Srbiji da dobije status kandidata i datum započinjanja pregovora o učlanjenju u Evropsku unuju.

 

SVET

 

Generalni sekretar Saveta Evrope Tjorbjorn Jagland saopštio da hapšenje poslednjeg odbeglog haškog optuženika - Gorana Hadžića, predstavlja "vrhunski trenutak pun značenja za istoriju Srbije i celog regiona". Jagland je naglasio da "svi ratni zločini u nedavnoj istoriji Evrope moraju biti potpuno istraženi i sudski kažnjeni".

 

Čelnik Saveta Evrope podvukao je da je to, posle izručenja Haškom sudu i Ratka Mladića "važan korak u borbi protiv nekažnjivosti i od suštinske važnosti za pomirenje u regionu".

 

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pozdravio je danas hapšenje Gorana Hadžića kao korak koji će doprineti zatvaranju najbolnijeg poglavlja u novijoj istoriji Evrope.

 

"Pozdravljam hapšenje Gorana Hadžića, poslednjeg osumnjičenog za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije kao veoma dobrodošlo... Posle nedavnog hapšenja Ratka Mladića to će doiprineti zatvaranju najbolnijeg poglavlja u skorijoj istoriji Evrope", naveo je Rasmusen u saopštenju.

 

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik pozdravila je hapšenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića i ocenila da Srbija time zatvara važno poglavlje. Hapšenjem Hadžića, i nedavno Mladića, Srbija zatvara važno poglavlje usmereno ka zadovoljenju pravde za mnoge tragične žrtve sukoba i ratova u ovom regionu. Takođe pravi važan iskorak ka privrženosti zapadnim vrednostima i unapredenju evropskih aspiracija građana Srbije", ocenila je Vorlik u izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

 

Donald Tusk, premijer Poljske koja od jula predsedava Evropskom unijom, pozdravio je hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića i naglasio da to pokazuje da ceo region zapadnog Balkana ide u ispravnom smeru u Evropu. "Sticajem okolnosti u isto vreme kada razgovaram sa premijerkom Jadrankom Kosor stigla je vest o hapšenju poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića. To pokazuje da ceo region ide u dobrom pravcu u EU", kazao je Tusk na zajedničkoj konferenciji za novinare u Varšavi sa hrvatskom premijerkom.

 

Francuska "pozdravlja akciju i odlučnost vlasti Srbije" - hapšenje Gorana Hadžića, političkog vođe hrvatskih Srba između 1991. i 1993. koji je bio u bekstvu sedam godina, izjavio je ministar inostranih poslova Francuske Alen Žipe (Alain Juppe). "Pravda će konačno moći da bude sprovedena što će doprineti pomirenju na zapadnom Balkanu", naveo je francuski šef diplomatije u saopštenju.

 

On je istakao da ovo hapšenje predstavlja "važan uslov za približavanje Srbije Evropi". "Mi imamo poverenja u Srbiju da će nastaviti svoje reforme da bi išla ka Evropskoj uniji", dodao je Žipe.

 

SRBIJA

 

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je da će hapšenje poslednjeg haškog begunca pozitivno uticati na raspoloženje zemalja EU prema procesu evropskih integracija Srbije. "Neke članice EU su kao uslov isticale i hapšenje Hadžića. Sada će to hapšenje imati pozitivan efekat na njihovo raspoloženje i odluke u smislu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dobijanju statusa kandidata i eventualnog dobijanja datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije EU", rekla je Maja Bobić agenciji Beta.

 

Maja Bobić je navela da hapšenje Hadžića vraća poverenje partnera iz EU u institucije Srbije i da se stvara pozitivna atmosfera za napredak Srbije ka članstvu u EU.

 

Hapšenje poslednjeg begunca ujedno u će u velikoj meri osloboditi administraciju Srbije da se posveti ispunjavanju drugih važnih uslova, poput sprovođenja zakona i strategija i svega što bi suštinski trebalo da reformiše društvo, a što je jedan od najvažnijih uslova za pristupanje EU", rekla je ona.

 

Nevladina organizacija Žene u crnom pozdravila je hapšenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića ali i zapitala da li će neko odgovarati za njegovo višegodišnje uspešno skrivanje.

 

Žene u crnom pitaju da li će se ispitati poreklo Hadžićeve imovine ili će država, kao i u ostalim slučajevima pomagati njegovu odbranu pred Haškim tribunalom. Ta nevladina organizacija je, takođe, zatražila da se otkriju grobnice hrvatskih žrtava, utvrdi odgovornost vrha bivše JNA za zločine i da završetak saradnje sa Haškim tribunalom otvori proces korenitog preispitivanja stavova o ratovima 90-ih godina i odgovornosti Srbije za te ratove.


Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta izrazio je očekivanje da će međunarodna zajednica, posle hapšenja poslednjeg haškog optuženika u Srbiji Gorana Hadžića, insistirati na procesuiranju ratnih zločinaca iz drugih zemalja u regionu. On je ocenio da je naročito u Hrvatskoj potrebno da se napusti teza da su Srbi bili zločinci, a Hrvati oslobodioci.

 

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je hapšenjem haškog optuženika Gorana Hadžića Srbija "zatvorila jednu priču" i dokazala da je spremna da poštuje svoje pravo i međunarodne obaveze. "Kada je ova vlada bila formirana cilj je bio da se okonča saradnja i priča sa Hagom. Ovim je cilj ispunjen i to više neće biti program bilo koje vlade", rekao je Cvetković novinarima posle razgovora sa crnogorskim premijerom Igorom Lukšićem.

 

Hapšenje Hadžića najjasnije pokazuje da je u obaveštajnoj službi, policiji i delovima pravosudnog sistema postojala mreža pomagača za njegovo skrivanje, izjavio je predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać. "Nisam iznenađen hapšenjem, očigledno je neko počeo da radi svoj posao. To je uspeh i pokazuje ozbiljnost države", kazao je Korać agenciji Beta.

 

On je, međutim, istakao da bi država pokazala još veću ozbiljnost kad bi se "i u ovom slučaju istražila važna činjenica da je Goran Hadžić direktno obavešten da se sakrije u trenutku kad je stigla optužnica iz Haškog suda".

 

Srpska napredna stranka (SNS) saopštila je da je hapšenjem Gorana Hadžića Srbija ispunila međunarodnu obavezu, ali SNS je istovremeno optužila vlast da je još jednom "ispunjavanje obaveze pretvorila u politički teatar za dobijanje političkih poena i ništa više". SNS u je saopštenju naveo da je dokaz za to i činjenica da su brojne dnevne novine i celokupna srspka javnost već danima bile upoznate sa tim da je Goran Hadžić uhapšen, a da režim bira samo pogodan trenutak da to objavi.

 

Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović rekao je da je hapšenjem Gorana Hadžića Srbija završila obavezu prema Haškom tribunalu i da sada treba da se posvetiti demontiranju politike zločina. "Sada se treba posvetiti demontiranju politika koje su 20 godina opstajale na temi falsifikovanja prošlosti, opravdanja zločina i korišćenja optuženih za opstrukciju unutrašnjih demoktratskih reformi u samoj Srbiji", naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.

 

"Ono što se dešavalo posle Mladićevog hapšenja, ne sme da se ponovi i ključna tema ratnih zločina i njihove političke pozadine mora da dobije mnogo više pažnje", samtra Jovanović. Izručenje poslednjeg haškog optuženika, naveo je Jovanović, imaće smisla samo ako se time antihaški lobi ostavi bez poslednje odstupnice i sredstva za zaustavljanje promena u zemlji.

 

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak pozdravio je danas hapšenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića i zatražio da se utvrdi ko mu je 2004. godine omogućio da pobegne. "Nadam se da će se nadlženi organi pozabaviti time ko je omogućio Hadžiću da se krije sedam godina, kao i ko ga je 2004. obavestio o podizanju optužnice i tako mu omogućio da pobegne", rekao je Čanak agenciji Beta.

 

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Gorana Hadžića postala "zreo" kandidat za ulazak u Evropsku uniju. "Srbija je izvršila još jednu međunarodnu obavezu hapšenjem Hadžića. Očekujem, pošto smo ispunili sve zahteve Evrope, da smo sad zreli kandidati za ulazak u EU", kazao je Marković agenciji Beta.


Predsednik Nove Srbije (NS) Velimir Ilić kazao je da nakon izručenja Hadžića očekuje da Srbija dobije status "koji joj je Evropska unija (EU) obećala po okončanju haškog pitanja". Ilić je u izjavi agenciji Beta kazao da očkuje da će EU pokrenuti postupke i protiv "nekih osoba u regionu, koji nisu Srbi" i koji su počinili ratne zločine i ocenio je da su hapšenja optuženika Hadzića, Ratka Mladića i Radovana Karadžića "obavijena velom tajne" i da "je red da ovaj narod sazna šta se dešavalo u toj, celoj priči".

 

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da je hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića "poslednji čin u tragediji srpskog naroda koji će ostaviti trajne istorijske posledice". "Nakon Haga sada će se nastaviti pritisci sa Kosovom kako bi se korak po korak ono uspostavilo kao nezavisna država, i to uz pomoć Srbije", kazao je Todorović agenciji Beta. On je naveo da će se nakon Kosova nastaviti parčanje Srbije i njenih delova Vojvodine i Raške.



Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković
pozdravio je hapšenje poslednjeg haškog begunca i istakao da je sada neophodno otkriti i privesti pravdi sve koji su štitili haške optuženike. "Dobro je što je uhapšen taj mali kaplar Slobodana Miloševića koji je nanosio veliku štetu Srbiji", rekao je Drašković agenciji Beta.


Članovi porodice Gorana Hadžića, poslednjeg haškog begunca koji je uhapšen jutros, izjavili su da su "u šoku" nakon vesti koje su čuli. "Posle sedam godina ovo je prva zvanična informacija koju smo dobili u vezi sa ocem", rekao je Hadžićev sin, Srećko Hadžić. "Sedam godina nismo ništa znali o njemu, sem što nam je policija povremeno pretresala kuću. Osim zvanične potvrde predsednika (Srbije Borisa) Tadića izrečene na konferenciji za novinare niko nam se drugi nije ni javio niti obratio", kazao je Srećko Hadžić novinarima.

 

Analitičar Zoran Dragišić ocenio je da je hapšenje poslednjeg haškog optuženika Gorana Hadžića dobra vest za Srbiju i ceo region, iako je došla prekasno. "Imali bismo konkretne koristi da se hapšenje desilo pre nekoliko godina, ali dobro je što je konačno ispunjen taj osnovni uslov za dalje pregovore na putu ka EU", kazao je Dragišić za agenciju Beta. Dragišić je ocenio da je Srbija, i pored završetka saradnje sa Tribunalom ipak dosta daleko od EU, jer postoje i drugi uslovi.

 

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je da je hapšenje poslednjeg haškog begunca dobra vest za Srbiju i da je time okončan najteži deo saradnje sa tim sudom. "Treba očekivati određene pozitivne posledice po evropske integracije Srbije, jer je haška saradnja bila uslov za njihovo sprovođenje", rekao je Stanković agenciji Beta.


Vojni analitičar Aleksandar Radić
izjavio je da je hapšenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića dobra prilika za Srbiju da ostavi iza sebe "ružni deo svoje istorije" i da trezveno sagleda šta se desilo u periodu ratova i sukoba. U izjavi agenciji Beta, Radić je rekao da više niko ne može da kaže da postoje neki posebni uslovi za Srbiju na putu ka EU, ali da Srbiji sada ostaje da se suoči sa sobom i shvati da je i do sada bila "prilično trapava" u ispunjavanju uslova za približavanje Uniji koji se tiču promene zakona i načina funkcionisanja državne uprave.

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike


19.11.2019, Beograd
Organizator: CRTA i Politikon mreža
07.11.2019, Beograd
Organizator: Desk Kreativna Evropa Srbija
06.11.2019, Beograd
Organizator: PLAC III
05.11.2019, Beograd
Organizator: EPuS
31.10.2019, Kragujevac
Organizator: Swiss PRO
24.10.2019, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
03.10.2019, Beograd
Organizator: Tempus, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo omladine
01.10.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
26 - 27. 09.2019, Beograd
Organizator: Projekat Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći
09.09.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde, Pištaljka, Projekat USAID i Projekat EU
06.09.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
30.08.2019, Beograd
Organizator: Kancelarija Grada Beča u Beogradu - Eurocomm-PR
19.07.2019, Beograd
Organizator: Odbranimo reke Stare planine
18.07.2019, Beograd
Organizator: CRTA
16.07.2019, Beograd
Organizator: EIC i Ministarstvo prosvete
04.07.2019, Beograd
Organizator: CEP
26.06.2019, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i EPuS
25.06.2019, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
05.06.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU, Ministarstvo finansija i EU PPF
31.05.2019, Beograd
Organizator: FCD i EWB
17.05.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i projekat Podrška komisiji za kontrolu državne pomoći
11.05.2019, Beograd
Organizator: CRTA
10.05.2019, Beograd
Organizator: FPN
08.05.2019, Beograd
Organizator: Koalcija 27
07.05.2019, Beograd
Organizator: EPuS
22.04.2019, Beograd
Organizator: RENEXPO
16.04.2019, Beograd
Organizator: MEI, Delegacija EU i PLAK III
11.04.2019, Beograd
Organizator: ISAC fond
03.04.2019, Beograd
Organizator: CSP i Hans Zajdel fondacija
04.04.2019, Beograd
Organizator: Republika Srbija
25.03.2019, Beograd
Organizator: CRTA
20.03.2019, Beograd
Organizator: Ministarstvo finansija i Delegacija EU u Srbiji
19.03.2019, Beograd
Organizator: MONS
26.02.2019, Beograd
Organizator: EPuS i Centar za spoljnu politiku
22.02.2019, Beograd
Organizator: Centar za promociju nauke
21.02.2019, Beograd
Organizator: RES fondacija i Fondacija Hajnrih Bel
06.02.2019, Beograd
Organizator: EU info centar
04.02.2019, Beograd
Organizator: CRTA
30.01.2019, Beograd
Organizator: EU info centar, Delegacija EU i EUNIC
18.01.2019, Beograd
Organizator: NKEU
14.12.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
4.12.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Fridrih Ebert
30.11.2018, Beograd
Organizator: NKEU
28.11.2018, Beograd
Organizator: CEP, CFA/ÖFZ i CIFE
26.11.2018, Beograd
Organizator: Konfindustrija Srbija
26.11.2018, Beograd
Organizator: Agencija za borbu protiv korupcije
19.11.2018, Beograd
Organizator: CEP
16.11.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
14.11.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
08.11.2018, Beograd
Organizator: EPuS i Konrad Adenauer Fondacija
06.11.2018, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
06.11.2018, Beograd
Organizator: ASB i Ministarstvo za rad
06.11.2018, Beograd
Organizator: Predstavništvo Grada Beča
01.11.2018, Beograd
Organizator: U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika
30.10.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
17.10.2018, Beograd
Organizator: BFPI, BCBP i EPuS
14.10.2018, Beograd
Organizator: Srbija 21
12.10.2018, Beograd
Organizator: Ambasadori održivog razvoja i NKEU
09.10.2018, Beograd
Organizator: MZŽS
03.10.2018, Beograd
Organizator: EBRD
29.09.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Švedske, MZŽS i EISP2
26.09.2018, Beograd
Organizator: Kreativna Evropa Srbija
25.09.2018, Beograd
Organizator: EPuS
25 - 26.09.2018, Beograd
Organizator: CEP i TEN
24.09.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert
01.10.2018, Beograd
Organizator: Tempus
18.09.2018, Beograd
Organizator: UNDP i Vlada Švajcarske
14.09.2018, Beograd
Organizator: Bitef i EU info centar
14.09.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Ministarstvo pravde
13.09.2018, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
07.09.2018, Beograd
Organizator: FREN i SeCons
04.09.2018, Beograd
Organizator: Tim Noći istraživača
12.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
11.07.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
03.07.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
28.06.2018, Beograd
Organizator: Istinomer i Crta
28.06.2018, Beograd
Organizator: CEP i EU info centar
27.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS, Fondacija Fridrih Ebert
27.06.2018, Beograd
Organizator: Projektni tim, Švajcarska kancelarija za saradnju i Ministarstvo energetike
22.06.2018, Beč
Organizator: Energetska zajednica
21.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS
20.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
21.06.2018, Beograd
Organizator: BOŠ
15.06.2018, Beograd
Organizator: CEP
14.06.2018, Beograd
Organizator: BCBP
15.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
13.06.2018, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
12.06.2018, Beograd
Organizator: Savet Evrope i Delegacija EU
12.06.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
01.06.2018, Beograd
Organizator: Green European Foundation
24.05.2018, Beograd
Organizator: Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom
21.05.2018, Beograd
Organizator: CEDEF
17.05.2018, Beograd
Organizator: CEP, EFB
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar
16.05.2018, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
14.05.2018, Beograd
Organizator: Koalicija 27
10.05.2018, Beograd
Organizator: AŽC, UŽ Peščanik
09.05.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i Delegacija EU u Srbiji
10.05.2018, Beograd
Organizator: Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politku
10.05.2018, Beograd
Organizator: EPuS, FEFA
25.04.2018, Beograd
Organizator: USAID, EPuS, CEP
25.04.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
23.04.2018, Beograd
Organizator: NKEU
24.04.2018, Beograd
Organizator: REECO Srbija
20.04.2018, Beograd
Organizator: Udruženja
16.04.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i Kolarčeva zadužbina
13.04.2018, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
13.04.2018, Beograd
Organizator: Fridrih Ebert
16. i 17.04.2018, Beograd
Organizator: EFB
11.04.2018, Beograd
Organizator: CEP
11.04.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
12.04.2018, Beograd
Organizator: EPuS
23.03.2018, Beograd
Organizator: Beogradski centar za ljudska prava
16.03.2018, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji, EU info centar
13.03.2018, Beograd
Organizator: CEP, TEN, BENCHER
13.03.2018, Beograd
Organizator: ISAC fond
14.03.2018, Beograd
Organizator: EU info centar i PLAC II
08.03.2018, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
08.03.2018, Beograd
Organizator: Francuski institut u Srbiji
27.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska fondacija za demokratiju
13.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
08.02.2018, Beograd
Organizator: Evropska platforma za ZB
07.02.2018, Beograd
Organizator: CFP, Fondacija Hans Zajdel
01.02.2018, Beograd
Organizator: BCBP
30. i 31.01.2018, Beograd
Organizator: MDULS, ReSPA
24.1.2018, Beograd
Organizator: Tempus - Erazmus+
16.1.2018, Beograd
Organizator: Ambasada Bugarske
17.01.2018, Beograd
Organizator: Koalicija za REKOM
21.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i RAI
19.12.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA