Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ključno izlaganje Bramerca u Savetu bezbednosti UN
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) oceniće 6. juna saradnju Srbije u govoru pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku. Od te ocene zavise dalji koraci u približavanju Srbije Evropskoj uniji. Iako preovlađuju ocene da je hapšenjem i izručenjem bivšeg ratnog komandanta snaga bosanskih Srba Ratka Mladića Haškom tribunalu Srbija otklonila ključnu prepreku na putu ka EU, ukazuje se i na to da se moraju sprovesti neophodne reforme.
Bramerc će u Savetu bezbednosti UN predstaviti svoj redovan polugodišnji izveštaj o radu haškog tužilaštva, koji je poslao u Njujork 17. maja. Nakon hapšenja Mladića, iz Tribunala je najavljeno da Bramerc neće menjati svoj pisani izveštaj o saradnji Srbije, odnosno da će o ključnoj izmeni - hapšenju Mladića - Savet bezbednosti informisati usmenim putem.
Bramerc je prošle nedelje rekao da će pred Savetom bezbednosti naglasiti da je Srbija hapšenjem Ratka Mladića "ispunila jednu od svojih najvažnijih međunarodnih obaveza". Na konferenciji za novinare povodom Mladićevog hapšenja, glavni tužilac je, međutim, podvukao da ostaju na snazi preporuke vlastima Srbije o unapređenju potrage za beguncima, koju je izložio u veoma kritički intoniranom pisanom izveštaju Savetu bezbednosti.
Bramerc je pozvao vlasti u Beogradu da nastave da "primenjuju unapređenja" u operativnom radu koja su dovela do hapšenja Mladića, kako bi "bez odlaganja uhapsile i Gorana Hadžića", jedinog preostalog optuženog begunca.
"Jedini preostali begunac mora biti uhapšen što je pre moguće. Ja sam oprezni optimista", kazao je Bramerc.
Posle Mladićevog hapšenja, očekuje se da će EU do kraja godine dati Srbiji status zemlje kandidata za članstvo, a možda i odrediti datum početka pregovora.
Holandija, koja je napredak Srbije dugo uslovljavala potpunom saradnjom s Haškim tribunalom, ocenila je da je hapšenjem Mladića zvanični Beograd načinio korak napred ka članstvu u EU. "Ovim hapšenjem, Srbija je načinila korak napred ka prijemu u Evropsku uniju", poručio je šef holandske diplomatije Uri Rozental (Rosenthal).
Background Srbija u oktobru očekuje mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata za EU, koji je preporuka zemljama članicama za dodelu tog statusa. Srpske vlasti nadaju se da će Srbiji taj status i biti odobren do kraja godine, posebno nakon hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, kao i da će dobiti i datum za otvaranje pregovora. Srbija je 22. decembra 2009. podnela zahtev za članstvo u EU.
Vlasti Srbije uhapsile su bivšeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog za genocid nad nesrbima u BiH, 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, a Tribunalu su ga izručile 31. maja. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 3. juna, Mladić je odložio izjašnjavanje o krivici.
Tadić 6. juna u Briselu
Predsednik Srbije Boris Tadić očekuje da Srbija posle hapšenja Mladića ima isti tretman kao i Hrvatska kada je reč o daljem približavanju Evropskoj uniji, odnosno da dobije i status kandidata i datum početka pregovora o pristupanju EU.
Tadić 6. juna počinje dvodnevnu posetu Briselu gde će se sastati s predsednikm Evropskog saveta Hermanom van Rompejom.
"Mislim da Srbija zaslužuje isti tretman kao i naš sused Hrvatska, koja je istovremeno dobila i status kandidata i datum otpočinjanja pregovora, iako Hrvatska Haškom tribunalu tada još nije bila izručila optuženog i kasnije osuđenog generala Antu Gotovinu", rekao je Tadić u intervjuu za dnevnik "Frankfurter Algemajne Cajtung - FAC" (Frankfurter Allgemeine Zeitung FAZ) od 3.juna.
Ocenjujući da "nema nikakvog razloga da Srbija bude drugačije tretirana", Tadić je naglasio da Srbija "ne traži nikakav poseban srpski put u EU". "Mi ne želimo da nas puste preko reda. Mi tražimo samo ono što su dobile i sve druge zemlje - pozitivnu reakciju EU na to da ispunjavamo kriterijume", rekao je Tadić u opširnom intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung" od 3. juna.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je da se radi na tome da Srbija dobije status kandidata do kraja godine ali da je drugo pitanje kada će dobiti datum za početak pregovora.
"Tražimo od Srbije da ne bude zemlja, već država Srbija i da ovde konačno prorade institucije pravne države. Da se stvori atmosfera u kojoj bi bilo moguće ostvariti više stranih ulaganja, kao dostizanje jačeg raspoloženja celog društva ka evropskom putu", rekao je Kacin u intervjuu za list Danas od 3. juna.
Kacin je kritikovao predložen zakon o restituciji koji nije nešto što bi EU mogla da prihvati i rekao da "nije korektno od sprpskih vlasti da šetaju institucije Evropske unije", i da je to u stvari "pokušaj odugovlačenja tog posla kako bi se privatizacija završila do kraja i kako bi postalo nemoguće završiti restituciju".
Izvestilac EP je rekao da početak pregovora jeste početak ali da bi taj početak bio moguć neophodno je "srušiti u glavama velike zidine i oslobiditi način razmišljanja". "Oni koji se bave harmonizacijom moraju da shvate da to ne rade za EU ili zbog ucene iz Unije, već da je reč o osposobljavanju srpske privrede da preživi u procesu približavanja".
Slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš Dzurinda kazao je da mu se ne sviđa što se stvara utisak kao da cela zemlja treba da zavisi od jednog čoveka (Ratka Mladića). "To što će im pomoći (na bržem putu u EU) bez sumnje je principijelni stav. Srbija je pokazala da ima smisla za vladavinu zakona", rekao je Dzurinda a prenosi slovački list SME.
On je naglasio da Srbije očigledno ne ostaje samo na deklaracijama o saradnji sa Haškim tribunalom već zaista deluje i da je odlučujući stav i pristup srpskog političkog vrha. "A taj stav će opstati u proceni napretka koji Srbija ostvaruje", rekao je Mikulaš Dzurinda.
Britanski list Ekonomist (The Economist) u novom broju je ocenio da Evropska unija posle hapšenja haškog begunca Ratka Mladića više nema razloga da ne prihvati Srbiju u svoje članstvo, ako zemlja ispuni oštre kriterijume Brisela.
U teksu pod naslovom "Bez novog blefiranja Brisela" Ekonomist navodi da je neuspeh Srbije da uhvati Mladića bio zgodan izgovor evropskim političarima čiji glasači ne vole preterano ideju daljeg širenja EU. "Kada Srbija ispuni stroge standarde za članstvo, mora biti primljena", navodi list i dodaje da išto važi za ostale zemlje Zapadnog Balkana i Albaniju.
Srbija, dodaje se, "zaslužuje da dobije status kandidata u decembru, posebno ako pokaže više fleksibilnosti oko Kosova. Sporazum kojim bi bio omogućen izvoz s Kosova u Srbiju bi trebalo da bude od koristi za obe zemlje", navodi list.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
