Odbor Vlade Srbije za privredu i finansije usvojio je 29. jula na vanrednoj sednici Nacrt zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, a potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će taj zakon u septembru biti poslat Narodnoj skupštini na usvajanje po redovnoj proceduri. Time bi složeno pitanje restitucije moglo da počne da se rešava nakon više od 10 godina najava i očekivanja. Vlasnicima i njihovim naslednicima biće vraćena imovina koja im je oduzeta, a u slučaju da to nije moguće neće biti davana imovina u zamenu, već finansijsko obeštećenje za koje je predviđeno 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra. Prve odluke o vraćanju imovine u naturi planirane su u 2012. godini.
Kada je reč o finansijskom obeštećenju, biće isplaćena akontacija od 10% vrednosti imovine, a za siromašne u vrednosti do 50% imovine, u maksimalnom iznosu 10.000 evra, nakon čega će od kraja 2014. biti izdate obveznice države Srbije sa rokom naplate do 20 godina. Detaljni uslovi i propisi biće utvrđeni zakonom koji će biti donet do kraja 2014. godine.
Prema Đelićevim rečima, iznos za obeštećene utvrđen je tako da bude znatan - iznosi oko 7% bruto domaćeg proizvoda, ali da ne ugrožava finansijsku stabilnost države i da je moguće taj novac isplatiti.
Đelić je ocenio da je dobro što su unapred utvrđena sredstva raspoloživa za restituciju zbog toga što to daje predvidivost finansijskih obaveza Srbije.
Obveznice će, kako je istakao, biti izdate otprilike kada će prestati isplata stare devizne štednje. "Ponekad naši građani postavljaju pitanja da li će tih para za tu namenu biti. Ako je Srbija u poslednjih 10 godina vraćala po osnovu za staru deviznu štednju, tako će biti i u narednih 20 godina, ako to na kraju bude određeno kao rok, i za obeštećenje u postupku vraćanja imovine", kazao je on.
Đelić je na konfereniciji za novinare kazao da će primedbe na to zakonsko rešenje moći da se dostave do kraja avgusta preko internet sajta Vlade Srbije (www.srbija.gov.rs) i Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs). Kako je dodao, biće održane i javne rasprave u nekoliko gradova Srbije. Đelić je naveo da će se u okviru javne rasprave prve sedmice avgusta sastati i sa predstavnicima udruženja koja okupljaju vlasnike kojima je oduzeta imovina, a da će uslediti sastanci sa udruženjima privrednika i predstavnicima verskih zajednica.
Ideja je da se između 28. avgusta i 2. septembra održi široka javna rasprava o nacrtu zakona o restituciji, rekao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije.
"Srbija će usvajanjem tog zakona ispraviti jednu veliku nepravdu koja je učinjena posle Drugog svetskog rata, ali i ispuniti bitan uslov za sticanje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", kazao je Ðelić. Kako je rekao, u toku je prevođenje nacrta zakona kako bi bio poslat Evropskoj komisiji na mišljenje. Nacrt je poslat i svim ministarstvima na mišljenje.
Taj zakon je jedna od stvari na kojima EU insistira i koji će bez sumnje ući u procenu o spremnosti Srbije za status kandidata. On je značajan ne samo u smislu ispravljanja istorijskih nepravdi, već i zato što se njime povećava imovinska sigurnost.
Kako je navedeno u Nacrtu zakona, vrednost nekretnina utvrđuje organizaciona jedinica Poreske uprave u opštini ili gradu na kojoj se imovina nalazi, a iznos obeštećenja zavisiće od odnosa vrednosti zahteva i raspoloživog novca. Iznos će se, kako je kazao Đelić, znati krajem 2014.
Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju, istakao je Ðelić, neće biti napravljene nove nepravde i biće postovana prava sadašnjih vlasnika koji su imovinu stekli na zakonit način.
Predmet vraćanja biće sva imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a izuzeci će biti dvorski kompleks i zgrade u kojima se nalaze bitne državne institucije, poput policijskih stanica i zdravstvenih ustanova, kazao je on i dodao da će od restitucije biti izuzete i umetničke kolekcije u muzejima.
Đelić je kazao da će oni koji potražuju imovinu i kojih, prema procenama ima oko 150.000, imati dve godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Predviđeno je da građani koji su 2006. godine prijavljivali oduzetu imovinu dobiju dokumentaciju koju su tada prilagali da ne bi morali da vade novu.
Prema Đelićevim rečima, od usvajanja zakona biće zabranjeno otuđivanje nacionalizovane imovine koja je u državnom vlasništvu naročito u postupku privatizacije.
Background
Rešavanje pitanja restitucije je jedan od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama. Zakon o restituciji je, prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, trebalo da bude usvojen do juna 2011. godine. Za izradu zakona čekala se ocena Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine. Ustavni sud je 20. aprila ocenio da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u skladu sa Ustavom. Taj zakon predviđa kombinaciju naturalnog i finansijskog obeštećenja, u zavisnosti od mogućnosti, pri čemu se daje prioritet naturalnom modelu, odnosno vraćanju oduzete imovine ili dodeljivanju neke druge odgovarajuće imovine.
Evropska komisija će u oktobru na osnovu reformi koje se sprovode u Srbiji doneti mišljenje o spremnosti zemlje za status kandidata za članstvo u EU.
"Budući zakon o javnoj svojini će poštovati taj isti princip tako što tražena imovina neće biti prebačena na druge nivoe vlasti sve dok se ne odluči o tome da li se vraća ili ne bivšim vlasnicima. I to je ta veza između zakona o vraćanju oduzete imovine i zakona o javnoj svojini", kazao je Đelić.
Zakonom su predviđeni i slučajevi u kojima neko koristi zemljište ili nekretninu, jer se ne može ugovor sa zakupcima promeniti odmah, ali ni stari vlasnici ne treba dugo da čekaju da bi ušli uposed imovine. "Ako postoji zakupac potraživane imovine (nekretnina) on će imati dve godine prelaznog perioda za korišćenje imovine uz rentu, dok će rok za poljoprivredno zemljište biti tri godine", kazao je Đelić.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, u Nacrtu se navodi da se ono vraća i ako su na njemu izgrađeni objekti, ali uz određene izuzetke poput objekata javne namene.
Prema Đelićevim rečima, akontacije za vlasnike će biti plaćena novcem od privatizacije. "Srbija na računu ima 130 miliona evra od privatizacija i to će biti iskorišćeno za isplatu akontacija, a maksimalan iznosi biće do 10.000 evra", kazao je Đelić. Taj maksimalan iznos važiće i za najsiromašnije.
Proces će, kako je istakao, voditi Direkcija za restituciju koja je zadužena i za povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama, jer će uslovi biti isti za sve.
Kada je reč o stranim državljanima, njima će se imovina vraćati po principu reciprociteta - ako građani Srbije ne bi mogli takva prava da ostvare u drugoj zemlji, onda ni građani te zemlje neće moći da ostvare pravo na povraćaj imovine u Srbiji, objasnio je Đelić odgovarajući na pitanja novinara.
Na pitanje koji element zakona može biti predmet rasprave, on je kazao da je to odluka da se imovina koja se ne može vratiti ne zameni drugom, već da se bivši vlasnici i njihovi naslednici finansijski obeštete.
Đelić je rekao da se o tom modelu razmišljalo "bez predrasuda" i da bi sa stanovišta finansija to bilo povoljno rešenje jer bi smanjilo potreban iznos za restituciju.
Međutim, istakao je on, postoje problemi zbog kojih to nije primenjeno nigdeu svetu u većem obimu - država ne poseduje dovoljno imovine, taj postupak može da naruši pravičnost budući da se nekome imovina zamenjuje a neko se obeštećuje, a to odlučivanje bi bio postupak podložan korupciji.
Stavovi
Biviši vlasnici će tražiti da zakon o restituciji predvidi zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, najavio je 29. jula koordinator Mreže za restituciju Mile Antić. "Za bivše vlasnike i njihove naslednike je nedopustivo da budući zakon o restituciji ne uključi supstituciju potraživane imovine u slučajevima kad nije moguće da se vrati ona imovina koja je bila nacionalizovana, jer država ima imovinu koju bi mogla odmah da da u zamenu za potraživano vlasništvo", rekao je Antić za agenciju Beta.
Antić je istakao da u slučaju da se omogući zamena potraživane imovine nekom drugom imovinom država ne bi imala skoro nikakve finansijske obaveze prema bivšim vlasnicima.
On je dodao ne postoji bojazan da će sadašnji zakupci oduzete imovine imati problema sa novim vlasnicima jer su slučajevima kad je vraćana imovina crkvama i verskim zajednicima zakupci lako postizali dogovor o daljem zakupu.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Sledeći koraci
Prva sedmica septembra: Planirano usvajanje zakonskog predloga u Vladi Srbije i prosleđivanje skupštini na usvajanje
Do kraja 2014: Planirano usvajanje zakona kojim će se utvrditi uslovi i iznos izdavanja obveznica za obeštećenje građana u procesu restitucije
EurActiv Srbija
Usvojen Nacrt zakona o restituciji 
