Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mediji u Srbiji - pretnje i trka za profitom
|
|
|
|
Objavljeno : 16.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mediji u Srbiji nisu u lošem položaju samo zbog ekonomske krize, već i zbog toga što njihova prava ugrožavaju i vlasnici i država, ocenili su čelnici Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Predstavnici Saveta Evrope i Evropskog parlamenta su na godišnjoj skupštini Evrvopskog udruženja novinara izrazili zabrinutost zbog situacije u medijima u regionu i posebno ukazali da je ugrožena bezbednost novinara, a da za istraživačko novinarstvo nema nikakvih uslova.
"Ništa nije moguće uraditi preko noći, novinari dele sudbinu svih građana Srbije kada je u pitanju kriza i tranzicija, ali postoje pitanja na kojima sigurno možemo da radimo, kao što je stvaranje jakog sindikata, pregovori o kolektivnom ugovoru, bezbednost novinara i još nmnogo pitanja o kojima i mi sami kao novinarska udruženja, asocijacije i sindikat možemo da radimo, a trazimo i pomoć Evropske federacije novinara (EFJ) da nam pomogne u lobiranju pred institucijama EU", rekao je za EurAktiv predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.
On je ukazao da iskustva sa velikim međunarodnim kompanijama kao vlasnicima medija u Srbiji nisu dobra jer te firme nisu primenile pravila koja važe u njihovim matičnom zemljama. "Naprotiv, osim primedbi na uređivačku politiku, možemo da govorimo i o povredama radnog prava novinara i takve slučajeve imate i u Vacu (Waz) i u Reingijeu (Ringier). "Trudimo se da zaštitimo naše članove od poteza ovih kompanija koje imaju jasan cilj - da smanje troškove a da povećaju profit", kazao je on i dodao da će udruženja učiniti sve da te kompanije i u Srbiji primene standarde koje poštuju u drugim zemljama. Kakoje naveo, slabost novinara u Srbiji je to što nema kolektivnih ugovora i nisu ujedinjeni ni sindikalno organizovani, tako da vlasnici koriste takvu situaciju.
Mogući koraci za poboljšanje situacije su da se zahtev da se ta pitanja sistemski reši jasno uputi državi i da se traži podrška EU, koja bi put Srbije ka EU mogla da uslovi i pitanjima iz oblasti medijske scene, rekao je on. "Mislim da će medijska strategija dati mnogo odgovora i na ova pitanja i nadamo se da će biti usvojena u onom obliku u kojem je usvojila radna grupa", naveo je on.
Predsednica UNS Ljiljana Smajlović kazala je da se pomoć medijima u Srbiji koristi kao pritisak na medije, ali da to ne mora biti tako. Kao dobre primere navela je Francusku u kojoj je država besplatno davala dnevnik po izboru mladima od 18 do 22 godine, i Švedsku koja je zaključila da je važno da svaki grad ima po dva dnevnika pa je odlučila da pomogne ukoliko neki od njih počne da gubi tržišnu utakmicu i zapreti mu gašenje.
Kada je reč o pomoći koju može da pruži Evropska federacija novinara, Smajlović je rekla da je to udruženje već dalo veliki doprinos u oblasti autorskih prava, kao i da je u Srbiji podržalo borbu protiv izmena zakona o javnom informisanju, koji je propisivao drakonske kazne, u trenutku kada ambasadori zemalja EU nisu želeli da se mešaju.
Na pitanje šta ta organizacija može da uradi na konkretnim pitanjima koja su na dnevnom redu beogradskog skupa, poput borbe protiv skupova na kojima se novinarima ne dozvoljava da postavljaju pitanja, ona je kazala da doprinos može biti značajan. "EFJ je snažna organizacija koja je u stanju da stavi stvari na dnevni red i barem kada neko organizuje skupove na kojima se ne dozvoljavaju pitanja novinara u boljim medijima će se uvek spominjati da je održana ona vrsta skupa protiv kojeg se izjasnila novinarska profesija u Evropi", kazala je Smajlović.
U Srbiji novinarima trebaju telohranitelji
Drugog dana sastanka Evropske federacije novinara, komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg kazao je da se novinari u Evropi suočavaju sa mnogim problemima koji ograničavaju njihovu mogućnost da rade i izražavaju se slobodno. Kao primere je naveo pretnje, pa čak i ubistva, kao i zavisnost od finansijera medija. "U Srbiji, kao i u nekim drugim evropskim zemljama, novinarima trebaju telohranitelji... Novinarima se preti, neki su ubijeni, a počinioci uglavnom nisu privedeni pravdi, a ta nekažnjivost šalje lošu poruku i novinarima i društvu", ukazao je Hamarberg.
Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić naveo je da je on jedan od novinara koji su pod 24-časovonom policijskom zaštitom, i da je upravo juče dobio "pismo s pretnjom da će biti likvidiran". Hamarberg je ocenio da postoji i ogroman pritisak na istraživačko novinarstvo, koje je u padu, zbog ekonomskih zahteva tržišta. "Velike firme kupuju medijske kuće i kanale za emitovanje, ali ne poštuju uvek medijsku etiku", istakao je komesar za ljudska prava. On je dodao da svi pomenuti problemi ukazuju na potrebu da se ponovo sagleda sistem samoregulacije koji, po njegovim rečima, "ne funkcioniše dobro". "Neki mediji ne prihvataju te principe, naročito komercijalni. Samoregulacija je način da se izbegne intervencija države kada je reč o osnovnim pravima novinara", poručio je Hamarberg.
Ukazujući da su mediji neophodni kao kontrolori društva i arena za socijalni dijalog, Hamarberg je istakao: "Sada nam je više nego ikada potreban javni servis, ali treba se čuvati da se on ne pretvori u državnu propagandu".
Članica Evorpskog parlamenta Tana Fajon rekla je da vlade treba da izbegavaju zakone koji bi uticali na sadržaj tekstova i izveštaja novinara.
Izrazivši zabrinutost zbog medijske situacije u regionu, koja je po njenim rečima "više u padu nego u porastu", Fajon je kao poseban problem navela činjenicu da u većini slučajeva još nije regulisano vlasništvo medija. Ona je ukazala da mediji sve više postaju zavisni od finansijera, koji su zbog "ekonomskih zahteva tržišta" neophodni za njihov opstanak, što utiče na pad istraživačkog novinarstva. "Mediji treba da budu nezavisniji od investitora, jer gube kvalitet kada je reč o objektivnom izveštavanju", navela je Fajon.
Ona je, međutim, upozorila i da sami novinari treba da poštuju profesionalnu etiku, štite izvore i trude se da izbegavaju proizvoljne i neproverene kvalifikacije. Fajon je kao primer navela debatu koja se treutno vodi u njenoj zemlji - Sloveniji o ispravnosti postupka jednog od novinara koji je prošle nedelje bio na neformalnom razgovoru kod premijera, nakon čega je ceo susret objavio na sajtu Jutjub (YouTube).
Generalni sekretar Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) Oliver Vujović podsetio je da je u prošloj godini, prema evidenciji te organizacije, direktne pretnje primilo 400 novinara u 20 zemalja, a 2.000 njih indirektne. On je pozvao medije na veću solidarnost kada su novinari izloženi pretnjama, ukazujući da lokalni mediji najčešće ne pišu o tim slučajevima, već se pre za njih sazna iz inostranstva. Vujović je ukazao i na dalje prisutno pitanje kriminalizacije novinara, koji mogu da završe u zatvoru zbog izveštavanja.
Navodeći da su često novinari jedini koji nešto preduzimaju u borbi protiv korupcije, Vujović je posebno ukazao na ugroženost novinara u manjim mestima.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
