Situacija na Kosovu i dalje je nestabilna nakon pokušaja vlasti u Prištini da prvi put od proglašenja nezavisnosti 2008. uspostave kontrolu nad severnim delom Kosova. Osnovni problemi - trgovina i carinski pečat i dalje nisu rešeni, a u trenutku kada je izgledalo da se napetost smanjuje grupa srpskih huligana 27. jula je zapalila prelaz Jarinje, što su srpski zvaničnici osudili. Srbija je zatražila i održavanje sednice Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu, pa se 28. jula u večernjim satima očekuju hitne konsultacije Saveta na kojima će učestvovati samo članovi tog tela. Uzlazna linija u dijalogu Beograda i Prištine prekinuta je u drugoj polovini jula odlaganjem runde zakazane za 20. jul.

U prvom planu neslaganja bila su ekonomska pitanja. Prištinska strana smatrala je da na dnevnom redu treba da se nađe pitanje duga srpskih građana prema Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji - KEK-u, dok su beogradske vlasti tu ideju odbile. Tada su prištinski mediji otvorili i temu odnosa sa Telekomom Srbije, zbog kojih, kako su naveli, Pošta i telekom Kosova (PTK) gube novac.

Na dan planiranih, a zatim otkazanih, pregovora, kosovska vlada uvela je zabranu uvoza robe iz Srbije, sa obrazloženjem da je reč o uzvratnoj meri budući da i Srbija zabranjuje uvoz sa obeležjima Kosova. Pet dana nakon toga, kosovski specijalci poslati su da zauzmu dva prelaza na kojima se ta odluka nije primenjivala - Jarinje i Brnjak. Reč je o mestima sa većinskim srpskim stanovništvom, u kojima su tokom prethodnih godina održavani protesti Srba i zbog obaveze plaćanja carina kosovskim vlastima na prelazu, ali i iz drugih razloga, poput nemogućnosti da se vrate na Kosovo.

Tokom ovih zbivanja, za koje se strahovalo da mogu prerasti u nemire, ranjen je jedan albanski kosovski policajac, koji je od povreda i preminuo.

Iz sveta su i kosovske i srpske vlasti dobile poruku da se jednostranim i nasilnim merama ništa ne može postići i da su one nepoželjne. Međutim, kako su ukazali neki analitičari, Evropska unija je dugo oklevala pre reakcije.

EU, SAD i NATO su apelovali na mirno rešenje problema. Bilo je i onih koji su ukazali da takve poteze ne mogu osporavati oni koji su priznali Kosovo. Ambašador Francuske na Kosovu Žan Fransoa Fitu izjavio je 26. jula da je akcijom policije na severu Vlada Kosova preuzela odgovornosti koje joj pripadaju. "Mi to treba da poštujemo, sviđalo se to nama ili ne", ocenio je Fito za Radio Dukađini.

SAD i EU su u reakcijama manje ili više direktno ukazali da su do problema doveli jednostrani potezi ne samo Prištine, već i Beograda koji je zabranu uvozan sa Kosova uveo 2008. godine.

"Jednostrane akcije dve strane - jednostrani embargo Srbije na robu sa Kosova zaveden 2008, kao i nedavna odluka Kosova da uzvrati pošto nije postignut sporazum o normalizaciji carina - doveli su do sadašnjeg zastoja", navodi se u saopštenju visoke predstavnice Stejt dipartmenta Hajdi Bronki Fulton.

Šefica evropske diplomatske službe Ketrin Ešton (Catherine Ashton) u saopštenju je ukazala da je dijaloog jedini način da se reši taj problem i ponovo uspostavi trgovina u oba smera.

Sporazum o carinskom pečatu jedna je od preporuka Srbiji u okviru pristupanja EU. To je bila i jedna od planiranih tema šeste runde dijaloga koja je, kako je tada saopšteno, odložena za septembar, mada su se tokom zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine mogli čuti predlozi da se oni ipak održe ranije kako bi se kriza ublažila.

Pre rešavanja tog pitanja će, međutim, biti neophodno da se u potpunosti stabilizuje situacija na terenu.

Komandant Kfora Erhard Biler rekao je 27. jula popodne da je to i učinjeno, pa se očekivalo sprovođenje dogovora Srbije i Kfora o tome i postepeno smirivanje situacije. Umesto toga, grupa huligana zapalila je 27. jula uveče prelaz Jarinje. Predsednik Srbije Boris Tadić to je osudio rekavši da se huligani time pridružuju albanskim ekstremistima koji ugrožavaju dijalog.

Jedno od pitanja koji povećavaju tenzije je vraćanje srpskih carinika na carinske punktove, umesto Albanaca, o čemu je, kako je saopšteno, postignut dogovor sa Kforom.

Prema informacijama 28. jula popodne, na prelazu Brnjak su, pored snaga Kfora, i carinici albanske nacionalnosti zbog čega su Srbi blokirali put u selu Zupče. Na prelazu Jarinje, gde je saobraćaj bio obustavljen zbog oštećenja, moguć je prolaz uz kontrolu Kfora.

Predstavnici Vlade Srbije Goran Bogdanović i Borislav Stefanović i komandant Kfora Erahrd Biler 28. jula u popodnevnim satima su u Zubinom Potoku počeli razgovore o rešenjima za krizu na severu Kosova, čime je nastavljen razgovor vođen prethodne noći nakon paljenja Jarinja. Predstavnici Srbije su nakon tog razgovora saopštili da je postignut dogovor da Kfor preuzme Jarinje, da Albanci ne budu na prelazima Brnjak i Jarinje i da nema carina.

Kada je reč o zahtevu Srbije da se održi hitna sednica Saveta bazbednosti, 28. jula uveče se očekuju konsultacije. Prema nezvaničnim izvorima, Kina i Rusija su zahtev podržale, dok su SAD i Velika Britanija bile za to da se sačeka redovna sednica o Kosovu, pa bi konsultacije mogle biti kompromisno rešenje. U Njujork je povodom toga otputovao šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić koji, kako je prenela agencija Beta, neće učestvovati na konsultacijama, pošto su one otvorene samo za članove Saveta bezbednosti.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dežer: Očekivani usponi i padovi u dijalogu s Kosovom
  
• 

  Vesti

  : Nesuglasice o dnevnom redu razgovora Beograd-Priština
  
• 

  Vesti

  : Ketrin Ešton: Priznavanje Kosova je političko pitanje
  
• 

  Vesti

  : Prvi konkretan pomak u dijalogu Beograda i Prištine
  
• 

  Vesti

  : EU ne traži priznavanje Kosova, ali neće sukob