Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Beogradu dobro poznati nemački stavovi o Balkanu
|
|
|
|
Objavljeno : 18.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Savezna kancelarka Angela Merkel dolazi naredne nedelje u kratku posetu Zapadnom Balkanu, u okviru koje će 23. avgusta posetiti Beograd. Iako se u srpskoj javnosti dosta spekulisalo o ciljevima njene posete, nagađanja o tome da li će nemačka kancelarka "postaviti ultimatum Srbiji" da prizna Kosovo ili se odrekne želje za ulazak u EU nemaju mnogo osnova. Stavovi Nemačke o ključnim pitanjima su dobro poznati, a prema izvorima u Berlinu za Nemačku je verovatno "gotova stvar" da će Srbija dobiti status kandidata na jesen, ali ne i datum početka pregovora o članstvu u EU.
U okviru posete Zapadnom Balkanu, Angela Merkel će 22. avgusta popodne voditi razgovore u Zagrebu, a 23. avgusta pre podne u Beograd. Sagovornici Angele Merkel u Beogradu biće predsednik Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a predviđen je i susret sa suprugom nekadašnjeg premijera, Ružicom Đinđić i stipendistima Fonda Zoran Đinđić koji finansira nemačka privreda.
Ključne teme razgovora biće evropska integracija Srbije, kao i odnosi u regionu, pre svega politika Srbije prema Kosovu i Bosni i Hercegovini. Na dnevnom redu naći će se i različite bilateralne, i najzad ekonomske teme.
Obavešteni nemački sagovornici u Berlinu uoči posete ukazuju da je za Nemačku verovatno "gotova stvar" da će Srbija na jesen dobiti kandidaturu za članstvo u EU, ali, posebno posle prošlomesečnih zbivanja na Kosovu, verovatno ne i datum otpočinjanja pregovora, što prvoj odluci pak oduzima politički značaj i pretvara je delom u poruku o dobrim namerama.
Stavovi Nemačke o svim navedenim pitanjima su i u Beogradu dobro poznati. Kada je reč o pristupanju Srbije EU i odnosima u regionu, koje Nemačke posmatra kao povezan sklop pitanja, okosnicu čine stavovi koje su u više navrata jasno izrekli nemački političari.
Prvo, Nemačka očekuje da Srbija da značajan doprinos razvoju dobrosusedskih odnosa na Balkanu, pri čemu se tu prvenstveno misli na Kosovo, ali i na Bosnu i Hercegovinu. Drugo, za Berlin je povlačenje granica na Zapadnom Balkanu konačno dovršeno, a teritorijalni integritet Kosova ne može se više dovoditi u pitanje.
Nagađanja o tome da li će Angela Merkel "postaviti ultimatum Srbiji" da prizna Kosovo ili odrekne želja za ulazak u EU nemaju mnogo osnova. "Prelamanje preko kolena" do sada ni u krupnijim unutrašnje- i spoljnopolitičkim pitanjima nije bio stil politike konzervativne kancelarke, ali njega odlikuju istrajnost i upornost.
S druge strane, realnost EU je takva da čak ni takav ultimatum najuticajnije zemlje Unije ne bi mogao da ima odgovarajući odjek, u trenutku kada pet zemalja članica to takođe nije učinilo. Formulacija da se zahteva da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom nije slučajna - ona može da postane zahtev da Srbija prizna Kosovo bude li se u pet zemalja članica koje Kosovo još nisu priznale kao državu, politička klima promenila tako da usledi priznanje.
Nemačka, međutim, već sada od Srbije traži da dosledno radi na uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, ali je u reagovanjima Berlina posle nedavnih incidenata na severu Kosova, kao i prilikom posete šefa diplomatije Gida Vestervelea (Guido Westerwelle) Kosovu, obema stranama rečeno da ubuduće izbegavaju jednostrane poteze.
Vestervele je Beogradu pre desetak dana u saopštenju i zajedničkom autorskom tekstvu sa britanskim kolegom Vilijamom Hejgom (William hague) poručio da će se napredak u uspostvljanju "dobrosusedskih odnosa" imati u vidu kada na jesen EU bude razmatrala napredak u uključivanju zemalja Zapadnog Balkana u EU. Šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Rupreht Polenc (Ruprecht Polenz) je u jednom intervjuu ocenio da će, kada je reč o putu Srbije u EU, sada mnogo zavisiti od toga šta će "Beograd učiniti da bi se situacija na Kosovu brzo smirila".
Dužnička kriza u zemljama na jugu Evrope, kao i niz teških problema sa kojima se suočavaju Rumunija i Bugarska zbog koje su često predmet kritike drugih članica, u međuvremenu su povećave strogost nemačkog stava o širenju. Njega zastupaju i poslanici stranaka koje čine kancelarkinu vladajuću koaliciju, što je od velikog značaja s obzirom na to da je prošlogodišnjom odlukom Ustavnog suda ojačana uloga Bundestaga u odlučivanju o pitanjima koja se tiču EU.
Ovakav stav Nemačke svakako podrazumeva i da su za Berlin od sve manjeg značaja i unutrašnjepolitičke kalkulacije u zemljama koje žele u EU, a koje su vezane za mogući uspeh, odnosno neuspeh pojedinih stranaka na izborima koji predstoje.
Kancelarka u Beograd dolazi, kao što je i uobičajeno, sa mnogobrojnom pratnjom, ali u njenoj delegaciji nema ministara savezne vlade, predstavnika stranaka zastupljenih u Bundestagu, kao ni ličnosti iz nemačke privrede ili iz drugih oblasti poznatih po radu na unapređenju nemačko-srpske saradnje.
Autor: Snežana Bogavac, dopisnica Bete iz Berlina
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
