Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Usvojena radna verzija nacrta zakona o javnoj svojini
|
|
|
Objavljeno : 19.08.2011. |
|
|
|
|
|
|
Odbor Vlade Srbije za privredu i finansije utvrdio je 19. avgusta radnu verziju Nacrta zakona o javnoj svojini, koji je upućen na javnu raspravu do 31. avgusta. Vlada bi trebalo da, kako je najavio potpredsednik Vlade Božidar Đelić, utvrdi predlog zakona o javnoj svojini u prvoj nedelji septembra i uputi ga Skupštini istog dana kada i predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Đelić je kazao da je Nacrt zakona o javnoj svojini u stručnom smislu usaglašen, dok u političkom smislu ima još nekoliko otvorenih pitanja. Usvajanje zakona o javnoj svojini i vraćanju oduzete imovine je ključno za ispunjavanje preporuka Evropske komisije kako bi Srbija ostvarila uslove za sticanje statusa kandidata.
Đelić je na konferenciji za novinare rekao da će donošenjem zakona, prema njegovim rečima, biti "zaokruženi bitni elementi za funkcionisanje demokratije u Srbiji, za decentralizaciju i za privlačenje privatnih investicija"."Napokon imamo Nacrt zakona o javnoj svojini kojim će se zaokružiti decentralizacija i dati joj puni zivot i preneti imovina na Pokrajinu, gradove i opštine, ali tako da ono što mora ostane državna svojina", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
Nacrtom zakona o javnoj svojini, rekao je on, predviđen je "funkcionalni princip" u određivanju javne svojine, a definisana su i opšta dobra koja neće moći da budu prodata i privatizovana. Đelić je precizirao da su prirodna bogatstva koja ne mogu biti prodata mineralne sirovine, izvori mineralne i termalne vode, vodotoci, prirodna jezera ističući da su oni u vlasništvu države i mogu se dati samo pod koncesiju ili na korišćenje.
Vojvodini će, naglasio je, pripasti sve što je - prema Ustavu i Zakonu o nadležnostima Autonomne pokrajine - imovina države Srbije koju koristi Pokrajina.
Đelić je kazao da su nacrtom zakona definisana i dobra od opšteg interesa u koje sapadaju poljoprivredno zemljište, šume, vodno zemljište, zastićena prirodna dobra i kulturna dobra javna dobra. Imamo i dobra u opštoj upotrebi, koja su namenjena korišćenju svih, kazao je on precizirajući da se radi o javnim putevima, prugama, mostovima, tunelima, graničnim prelazia i u svojini su Republike Srbije. Prema njegovim rečima, ulice, trgovi i javni parkovi su takođe dobra u opštoj upotrebi, ali će biti u vlasništvu lokalnih samouprava.
Background Akcionim planom za sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, prvobitno je bilo planirano da pravni akti u vezi sa javnom svojinom i imovinom Vojvodine budu usvojeni do juna 2011. Naknadno je odlučeno da zakon o javnoj svojini bude upućen Vladi u julu, a prethodno je u aprilu formirana radna grupa za izradu nacrta tog zakona.
Prema jednoj od analiza iz 2005. godine, godišnja šteta od toga što lokalne samouprave ne raspolažu imovinom na svojoj teritoriji je oko 100 miliona evra, ne računajući gubitke zbog nerealizovanih investicija i neotvorenih radnih mesta.
Evropska komisija će objaviti 12. oktobra mišljenje o zahtevu Srbije da joj se dodeli status kandidata.
Potpredsednik Vlade Srbije je naveo da je primer primene funkcionalnog principa to da će šume koje su potrebne za funkcionisanje Šuma Vojvodine pripadati pokrajini, ali je naglasio da će autoputevi i pruge ostati u državnoj svojini.
Predviđena i reforma javnog sektora
Potpradsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije kazao je da Nacrt zakona o javnoj svojini predlaže i da se ide u ozbiljnu reformu javnog sektora. Kako je kazao, prema Nacrtu zakona javna preduzeća kao što su Elektroprivreda Srbije i Železnice i javna komunalna preduzeća moći će da se uknjiže kao vlasnici imovine koju upotrebljavaju, ali samo posle odobrenja osnivača. To znači da će u sledeće dve godine, što je rok predviđen zakonom, istakao je Đelić, javna preduzeća morati da dokažu koja im je imovina potrebna za obavljanje funkcija.
"Pitanja obima javnog sektor biće predmet ozbiljne reforme i kroz polugu javne svojine uspećemo da smanjio obim tog sektora i izbegnemo da rasporalaže sa imovinom koja mu nije potrebna potrebna", ocenio je Đelić. On je izrazio uverenje da će se time osloboditi i zemljšte i nekretina i drugih mogućnosti za dodatno privlačenje investitora i dodatnu privatizaciju.
Đelić u ovom trenutku nije želeo iznese procenu kolika je vrednost te imovine.
"Kroz upis javne imovine koji će uraditi svi nivoi države i javni sektor obezbediće se da se transparentno vidi sa čime država raspolaže, a time otvoriti i mogućnost da se postavi pitanje efikasnosti upravaljnja imovinom koja je u vlasništvu javnih preduzeća", ocenio je on.
Đelić je kazao da je Nacrt zakona o javnoj svojini u stručnom smislu usaglašen, dok u političkom smislu ima još nekoliko otvorenih pitanja, ali je dodao da će prepustiti da se ti stavovi izraze tokom javne rasprave. Kako je najavio, privi veliki skup u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnoj svojini biti održan 22. avgusta uz učešće predstavnika Stalne konferencije gradova i opština.
Ðelić je kazao i da je zakon o javnoj svojini usklađen za zakonom o vraćanju oduzete imovine, tako da neće biti moguće upisati svojinu nad imovinom koja se potražuje kroz restituciju.
Izvor: Beta
Stavovi
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) zadovoljna je rešenjima u Nacrtu zakona o javnoj svojini, izjavio je 19. avgusta predsednik SKGO Saša Paunović. "Naš predstavnik je učestovovao u pripremi Nacrta zakona o javnoj svojini i uglavnom je usvojeno sve ono što smo tražili", rekao je Paunović agenciji Beta.
Očekivanja predstavnika SKGO su da će lokalne samouprave posle primene tog zakona biti u poziciji da raspolažu imovinom na svojoj teritoriji, da se povoljnije zadužuju, lakše privlače investitore i otvaraju nova radna mesta.
Povezani sadržaj
|
|
|