Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poslanici o restituciji 22. septembra
|
|
|
|
Objavljeno : 06.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada Srbije utvrdila je 6. septembra Predlog zakona o vraćanju imovine i obeštećenju i Predlog zakona o javnoj svojini i oni bi na dnevnom redu parlamenta trebalo da se nađu 22. septembra, a do sredine oktobra i da stupe na snagu. Reč je o zakonima koji će omogućiti vraćanje nacionalizovane imovine i urediti imovinske odnose države, Vojvodine i lokalnih samouprava. Ti zakoni su takođe značajni "zadaci" Srbije na putu ka statusu kandidata za članstvo u EU.
"Možemo reći da smo, posle deset godina velikog iščekivanja, na korak do ispravljanja jedne istorijske nepravde - oduzimanja imovine posle Drugog svetskog rata na ideološkoj osnovi", istakao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na konferenciji za novinare. Obim restitucije će, kako je dodao, premašiti obim privatizacije, jer će, prema procenama, više od četiri milijarde evra imovine i novca biti vraćeno iz državnog u privatno vlasništvo.
Srbija je, prema rečima Djelića, istovremeno blizu uspostavljanja decentralizacije i efikasnog sistema javne svojine "u kojem će lokalni lideri moći da raspolažu novcem bez stalne intervencije republičkih vlasti".
Ti zakonski predlozi, kako je istakao Đelić, ojačaće vladavinu prava, ubrzati priliv stranih investicija i povećati preduzetnički potencijal zemlje. "Prvi put ćemo moći da odgovorimo na pitanje šta kome u Srbiji pripada", rekao je Đelić i dodao da se time ispunjava poslednji, ključni deo, reformskog programa da Srbija dobije status kandidata za za ulazak u Evropsku uniju.
Đelić je rekao da je uveren da budući zakon o restituciji "pokazati efikasnost", navodeći da će taj proces voditi novoformirana agencija koja će, prema procenama, morati da obradi 150.000 predmeta. "Namera nam je da veliki broj slučajeva bude rešen u naredne tri godine", istakao je potpredsednik srpske vlade.
On je istakao da je, nakon jednomesečne rasprave, nacrt zakona o restituciji unapređen u pet kljucnih domena, ali je naveo da nije prihvaćen zakon starih vlasnika da se u Predlog uvrsti supstitucija, odnosno vraćanje neke druge imovine u slučaju da vraćanje oduzete imovine nije moguće. Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije, supstitucija nije usvojena jer bi uvela proizvoljnost u postupku restitucije i otvorila mogućnost za korupciju.
Đelić je rekao da je jedno od unapređenja u predlogu zakona o restituciji to što su proširene mogućnosti naturalne restitucije građevinskog i poljoprivrednog zemljišta. Vraćanje poljoprivrednog zemljišta je sada moguće i ukoliko se na njemu nalaze dugoročni zasadi poput voćnjaka i vinograda, a precizirano je da se zemljište u okviru proizvodnih sistema ne vraća samo ako je taj sistem u funkciji i samo u meri koja je ekonomski opravdana, rekao je on.
Đelić je istakao da je sužen izuzetak u vraćanju reprezentativnih objekata na one gde postoje ugovori sa stranim ambasadama, konzulatima, vojnim i trgovinskim predstavništvima. Kako je naveo da će, prema predlogu samo će predsednik Republike, Narodna Skupština i Vlada Srbije moći da sačuvaju svoje reprezentativne objekte, podsećajući da je ti ptrvobitno bilo predviđeno za sve reprezentativne objekte u vlasništvu države.
Potpredsednik srpske vlade je naveo da su finalnim predlogom u odnosu na početni nacrt poboljšani uslovi obeštećenja kroz državne obveznice i novac, da je ubrzan i pojeftinjen postupak vraćanja imovine, da je obezbeđena jača zabrana otuđenja imovine. Prednost će, kako je rekao, imati naturalna restitucija, dok će novčano obeštećenje biti primenjivano gde ne bude moguće vraćanje imovine.
Đelić je precizirao da je za novčanu nadoknadu predviđeno dve milijarde evra, što je maksimum od 6% BDP i što je odobrio Međunarodni monetarni fond (MMF). Obveznice će biti izdate 2015. godine i glasiće na evre, sa kamatom od 2%, rekao je on i istakao da će obveznice biit izdate na 15 godina, a za osobe starije od sedamdeset godina obveznice će biti na pet godina. Prema recima Đelića, rok isplate obveznica je ograničen i neće biti produžavan, a vlasnici koji dobiju rešenje o obeštećenju posle 2015. dobiće tada u novcu iznos glavnice i kamate za period do trenutka donošenja rešenja. Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da i da je Predlogom zakona o restituciji maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno na 500.000 evra.
Podsetio je da su usvojene i izmene pratećeg Zakona o konfesionalnoj restituciji, kojima je je izjednačeno pravo crkava i verskih zajednica sa pravima građana i firmi.
"Za slučaj žrtava holokausta koje nemaju žive naslednike, predviđena je izgrađnja memorijalnog centra i osnivanje fonda koji će njim upravljati", rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić.
Zakonom o javnoj svojini ka decentralizaciji
Predlogom zakona o javnoj svojini utvrđeno je da su sve vode i mineralne sirovine prirodna bogatstva koja se ne mogu prodati ali se mogu izdavati u koncesije, odnosno zakup, izjavio je Đelić.
Kako je naveo, mreže komunalnih usluga prepoznate su kao prirodni monopol i izuzete iz vlasništva komunalnih javnih preduzeća. Đelić je dodao da je Predlogom zakona o javnoj svojini omogućeno da privatne firme koje grade sopstvene mreže tog tipa (komunalne i druge) za sopstvene potrebe budu njihovi vlasnici.
Kako je objasnio, biće ukinut prelazni rok od godinu dana za upis svojine opštine i autonomne pokrajine nakon koga bi Republika Srbija postajala trajni vlasnik.
Predlogom zakona se favorizuje zajedničko ulaganje raznih nivoa vlasti u infrastrukturne objekte tako što će svakome od njih biti obezbeđeni prihodi i pravo korišćenja u skladu sa uloženim sredstvima.
Kako je Đelić dodao, predviđen je prelazni rok od 10 godina za besplatno korišćenje prostorija u zgradama opština, grada ili pokrajine koje sada koriste republičke institucije, ali sa idejom da se ta situacija razreši i ranije.
"Predlogom zakona je predviđeno da javna preduzeća, kako bi mogla nesmetano da funkcionišu, imaju prelazni period od dve godine u kome moraju da se upišu u svojinu uz saglasnost osnivača ", kazao je Đelić.
On je dodao da će Železnice Srbije i Elektroprivreda Srbije (EPS) morati da objasne vladi i građanima koja imovina im je i za šta potrebna, ističući da ta preduzeća neće moći automatski da upišu svu svojinu. "Ubeđen sam da će se na taj način obezbediti značajna imovina za korisnije namene", istakao je Đelić.
Obezbeđeno je i da javna preduzeća imaju svojinu na građevinskom zemljištu koje će im osnivač uneti kao kapital, ali i stroga procedura prema kojoj se to zemljište može otuđiti ili dati u dugoročni zakup uz prethodnu saglasnost osnivača.
"Ukinut je i prelazni period od pet godina tokom kojeg su lokalne samouprave i pokrajine trebalo da traže saglasnost republike da uđu u javno-privatno partnerstvo gde bi bili manjinski partneri", rekao je Djelić i ocenio da je to urađeno kako bi se ojačao duh decentralizacije i čelnici lokalnih samouprava preuzeli odgovornost nad svojim odlukama.
Izjednačena je uloga opštinskog i pokrajinskog javnog pravobranioca sa republičkim.
Đelić je ocenio da će Zakon o javnoj svojini dovesti do efikasnijeg i bržeg načina odlučivanja i veće odgovornosti lokalne samouprave što će ojačati kapacitet zemlje.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
