Projekat podržali
Sponzori mreže
|
U Srbiji nema dugoročne poljoprivredne politike
|
|
|
Objavljeno : 17.10.2011. |
|
|
|
|
|
|
U Srbiji dve trećine poljoprivrednih proizvoda koriste sami proizvođači, a samo preostali deo stigne na tržište. Koherentne dugoročne poljoprivredne politike nema, a produktivnost je manja nego pre krize 90-ih godina. To su problemi obrađeni u emisiji Evropa na delu Novinske agencije Beta. Evropski fondovi mogu da pomognu da se slika popravi. Medutim, kako je ukazala profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov, za njihovo korišćenje potrebno je imati jasan plan.
Problem su i cene, odnosno kupovna moć građana. "Hrana je skupa, bila bi jeftinija da je zaposlenost veća", kazao je jedan sagovornik u emisiji. "Tužno je videti roditelje s dvoje dece da kupe pola kilograma voća pod izgovorom da ne mogu da nose. Nosili bi oni mnogo više. Nije hrana skupa, nego ljudi nemaju para", kazala je prodavačica voća i povrća iz Beograda.
Veliki problem poljoprivrede Srbije su česte radikalne promene u politici tog sektora, što ima ozbiljne posledice na rezultate koji se ostvaruju, ocenila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natailja Bogdanov. Kako je kazala najčešće promene u ministarskim garniturama od 2000. bile su u poljoprivredi.
"Ali ono što je problem u vezi sa tim je što je svaka nova postava donosila radikalno novu politiku i mi taj stabilan institucionalni politički okvir nemamo, što je za sektor kao što je poljoprivreda zaista nedopustivo i ima zaista ozbiljne posledice na ukupne efekte", istakla je Bogdanov u emisiji na televiziji B92 i Info kanalu B92.
Ona je istakla da su prinosi u poljoprivredi za strateške poljoprivredne proizvode u prethodnoj deceniji bili niži nego u periodu od 1980. do 1990, što je "jako ozbiljno upozorenje"
Kada je reč o fondovima EU, njih ima dosta, ali se neće dodeljivati bez jasnog plana. "Sredstva se neće dobijati samo zarad toga da bi se podrška srpskim proizvođačima uprosečila sa evropskim ili bilo šta slično. Vi ćete imati pravo da dobijete pomoć 'pod uslovom da...', nije situacija da tamo negde postoji neki novac koji čeka na vas i ništa drugo", istakla je ona.
Bogdanov je navela da je veliki problem i u nedostatku znanja i sporoj primeni inovativnih rešenja.
Na probleme srpske poljoprivrede ukazao je i zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins (Adriano), koji je kazao da Srbija ima kvalitetne proizvode koje izvozi, ali da je potreban dalji napredak u poboljšanju bezbednosti i kvaliteta hrane i za građane Srbije i za prodaju u inostranstvu.
On je izneo podatak da više od 75% poljoprivrednih proizvoda u Srbiji koriste sami proizvođači, dok je 30% na tržištu, dok je u razvijenijim zemljama taj odnos drugačiji.
Serijal od 10 epizoda Evropa na delu emituje se nedeljom u 7.00 na B92, istog dana na Info kanalu u 20.30, a reprizira na Info kanalu B92 ponedeljkom u 19.00.
Reč u emisiji dobili su i poljoprivrednici iz Mionice, sela Taraš, Smedereva i Arilja. Većina od njih smatrala je da je potrebna veća podrška države i da se opstaje tesko, kao i da je cena problem.
"Da bismo ušli u Evropu moramo svi zajedno - i proizvođači i potrošači i prerađivači. Da kroz saradnju vidimo koliko šta može da košta", kazao je jedan od njih.
Dat je i primer uzgajivača malina koji su uveli standard neophodan za izvoz u EU "Global gep" (Gap). Istakli su da to podrazumeva "čiste ruke, spavaone, kabine, toalete, "sve što zapad traži", ali da to nije proizvoljan zahtev, već način da se obezbedi da na tržištu bude samo zdrava hrana.
"Bog nam je dao klimu, samo da je iskoristimo", rekao je jedan od proizvođača u emisiji.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|