Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Banja Koviljača: Azilanti prepušteni sami sebi
|
|
|
|
Objavljeno : 17.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Avganistanac Halil Abdulah jedan je od oko 2.500 imigranata koji su u potrazi za boljim životom stigli do Banje Koviljače. Centar za azilante u Banji Koviljači ima 82 mesta i već godinama je neprestano popunjen, a azilanti koji većinom u želji da preko Srbije odu u Zapadnu Evropu čekaju u Banji Koviljači snalaze se kako umeju i spavaju u sobama, garažama, pa čak i napuštenim vagonima.
"U Avganistanu je građanski rat i životi su nam tamo bili ugroženi. Došao bih u bilo koju zemlju koja me prihvati, da radim i budem građanin te zemlje", kazao je Abdulah novinarima koji se u sve većem broju interesuju za sudbinu novih stanovnika turističkog mesta u zapadnoj Srbiji.
U Banji Koviljači sada, prema policijskim podacima, ima oko 2.500 imigranata, što je skoro polovina od ukupnog broja stanovnika pre dolaska azilanata. Oni, međutim, i dalje stižu u Srbiju iako lokalni centar za azilante ima samo 82 mesta i već godinama je neprestano popunjen.
Pridošlice najčešće dolaze iz Avganistana i Pakistana, ali ima ih i iz Somalije, Libije, Tunisa, Maroka, Sirije, Jemena, Saudijske Arabije, Sudana, Indije, Irana... Svoj status u Srbiji legalizuju zahtevom za azil u Policijskoj stanici u Loznici, a potom odlaze u Banju Koviljaču. Ovde su praktično prepušteni sami sebi, što znači da se sami snalaze za smeštaj, hranu i ostale životne potrebe.
Azilanti su smešteni po privatnim kućama, šupama i garažama koje im izdaju meštani, a neki od njih spavaju u napuštenim vagonima na lokalnoj železničkoj stanici. U toku dana uglavnom borave u banjskom parku, gde sede na klupama ili leže po travnatim površinama.
Kupuju najviše hleb, jaja, voće, povrće, ulje, šećer, cigarete i dopune za telefone, a s hladnijim danima, sve više traže vunene čarape, džempere i marame kao i drugu topliju obuću.
U novonastaloj situaciji najviše profitiraju domaći taksisti, pekari i trgovci, kao i meštani koji su svoj stambeni i poslovni prostor ponudili za stanovanje imigrantima.
Background Srbija je, kako se navodi u Analitičkom izveštaju uz Mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije za status kandidata, ima zakone o azilu koji je u najvećoj meri u skladu sa standardima EU. Potrebno je, međutim, uspostaviti Kancelariju za azil u skladu sa zakonom. Problem je i nedostatak efikasnog mehanizma za razlikovanje pravih od neosnovanih zahteva za azil, kao i male perspektive za zaštitu ili integraciju u Srbiju, zbog čega veliki broj migranata nastavlja put ka EU. Procedura i izvori za utvrđivanje bezbednih zemalja porekla nisu u potpunosti usaglašeni sa standardima EU.
Prema podacima iznetim u Analitičkom izveštaju, u 2010. je od 522 zahteva za azil obavljeno samo 58 intervjua, a odbačeno je 28 zahteva.
Prema podacima UNHCR, Srbija je po broju primljenih zahteva za azil na 28. mestu. Prošle godine zabeležen je godišnji rast zahteva za 68% na 520. U Srbiju, bez Kosova, najveći broj zahteva za azil podneli su građani Afganistana - 318, palestinskih teritorija - 77, Iraka 29, Pakistana i Somalije - po 22, Irana - 9, Konga - 8, Maroka - 7, Holandije - 5.
Kako je EurAktivu ranije rečeno u UNHCR-u, međutim, broj osoba koji traže azil u Srbiji nije povećan u odnosu na prethodne godine i nema veze sa približavanjem Srbije EU. To je deo migracionog toka koji će se verovatno u svetu povećavati pre nego što se zauzda. Reč je uglavnom o građanima Avganistana, Irana, Somalije i nekih drugih zemalja, koji kroz Srbiju uglavnom samo prolaze na putu ka drugim evropskim zemljama. Samo oko četvrtina osoba koje prolaze kroz Srbiju registrovana je kroz zahteve za azil, a veliki deo podnosilaca zahteva je takođe u Srbiji samo "u prolazu" i ne namerava da ostane u zemlji.
Prenoćište, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta objekta, plaća se od tri do pet evra po noćenju. Bolji stanovi u centru su već letos izdati, a novopridošli azilanti, prinuđeni su da prenoćište traže i u rubnim područjima mesta u neuslovnim pomoćnim objektima, poput šupa ili garaža.
Međutim lokalne vlasti strahuju da zbog zime i nehigijenskih uslova u kojima su smeštene neke od pridošlica, može doći do epidemija i infekcija. Takođe, strahuje se da nagli porast broja stanovnika u malom mestu može da prouzrokuje pritisak na elektroenergetski i kanalizacioni sistem.
Građani strahuju za bezbednost, azilanti žele da odu što pre
Pojedini stanovnici Banje Koviljače pokazuju sve manje tolerancije prema strancima.
Tako je meštanka Zorica Marković rekla da je uznemirena i da se ne oseća prijatno kada uveče ide ulicom. "Nekontrolisano kretanje azilanata u velikim grupama i povremeni incidenti u kojima međusobno učestvuju, izaziva opravdan strah kod naših ljudi. Razumem da ih je muka naterala da dođu, ali država mora da efikasnije reguliše njihov boravak ovde", kazala je ona.
Gradske vlasti su se do sada u nekoliko navrata za rešavanje problema obraćali Komesarijatu za izbeglice Srbije, kao i premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, ali konkretnih pomaka nije bilo.
Stanovnici Banje Koviljače su proletos potpisali peticiju, tražeći da se reguliše dolazak azilanata u to turističko mesto.
U međuvremenu, u junu je otvoren novi centar za azil u Bogovađi kod Lajkovca, sa 150 mesta, ali ni to nije rešilo problem povećanog priliva azilanata u Banju Koviljaču.
Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, tokom prošlonedeljne posete Banji Koviljači, upozorio je da je neophodno što brže uspostaviti organizovan nadzor nad azilantima, kako bi se uspostavila bolja bezbednosna i zdravstvena situacija u tom mestu.
Savet za bezbednost Skupštine grada Loznice zatražio je da tokom sledeće sedmice, predstavnik resornog ministarstva i Komesar za izbeglice održe sastanak sa gradskim zvaničnicima, kako bi našli način za rešavanje velikog problema.
"Hitno rešenje problema tražimo i iz humanih razloga jer dolaze zima i mrazevi, a deo azilanata spava pod otvorenim nebom. Centar za azil postoji dugo u Koviljači i nismo protiv toga da strani državljani koji zatraže azil budu tu, ali da se zna kuda se i kako kreću", istakao je predsednik Saveta za bezbednost Radosav Jošić.
Poslanik iz Loznice Miroslava Pejica pozvala je u Skupštini Srbije državne organe da se uključe u rešavanje problema azilanata u Banji Koviljači. Ona je kazala da je narušen turistički imidž Banje Koviljače i da je mnogo gostiju otkazalo dolazak zbog velikog broja imigranata.
Istovremeno, i azilanti žele da što pre napuste Banju Koviljaču i krenu ka Zapadu. No, to im ne polazi lako za rukom. "Želim da odem negde gde je život lepši i da posle dovedem ženu i petoro dece", rekao je Somalijac Halil Abdulrizak.
Napisao: Tomislav Živanović, dopisnik Bete iz Loznice
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
