Evropska komisija i neke članice EU ponovo su zabrinute zbog porasta broja građana iz zemalja Zapadnog Balkana koji neosnovano traže azil u EU. Komisija je zbog toga zatražila od vlasti tih zemalja da joj predstave mere koje preduzimaju da bi to sprečile. Srbija je i dalje među prvih 10 zemalja po broju zahteva za azil u Belgiji, Švedskoj i Nemačkoj, pokazuju najnoviji statistički podaci tih zemalja. Trend povećanja broja lažnih azilanata na jesen objašnjava se i pokušajem najsiromašnih građana da obezbede boravak tokom zime u zapadnim zemljama.

Tove Ernst, zvaničnica u kabinetu komesarke Malmstrem, rekla je za Betu da se broj državljana nekih zemalja Zapadnog Balkana, kojima je EU ukinula vize, nedavno povećao "posebno u Nemačkoj, Belgiji i Švedskoj, pa i u nekim drugim članicama EU, poput Luksemburga". "Komesarka Malmstrem je veoma zabrinuta zbog broja neutemeljenih zahteva za azil koji su podneli državljani nekih zemalja Zapadnog Balkana u jednom broju zemalja članica EU", rekla je Tove Ernst i podsetila na mogućnost da bezvizni režim bude suspendovan.

Ona je dodala da je Sesilija Malmstrem pre nekoliko dana uputila pisma ministrima unutrašnjih poslova Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije, "sa zahtevom da obaveste EK o praktičnim merama koje su primenili u vezi s povećanjem broja azilanata u zemljama članicama EU". Kako je preneo EurActiv.com, pismo je poslato 20. septembra.

"Evropska komesarka Malmstrem se nada da će biti preduzete odgovarajuće i neodložne mere za ovakvu situaciju i traži punu podršku i angažovanje zemalja Zapadnog Balkana kako bi se izbeglo da nepovoljni razvoj događaja dovede u opasnost inače uspešan proces" vizne liberalizacije, rekla je Tove Ernst.

Po rečima zvaničnika u kabinetu komesarke Malmstrem, "idući sastanak ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa, 3. i 4. oktobra na Ohridu, biće prilika da se razmotri trenutno stanje".

S jeseni veći broj lažnih azilanata

Koordinator projekta nevladine organizacije Grupa 484 Danilo Rakić rekao je da se broj  lažnih azilanata iz Srbije povećava na jesen jer deo najsiromašnijih građana pokušava na taj način da sebi obezbedi boravak u zapadnim zemljama tokom zime."Ono što mi primećujemo kao trend jeste da u jesen mnogi ljudi, pre svega Romi sa juga Srbije i iz ostalih delova zemlje, traže azil sa namerom da u zapadnim i severnim zemljama prezime", rekao je Rakić ya EurActiv Srbija.

On je naveo da je reč o građanima koji žive u potpunom siromaštvu i kojima je problem da obezbede novac za ogrev tokom grejnje sezone i radije biraju da novac iskoriste da bi kupili autobusku kartu kako bi zajedno sa svojom porodicom nekoliko meseci proveli u zemljama zapadne Evrope.

"Kada govorimo o ovom trendu, govorimo upravo o najsiromašnijim građanima našeg društva a to su nesumnjivo Romi. Zbog toga pitanje povratnika i tražilaca azila ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja ukupnih problema Roma u Srbiji", dodao je on. On je naveo i da su posle ukidanja viza za putovanja u EU mnogi građani Srbija shvatili to kao mogućnost da reše svoje socijalne probleme i da azil najviše traže Romi i Albanci sa juga Srbije.

Rakić, član Grupe 484 koja koja se bavi pitanjem migracija, povratnika i azilanata, podsetio je na mere koje su najavljene u Srbiji kako bi se sprečila zloupotreba azila, poput informativne kampanje, ali i nekih restriktivnih mera, poput vraćanja građana sa granice. On je rekao da sa restriktivnim merama treba biti oprezan, pošto je građanima Ustavom Srbije i međunarodnim normama garantovano pravo da izađu iz zemlje sa ispravnim putnim dokumentima.

Ocenio je da je ukidanje povlastica za osobe koje traže azil u nekim zapadnim zemljama uticalo na smanjenje broja zahteva za azil. "Bila je najavljena i dvojna kontrola granice i tu naravno treba imati u vidu da se ona mora sprovoditi u skladu sa važećim standardima o ljudskim pravima", dodao je on. Rakić je naveo da su se sa sličnim problemima suočavale i druge zemlje centralne i istočne Evrope u kojima živi veliki broj Roma i da se u nekim zemljama, poput Bugarske i Rumunije, nažalost pribegavalo i drastičnim merama, poput masovnog uskraćivanja putnih isprava. I dalje više zahteva za azil iz Srbije

I dalje najviše zahteva za azil iz Srbije

Srbija je po broju zahteva za azil u Švedskoj i Nemačkoj i dalje ispred ostalih zemalja zapadnog Balkana, dok su po broju zahteva podnetih u Belgiji ispred građana Srbije samo građani Kosova.

Po broju zahteva za azil podnetih u Belgiji u avgustu Srbija je na 10. mestu sa 55 zahteva ili 2,6% ukupnog broja podnetih zahteva, a po broju zahteva podnetih u ovoj godini je na 6. mestu sa 777 zahteva ili 5%, iza Avganistan, Gvineje, Iraka, Kosova i Rusije. Prošle godine građani Srbije su podneli 1.233 zahteva za azil u Belgiji, dok je taj broj 2009. pre uvođenja bezviznog režima za Srbiju bio 514, a 2008. 572, pokazuju podaci belgijskog Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride.

Građani Kosova su u ovoj godini podneli 1.029 zahteva za azil u Belgiji ili 6,6%, a po broju zahteva podnetih u avgustu su na petom mestu sa 116 zahteva ili 5,4%.

Po broju zahteva u Belgiji u ovoj godini Srbija je ispred ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Građani Makedonije su podneli 584 zahteva, a građani BiH i Albanije koji od decembra prošle godinu mogu da putuju bez viza u zemlje EU, podneli su 128, odnosno 236 zahteva. Građani hrvatske ove godine su podneli samo pet zahteva za azil u Belgiji.

Po broju ponovljenih zahteva za azil u Belgiji Srbija je u avgustu bila na 7. mestu sa 17 zahteva ili 4,2%, a u ovoj godini na 6. mestu sa 153 ponovljenih zahteva ili 4,9%

U prvih osam meseci ove godine u Belgiji je podneto 15.642 zahteva za azil. Nakon smanjenja tokom proleća i leta njihov broj se povećao u avgustu. Dok je između aprila i jula u proseku bilo podneto oko 1.900 zahteva, taj broj je u avgustu dostigao 2.149 zahteva. Najviše zahteva, 1.852 zahteva ili 9,2%, podneli su u avgustu u Belgiji državljani Avganistana.

Po broju podnetih zahteva za azil u Švedskoj u ovoj godini Srbija je na 4. mestu sa 1.099 zahteva a od tog broja 27 zahteva je podneto u ime dece bez roditeljske pratnje. Slede Makedonija na 7. mestu sa 729 zahteva, građani Kosova su na 9. mestu sa 657 zahteva, BiH je 19. sa 222 zahteva.

Švedski odbor za migracije odobrio je, u prvoj instanci, 26 od 1.922 zahteva građana Srbije koje je ove godine razmotrio.

Najviše zahteva u ovoj godini su u Švedskoj podneli građani Avganistana, 2.318. U Švedskoj u avgustu primljeno ukupno 2.573 zahteva što je nešto više od 500 u odnosu na prethodni mesec.

Broj državljana Srbije koji traže politički azil u Nemačkoj u septembru vidno je porastao u odnosu na ranije mesece. Dok su u junu i julu 91 odnosno 82 građana Srbije zatražila azil u Nemačkoj, u septembru ih je, prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, bilo 137.

Od januara do avgusta 2011. je 1.913 ljudi iz Srbije zatražilo azil u Nemačkoj. Više je bilo samo još azilanata iz Avganistana (5.424), Iraka (3.955) i Irana (1.978).

Prošlog meseca je znatno porastao i broj podnosilaca zahteva za azil za Kosova, čijim građanima je i dalje potrebna viza za ulazak u Nemačku i druge zemlje EU, potpisnice Šengenskog sporazuma. U avgustu je, posle 66 ljudi u julu, 129 građana Kosova zatražilo azil u Nemačkoj. Za prvih osam meseci ove godine bilo ih je 882, dok je zahtev za azil u tom periodu podnelo 670 državljana Makedonije.

U Nemačkoj je u avgustu ukupno 4.027 stranaca zatražilo politički azil, što je za 17% više nego u julu ove godine. Od 3.364 osobe čije je zahteve prošlog meseca razmatrao Savezni zavod za migraciju i izbeglice, samo 58 (1,7%) njih je i dobilo azil, dok su 642 osobe (19%) dobile status izbeglice. Među građanima Srbije je u avgustu udeo onih koji dobiju azil ili drugi pravno regulisani status u Nemačkoj, kao i prethodnih meseci, bio ravan nuli.

Nemačke vlasti su još u oktobru prošle godine za državljane Srbije ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu. Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko pomoć za dobrovoljne povratnike iznosi, ključni razlog za uvećani broj pridošlica iz Srbije. U međuvremenu je broj podnosilaca zahteva za azil opao sa više od 1.000 u oktobru 2010. na manje od stotinu u junu i julu, da bi u avgustu iznova porastao.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Linkovi

 

Švedski odbor za migracije: Applications for asylum received, current year

Švedski odbor za migracije: Asylum decisions, Swedish Migration Board, current year

Belgijski Generalni konzulat za izbeglice i apatride: Statistiques d'asile, août 2011

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Bez promena u bezviznom režimu za Balkan
  
• 

  Vesti

  : Novi koraci ka jedinstvenom sistemu azila u EU
  
• 

  Vesti

  : Ponovo vize ako se broj azilanata poveća za 50%
  
• 

  Vesti

  : Malmstrem: Nove mere ne pogađaju bezvizni režim sa Srbijom
  
• 

  Vesti

  : Bezvizni režim za sada nije ugrožen
  
• 

  Vesti

  : Razmatra se i oduzimanje pasoša u slučaju lažnih azilanata
  
• 

  Vesti

  : Najviše azilanata iz Srbije u 2010.