Opterećena duzničkom krizom u evro zoni Evropska unija se suočava sa važnim odlukama u narednim mesecima, posebno u finansijskom i fiskalnom sektoru ali i u vezi sa pitanjem slobode kretanja i odnosima sa državama susedima EU. Na rešavanje tih problema mogu indirekno uticati i izbori koji će se do kraja godine održati u nekim članicama Unije.

Prvi sledeći izbori očekuju se u Danskoj u kojoj će 15. septembra biti održani parlamentarni izbori a glavnu borbu vodiće partija desnog centra Ventre koja je sada na vlasti i levičarska Socijaldemokratija. Takođe, važnu ulogu imaće i populistička Danska narodna partija koja bi mogla da osvoji i do 20% glasova zbog čega će možda biti odlučujući faktor u formiranju buduće vlade.

Sredinom septembra izbori za parlament biće održani i u Letoniji. Jos 23. jula čak 94% Letonaca se na referendumu izjasnilo se za raspuštanje skupštine pa će izbori biti održani 17. septembra.

U Poljskoj će izbori biti održani tokom njenog predsedavanja EU 9. oktobra. Stranka premijera Donalda Tuska, Građanska platforma (desni centar) po istraživanjima javnog mnjenja sada ima najveću podršku (39%). Katolička i evroskeptična desnica koju predstavlja PiS (Zakon i pravda) prema istraživanju prikupiće 29% glasova dok bi treća politička snaga, Socijaldemokratska partija, sa 12% mogla da bude ključni činilac u formiranju buduće vlade.

Krajem oktobra u Bugarskoj će se birati novi predsednik. Ovlašćenja predsedenika su simbolična i protokolarna a odlazeći predsednik, socijalista Georgi Prvanov najavio je da se neće kandidovati na ovim izborima. Glavni kandidat na izborima je bivša evropska komesarka Maglena Kuneva.

Jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj je levica na vlasti, Španija, mogla bi na izborima 20. novembra da napravi zaokret u desno. Socijalistička partija premijera Hozea Luisa Sapatera (Jose Zapatero) koja je na vlasti od 2004. godine zbog teškog stanja u zemlji već je viđena kao gubitnik na sledećim izborima. Naslednik Sapatera mogao bi biti predsednik konzervativne Narodne stranke Marijano Rahoj (Mariano Rajoy).

I pored toga što su izbori održani pre više od godinu dana, još 26. aprila 2010, u Belgiji još uvek nije formirana vlada. Pregovori između Flamanaca i frankofonog stanovništva još uvek zapinju oko pitanja reforme države. Flamanci zahtevaju više autonomije za svoj region. Ukoliko ne dođe do sporazuma i nove vlade, moglo bi ponovo de se ide na izbore i to već u septembru.

I u Francuskoj bi moglo da se odloži rešavanje važnih evropskih pitanja budući da je očekuju važni predsednički izbori u proleće 2012.

Šengen, imigranti, proširenje

Posle neslaganja i zategnutih odnosa zbog priliva imigranata iz severne Afrike Francuska i Italija zahtevaju da se prošire uslovi pod kojim država može da privremeno uspostavi kontrolu na granici unutar EU. Evropska komisija će sredinom septembra predložiti svoj okvir za rešenje tog pitanja.

Na zasednju Evropskog parlamenta od 12. do 15. septembra poslanici će glasati o promenama u organizaciji i radu agencije Fronteks (Frontex) koja je nadležna za nadzor spoljne granice EU. Prošlog jula postignut je dogovor između parlamentarne komisije i Saveta o jačanju Fronteksa koji bi mogao da ima sopstvenu opremu i da ne zavisi više u toj meri od država članica.

O reformi sistema azila u Evropi na osnovu pet predloga i dalje se raspravlja tokom poljskog predsedavanja ali ne bi trebalo da bude usvojena pre početka 2012.

EU priprema i pomoć zemljama južnog susedstva, odnosno severne Afrike i Bliskog istoka nakon političkih promena u tim zemljama. Takođe, na sastanku G8 u Dovilu dogovoren je paket pomoći vredan 40 milijardi evra za Tunis i Egipat ali se još uvek definišu mehanizmi dodeljivanja pomoći. Minitri finansija grupe G7 (bez Rusije) i njihove kolege iz mediteranskih zemlja susrešće se 9. i 10. septembra u Marseju.

U oktobru Upravni odbor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) sastaće se kako bi proširio mandat te finansijske institucije koji je do sada bio ograničen na istočnu Evropu. Donatorska konferencija trebalo bi da bude održana u novembru u sedištu banke u Londonu kada će biti razmotrena i finansijska sredstva od kojih bi korist imali i Egipat i Tunis.

Davanje zvaničnog statusa kandidata EU Srbiji je proritet poljskog predsedavanja koje se nada da će Evropski svet doneti takvu odluku u decembru. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, međutim, tokom posete Beogradu 23. avgusta zatražila više napora od Srbije posebno u pogledu uklanjanja srpskih institucija na severu Kosova gde je većinsko srpsko stanovništvo, kao uslov za dalju integraciju Srbije.

Izvor Euractiv.fr

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Većina Evropljana protiv imigracije
  
• 

  Vesti

  : Poseta Merkelove važan signal regionu
  
• 

  Vesti

  : Đelić: Ukidanje institucija na severu Kosova antidemokratska težnja
  
• 

  Intervju

  : Srbija zaslužuje status kandidata
  
• 

  Vesti

  : Sarkozi i Merkel za zajedničku vladu evro zone
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Poljskoj tokom predsedavanja EU
  
• 

  Vesti

  : Finansijska kriza opredeljuje birače u Evropi