Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Milioni evra za podobne medije
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se u medije slivaju desetine, čak stotine miliona evra državnog novca. Taj novac, međutim, najvećim delom odlazi medijima u državnom vlasništvu, narušava konkurenciju na tržištu i dodeljuje se bez kriterijuma i kontrole, što omogućava i partijski i lični uticaj na sadržaj medija. Najava da će se od naredne godine primenjivati kontrola državne pomoći za javna preduzeća u skladu sa evropskim standardima samo donekle uliva optimizam medijima i novinarskim udruženjima. O mogućnostima i zamkama koje ta promena krije raspravljalo se na seminaru u Medija centru u Beogradu.
Šefica odeljenja za medije Misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Dragana Nikolić Solomon rekla je da Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Tome treba pridodati i podatke koje su izneli drugi učesnici - da se veliki iznosi daju medijima u državnom vlasništvu kao novac za javna preduzeća, što se ne smatra državnom pomoći, kao i da se procenjuje da država kontroliše blizu 80 miliona evra "marketinškog kolača" u medijima.
"Neophodno je uspostaviti efikasne mehanizme kontrole državne pomoći medijima koji bi sprečili da država narušava konkurenciju na tržištu, usmeravajući sredstva medijima prema kriterijumima koji nisu zasnovani na javnom interesu", rekla je Nikolić Solomon.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izneo je procene da od 175 miliona evra, koliko su godišnji budžeti medija za marketing, 40% direktno ili indirektno kontroliše država. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o medijima ukazao da postoji čak i lični uticaj ministara na sadržaj u medijima, naglasio je Obradović.
On je ukazao da Srbija od 2012. na osnovu prelaznog trgovinskog sporazuma, mora da se uskladi sa propisima EU u domenu državne pomoći, ali je izrazio izvesnu rezervu da će biti postignuti očekivani efekti tog usaglašavanja. "Nema razloga da sumnjam da će striktno poštovanje Zakona o kontrola državnoj pomoći značajno promeniti dosadasnju praksu", rekao je Obradović i dodao da je za promene u toj obalsti potrebna "volja vlasti".
Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić ocenio je da bi budžetsko izdvajanje za medije bez jasnih pravila moralo da bude ukinuto, jer narušava konkurenciju, a državi daje alat da promoviše odabrane medije a da druge guši. Kako je naveo, "lavovski deo novca" namenjenog pomoći medijima odlazi državnim medijima.
"Ne znam kakav je interes da pored još dve agencije na tržištu, treća vuče lavovski deo novca", rekao je Janjić i ukazao na slične primere u segmentu televizija na lokalnom nivou. On je izrazio sumnju da će i u narednom budžetu biti izdvajan novac za medije u državnom vlasništvu i da to neće kontrolisati Komisija za kontrolu državne pomoći, jer nije tretirano kao državna pomoć. Dodela novca javnim preduzećima nije problem samo u medijima već u celom društvu, ocenio je Janjić i naveo primer da su veće plate u firmama-gubitašima koje su u državnim rukama nego u privatnom sektoru.
Janjić je takođe rekao da mu nije jasno zašto su vlade nakon pada režima Slobodana Miloševića samo pogoršavale situaciju u ovom sektoru.
Mediji se plaše da će biti prevareni
Najveći deo skupa koji je organizovala misija OEBS-a u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS) bio je posvećen propisima koji stupaju na snagu sledeće godine. Naime, Srbija prema Prelaznom trgovinskom sporazumu mora da naredne godine počne da primenjuje pravila o dodeli državne pomoći za javna preduzeća i delatnosti od javnog interesa.
Henrik Selin iz Stalnog predstavništva Švedske pri EU preporučio je srpskim vlastima da što pre krenu u prilagođavanje evropskim standardima. Naime, kako je rekao, u Briselu se očekuje potpuno jasno i logično obrazloženje javnog interesa zbog kojeg se pomoć dodeljuje, a kriterijumi su jako strogi.
Predstavnica Ministarstva finansija Srbije Andrijana Ćurčić iznela je podatak da se Evropskoj komisiji ne mora prijavljivati pomoć za delatnosti od opšteg interesa u vrednosti do 30 miliona evra. To je, uprkos insistiranju Ćurčićeve da je reč o propisima na nivou EU i da se taj prag može sniziti, izazvalo veliku raspravu na skupu.
Direktorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković rekla je da je ta brojka "duboko problematična" jer je reč o izuzetno visokoj granici koja u velikoj meri premašuje godišnje budžete za medije. Slične ocene izneli su i predstavnici NUNS-a.
Selin je rekao da deli zabrinutost medija i da bi bilo smešno da u zemlji poput Srbije taj iznos bude toliko visok. On je takođe istakao da se taj prag za oblast medija može znatno sniziti. On je naveo i primer Švedske koja je morala da Evropskoj komisiji prijavi pomoć od 60 miliona evra za više od 100 medija, a Evropska komisija je naložila da se menjaju određeni delovi te šeme za pomoć medijima.
Predsednica Komisije za kontrolu držzavne pomoći Inga Šuput - Djurić kazala je da je za dodelu te pomoći bez kontrole Evropske komisije potrebno ispunjavanje rigoroznih uslova. Prema njenim rečima, to je propisano radnom verzijom izmene uredbe o dodeli pomoći javnim preduzećima. Ona, međutim, nije iznela detalje te uredbe zato što ona još nije usvojena, što je deo učesnika seminara dočekao sa negodovanjem.
Šuput Djurić je istakla i da je Komisija za kontrolu dodele državne pomoći izdala upozorenje državnim organima da u izradi budžeta moraju da se usaglase sa propisima državne pomoći. U prethodnim godinama je, kako je istakla, bilo neusaglašenosti.
Ona je istakla da je za dobru kontrolu pomoći medijima potrebno prethodno jasno utvrditi položaj javnih preduzeća, definisati javni interes i regulisati privatizaciju.
Na skupu je rečeno takođe da je obaveza državnih organa koji dodeljuju pomoć da je prijavljuju Komisiji za kontrolu državne pomoći. Ta praksa počela je u martu 2010. od kada se primenjuje zakon o kontroli državne pomoći i od kada je, kako je rečeno na skupu, Komisija donela 170 odluka, što pokazuje da raste svest o potrebi da se državna pomoć prijavi.
Međutim, ukoliko se pomoć ne prijavi Komisija može da sprovede naknadnu kontrolu na osnovu nečijeg dopisa ili sopstvene informacije. Ako se tada utvrdi da je pomoć dodeljena bez osnova vraća se uz zateznu kamatu.
Zakoni i praksa: dva sveta
Predstavnici medija na skupu pokušali su da ukažu da ovi problemi nisu teorijski, već da ugrožavaju opstanak dela medija.
Primer je dala Maja Pavlović iz Kanala 9 iz Novog Sada.
Ona je ukazala da novosadski javni TV Apolo ne plaća dozvolu od 25.000 evra godišnje, dobija milion evra iz gradskog budžeta za poslovanje i povezane troškove, učestvuje na projektima, a istovremeno se finansira i od reklama. Milion evra koliko dobije je dva do tri puta više od prihoda konkurentskih medija.
Pored toga, legalne privatne medije ugrožavaju i nelegalni emiteri koji se emituju preko kablovskih opetatera, a čiji programi sadrže i isplative ali nedozvoljene sadržaje, poput proroka.
Kada se Kanal 9 žalio na loše trošenje budžetskog novca, nije dobio odgovor jer se sve institucije proglašavaju nenadležnim, pa je krenuo i u sudske postupke. Kako je navela Pavlović, u takvim okolnostima propadanje medija je neumitno.
Autor: S.V.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
