Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Strategija korak ka uređenju medijske sfere
|
|
|
|
Objavljeno : 30.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Usvajanjem strategije razvoja medija do 2016. godine Srbija je učinila korak ka stvaranju konkurentnog okruženja u toj oblasti, što je jedan od kriterijuma koje mora ostvariti u pridruživanju EU. Ključna novina koja se uvodi Strategijom jeste da država ne može biti vlasnik javnih glasila čime se otvara put ka privatizaciji državnih medija. Medijska udruženja su u načelu pozdravila usvajanje tog dokumenta ali su upozorila da je najvažnija njegova primena. Evropska komisija je ocenila da strategija predstavlja dobru početnu osnovu za otklanjanje nedostataka u medijskoj sferi.
Srbija se i dalje suočava sa ozbiljnim nedostacima u ovoj sferi. Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije je kao osnovne probleme medijske scene u Srbiji identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva, uticaj državnih institucija na rad medija kroz budžetska davanja i problemi u funkcionisanju Javnog servisa. Predsednica Saveta Verica Barać je, u tekstu pod nazivom Izveštaj o pritiscima i kontroli medija, predstavljenom 29. septembra, navela da je sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje, zbog čega je posredno ugrožena i borba protiv korupcije, koja ne može da se odvija bez pomoći slobodnih medija.
Vlada Srbije je Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine usvojila 28. septembra nakon godinu i po dana pripreme tog dokumenta u kojoj su učestvovali novinarska udruženja, ali i različite evropske i međunarodne institucije, poput Evropske komisije, Saveta Evrope i OEBS-a, koje su imale savetodavnu ulogu. Strategija uređuje pitanja koja, suprotno očekivanjima, nisu bila obuhvaćena izmenama Zakona o javnom informisanju a koja su ostala otvorena i postala predmet neslaganja između medijskog sektora i vlasti.
Strategijom je predviđeno da država ne može biti vlasnik javnih glasila, čime je odgovoreno na ključan zahtev medijskih udruženja. Država će moći da bude vlasnik specifičnih glasnika koji se odnose na njen rad i javnih radio-televizijskih servisa. Drugo ključno pitanje - direktno budžetsko finansiranje medija, trebalo bi da konačno bude rešeno od 1. januara 2012, pošto se Srbija Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će sa tim datumom prestati sa tom praksom.
"Osnivač javnih glasila ne može biti, ni neposredno, ni posredno, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda", piše u medijskoj strategiji, koja je 29. septembra objavljena na sajtu Vlade Srbije.
U Strategiji navodi se da država zbog osiguravanja javnog interesa na području javnog informisanja može biti osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radio-televizijskih servisa. Država, takođe, može biti osnivač javnog glasila, na srpskom jeziku, za potrebe stanovništva Kosova i Metohije, kao i specifičnih glasila koja su u funkciji bližeg informisanja i upoznavanja građana sa radom državnih organa i javnih preduzeća (internet portal, skupštinski kanal, službeni glasnik i bilteni).
U Strategiji se navodi da nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani.
U rokovima predviđenim Strategijom, povlačenje države iz vlasništva podrazumeva vlasničku transformaciju privatizacijom svih javnih glasila u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik, i/ili konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije, kao i na drugi način u skladu sa zakonom.
Prema Medijskoj strategiji, podaci o vlasništvu u javnim glasilima su javni. "Mora se znati stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač javnog glasila i poreklo kapitala uloženog u javna glasila".
Republika Srbija obezbediće, takođe, regulatorni okvir za ravnopravan položaj svih novinskih agencija, u skladu sa pravilima zaštite konkurencije i dodele državne pomoć. To podrazumeva da će, kako piše, država i pre vlasničke transformacije Novinske agencije Tanjug obezbediti konkurentno poslovanje na tržištvu agencijskih usluga, vodeće računa da Tanjug ne dovodi u neravnopravan položaj druge agencije.
"Država će putem konkursa, sufinansiranjem medijskih sadržaja u javnom interesu, kao i kupovinom agencijskih servisa za sopstvene potrebe, podsticati razvoj novinskih agencija", piše u Strategiji.
Medijska udruženja: Ključna primena Strategije
Predstavnici medijskih udruženja u Srbiji su ocenili da je dobro što je strategija usvojena, ali su ukazali na značaj njene primene i kontrole, odnosno usvajanja neophodnih izmena zakona i izrade vremenskog okvira kako bi se ona i primenila. Oni su izneli i primedbe na neka rešenja i upozorili da bi vlast mogla da odlaže i odugovlači sa primenom Strategije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović očekuje velike otpore u procesu donošenja medijskih zakona i primeni medijske strategije, jer je zbog mešanja i uticaja politike na medije i proces donošenja tog dokumenta tekao sporo i mučno. Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović smatra da sadašnja Vlada neće sprovoditi medijsku strategiju i da su već samim tim obesmišljeni zacrtani rokovi, ali da bi se moglo očekivati da oni ipak budu ispunjeni ako bude nastavljeno približavanje Evropskoj uniji.
Evropska komisija pozdravila je usvajanje medijske strategije Srbije kao dobru početnu osnovu za otklanjanje nedostataka u medijskoj sferi. Komisija je u saopštenju navela da će pažljivo pratiti sprovođenje medijske strategije kao i promene zakona radi usklađivanja sa evropskim standardima.
Obradović je rekao za agenciju Beta da je medijska strategija generalno dobra, ali je kritikovao odredbe koje se odnose na osnivanje šest regionalnih televizijskih servisa, čija je forma zadržana uprkos protivljenju medijskih uruženja okupljenih u medijskoj koaliciji.
Smajlović je kazala za Betu i da je procedura javne rasprave izigrana jer su prikrivene prave namere o budućnosti državne agencije Tanjug i osnivanju šest regionalnih TV servisa. Ona je izjavila da nije zadovoljna modelom na koji je medijskom strategijom predviđen izlazak države iz vlasništva u medijima, jer je kao rešenje sugerisana promena načina dodele državne pomoći.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je najavio da će tražiti da "barem dva" javna regionalna radiotelevizijska servisa budu formirana u Vojvodini.
Predsednica Udruženja mađarskih novinara Vojvodine Livije Tot izrazila je zadovoljstvo jer je u tekst Medijske strategije ušla rečenica koja garantuje autonomnu uređivačku politiku za medije čiji su osnivači nacionalni saveti manjina.
Proteklih nekoliko dana u javnosti se raspravljalo o uticaju i kontroli Nacionalnog saveta Mađara nad glasilima na mađarskom jeziku, a dnevni list Mađar so (Magyar Szo) u svom redakcijskom komentaru oštro je kritikovao to telo i pojedine političare i naveo da su urednici u listu često izloženi njihovim pritiscima.
Izvor: Beta
Linkovi
Stavovi
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović izjavio je 29. septembra da je medijska strategija važna, ali da je potrebno da se u predviđenim rokovima usvoje zakoni koji će uspostaviti ravnopravne uslove i nezavisnost u radu medija. On je rekao da je sastavni deo medijske strategije akcioni plan sa tačnim rokovima donošenja izmena i dopuna medijskih zakona, koji počinju da teku i da država treba odmah da počne da radi na izradi zakonskih rešenja na koja se obavezala.
"Sada treba videti kakvo je raspoloženje države, ne deklarativno, nego stvarno jer sudbina medija i medijske scene zavisi od zakonskih rešenja, a ne od strategije koja može biti dobra polazna tačka u reformi medijskog prostora", rekao je Obradović.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović izjavila je 29. septembra da mediji i medijska udruženja posle usvajanja medijske strategije treba da nastave da insistiraju na ostvarenju nekih rešenja koja sadrži taj dokument. Smajlović je agenciji Beta rekla da je neophodno da se zahteva promena načina finansiranja, odnosno da državna pomoć i kanalisanje novca medijima moraju biti dostupni javnosti, nevladinom sektoru i medijskim udruženjima.
"Kako će da se troše pare i kako će da se suzbije kontrola države - to su sve mali potezi na kojima treba raditi i to će biti glavno poprište bitke sa državnom naredne godine", rekla je Smajlović.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je 29. septembra da je dobro što je usvojena Medijska strategija i izrazio nadu da će ona biti i sprovedena u praksi, a pre svega da će se država konačno povući iz vlasništva nad medijima. "Malo sam začuđen što je strategija usvojena na telefonskoj sednici Vlade Srbije, nakon gotovo godinu i po dana napornog i mučnog rada. Sada se nadam da će biti i sprovedena, jer znamo da se zakoni u Srbiji i inače donose kao na filmskoj traci ali se vrlo često ne sprovode", rekao je Gruhonjić novinarima.
On je izrazio nezadovoljstvo jer je strategijom predviđeno formiranje novih šest javnih regionalnih servisa i upitao na koji način će oni biti finansirani, s obzirom da i postojeća dva javna RTV servisa imaju velikih problema sa prikupljanjem pretplate.
Predsednica Udruženja mađarskih novinara Vojvodine Livije Tot izrazila je zadovoljstvo jer je u tekst Medijske strategije ušla rečenica koja garantuje autonomnu uređivačku politiku za medije čiji su osnivači nacionalni saveti manjina. "Slažemo se da nacionalni savet može da bude osnivač informativnog glasila, ali da u svakom slučaju treba redakcijama da da potrebnu autonomiju i da ne može da se meša u sve", kazala je Livija Tot novinarima.
Prema njenim rečima, posebno je važna rečenica iz strategije da nacionalni saveti treba da garantuju najviši mogući stepen autonomije medija i da ne mogu da utiču na njihovu uređivačku politiku ukoliko ona zadovoljava merila, odnosno kriterijume informisanja u javnom interesu.
Savez vojvođanskih Mađara će tražiti da "barem dva" javna regionalna radiotelevizijska servisa budu formirana u Vojvodini, izjavio je republički poslanik te stranke Balint Pastor i predložio da oni budu u Subotici i u Zrenjaninu. "Mislim da su autori dokumenta i Vlada Srbije pošli od pogrešne pretpostavke da Radiotelevizija Vojvodine u potpunosti zadovoljava informativne potrebe stanovništva pokrajine", rekao je Pastor za novosadski Mađar so (Magyar Szo).
On je ocenio da je Medijska strategija, koju je usvojila Vlada Srbije "značajno bolja" od nacrta dokumenta koji je bio predočen tokom leta i zbog toga što nacionalni saveti manjina mogu biti osnivači javnih glasila. Pastor je izrazio razočaranje zato što Medijska strategija ne predviđa da lokalne samouprave mogu da ostanu osnivači medija.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
