Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lajčak: Iskoristiti svaki trenutak do odluke EU
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2012. | Ažurirano : 24.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šanse Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU znatno su se povećale postizanjem sporazuma u Briselu o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima. Sporazum je postignut 24. februara, tri dana uoči sastanka šefova diplomatija EU koji će razmeniti stavove svojih vlada o odluci o Srbiji, nakon čega bi početkom marta trebalo da se donese i konačna odluka. Samo dan ranije, 23. februara, kada se dogovor još nije nazirao, beogradski Centar za spoljnu politiku organizovao je skup o značaju te odluke i izgledima da ona bude pozitivna. O tome su u Beogradu razgovarali zvaničnici Srbije i EU, kao i predstavnici Evropskog parlamenta i relevantnih organizacija. Šef grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda ukazao je da će i u slučaju dodele statusa kandidata rešavanje kosovskog problema nastaviti da ima veliki značaj za napredak Srbije ka EU, pa i za otvaranje pregovora o članstvu. Visoki zvaničnik u Evropskoj diplomatskoj službi EEAS Miroslav Lajčak pozvao je da se iskoristi svaki trenutak da bi se ostvarili uslovi za sticanje statusa kandidata, a ocenio je i da kriza u EU ne umanjuje značaj proširenja.
Šef grupe Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda (Hannes Swoboda) istakao je da sporazum o regionalnom predstavljanju nije jedino pitanje u odnosima Srbije i EU i rekao da bi status bio moguć i bez toga u slučaju da se oceni da nije Srbija bila nekonstruktivna strana.
On je podsetio da za dobijanje statusa kandidata bitna i primena već postignutih sporazuma. "Reč je o paketu pitanja za dobijanje statusa kandidata i o kritičnoj masi koju Srbija treba da ostvari", kazao je on.
Na pitanje kada bi Srbija mogla da očekuje pokretanje pregovora u slučaju da dobije status kandidata u martu, on je rekao da će to pre svega zavisiti od toga da li će naredna vlada nastaviti da preduzima neophodne korake poput primene sporazuma sa Kosovom. U tom slučaju, uz povoljno mišljenje Evropske komisije, pregovori se mogu očekivati već do kraja godine, smatra Svoboda.
On je rekao da u Evropskom parlamentu postoji snažna volja među vodećim parlamentarnim grupama da se promoviše kandidatura Srbije, iako postoje razlike u stavovima u vezi s Kosovom.
Na pitanje da li vlade zemalja članica sada imaju veću ulogu u odlučivanju o proširenju nego ranije, on je rekao da ne misli da je došlo do bitnijih promena i da su i ranije zemlje članice imale bitan uticaj u tome. Proširenje je, kako je istakao, uvek bilo domen "podeljene odgovornosti" između institucija i članica.
Svoboda je rekao da ne veruje da priznavanje Kosova treba da bude uslov za napredak Srbije u pridruživanju EU, ali da to pitanje treba rešiti do ulaska zemlje u Uniju.
Poslanik Evropskog parlamenta i bivši ministar spoljnih poslova Grčke, Dimitrios Drucas ocenio je da ranija inicijativa grupe manjih članica EU da se proces proširenja na Zapadni Balkan ubrza nije bila neuspešna.
On je najavio da Grčka planira da iskoristi naredno predsedavanje EU 2014. godine da organizuje novi samit EU i Zapadnog Balkana po ugledu na Samit u Solunu 2003. na kojem je potvrđena evropska perspektiva zemalja regiona. Ideja je da se na takvom skupu postigne saglasnost o okvirnom datumu prijema zemalja Zapadnog Balkana u Uniju.
Viši savetnik u konsultantskoj kući Roland Berger i bivši poslanik u Bundestagu Johanes Jung (Johannes) rekao je da u nrmačkoj vladi postoji usaglašen stav u pogledu proširenja, ali da poslanici vodeće članice vladajuće koalicije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nisu toliko čvrsto opredeljeni za proširenje.
Na pitanje da li bi nemačka privreda mogla da utiče na stav nemačke vlade, on je rekao da je nemačka privreda vrlo organizovana, sa puno lobističkih grupa i da je Rusija dobar primer kako ona promoviše svoje interese.
Lajčak: Iskoristiti svaki trenutak do odluke
Na skupu je učestvovao i Izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove Miroslav Lajčak, koji je izrazio je nadu da "neće biti unilateralne blokade" odluke o dodeli statusa kandidata Srbiji.
"Za tu odluku je potreban konsenzus. U EU postoji snažan osećaj da proces pridruživanja ne sme da se uslovljava pitanjima koja nisu vezana za taj proces. Nadam se da neće biti unilateralne blokade. To je sve što mogu da kažem", kazao je Lajčak
Evropski zvaničnik je istakao da je regionalna saradnja ključni element procesa saradnje i pridruživanja u regionu Zapadnog Balkana i s tim u vezi ukazao na značaj uspeha dijaloga Beograda i Prištine.
Lajčak je istakao da je važno da se pozitivan odgovor o kandidaturi Srbije dobije sada, imajući u vidu da Srbiju ove godine čekaju dva izborna procesa. "Treba uraditi sve da se pozitivan odgovor dobije sada. Treba iskoristiti svaki sat do odluke Evropskog saveta (ES)", poručio je.
Lajčak je 23. februara kazao i da je prerano za predviđanje odluke Evropskog saveta, pošto se, kako je rekao, u ovom trenutku "mnogo toga dešava u Beogradu, Prištini i Briselu". "Srbija je uložila mnogo truda. Uspesi su priznati, posle mišljenja EK i preporuke da Srbija postane kandidat i da počne pregovore, kada ispuni uslov - Kosovo", kazao je Lajčak.
Evropski zvaničnik je ukazao i da zamrznut sukob na severu Kosova "nikome ne koristi" i da je "najvažniji dijalog". Dodao je da je pitanje proširenje za EU od velikog značaja, uprkos izazovu koju je pred uniju postavila ekonomska kriza.
Delević: Razvili smo poverenje
Direktorka kancelarija za evropske integracije Milica Delević ocenila je da je od decembra, kada je odlučivanje o statusu kandidata odloženo zbog problema u odnosima Beograda i Prištine, između Srbije i EU uspostavljen viši "nivo poverenja".
"U pogledu ostvarivanja uslova mislim da je najjasnije da je od decembra u potpunosti zaokružen pravni okvir koji omogućuje primenu do sada postignutih dogovora u oblasti matičnih knjiga, katastra, slobode kretanja i u okviru toga se može proceniti kako se ti sporazumi primenjuju", kazala je ona.
"Kada govorimo o integrisanim prelazima i regionalnom predstavljanju, razgovori o tome još uvek traju i treba da sačekamo da vidimo kako će to izgledati", dodao je.
Milica Delević je istakla da je za dobijanje statusa kandidata neophodno razumevanje obeju strana u dijalogu Beograd-Priština, kao i uvažavanje različitih stavova zemalja članica EU.
Članstvo donosi trgovinske povoljnosti
Delević je rekla da svaka zemlja koja pristupa Evropskoj uniji odustaje od posebnih sporazuma o slobodnoj trgovini, ali i da pristupanje trgovinskoj politici EU donosi povoljnosti novim članicama.
Odgovarajući na novinarska pitanja po otvaranju konferencije "Srbija i EU - Kraj početka", Delevićeva je podsetila da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne iziskuje od zemlje potpisnice da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini koje ima sa trećim zemljama.
"Međutim, danom ulaska u EU zemlja koja ulazi priključuje se zajedničkoj trgovinskoj politici i odustaje od posebnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje ima. U slučaju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom čini mi se da je to manje isključiv izbor nego što se da predstaviti", kazala je.
Direktorka Kancelarija za evropske integracije podsetila je da Rusija u trgovinskoj razmeni sa svetom učestvuje sa deset odsto, a EU sa 56%. "Danom kada Srbija uđe u EU i odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ona ulazi u režim sporazuma o partnerstvu i saradnji koji EU ima sa Rusijom", kazala je.
"Kada su u pitanju stvari koje čine gotovo 80% razmene za Rusijom, a to su energenti, gotovo je ista uvozna stopa na gas i naftu u Srbiji u ovom trenutku kao što bi bila i u EU. Neke stvari bi bile povoljnije, ne bi se pojavljivala dva posrednika u smislu EU i recimo Ukrajine, nego bi to bila samo Ukrajina i samim tim cena energenata bi bila niža", dodala je ona.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
