Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Luksemburg za dodeljivanje statusa kandidata
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Saša Bejli (Sasha Baillie), ambasadorka Luksemburga u Srbiji
Luksemburg snažno podržava kandidaturu Srbije i smatra da joj treba dodeliti status kandidata, ali će odluka o tome zavisiti od toga da li je Srbija ispunila uslove koji su u decembru naznačeni. Narednih nekoliko dana će biti ključni za ostvarivanje napretka koji je potreban za pozitivnu odluku. Povećanje broja zahteva za azil iz Srbije nakon ukidanja viza predstavljalo je iznenađenje za Luksemburg i razlog za zabrinutost, ali je na tom planu uspostavljena dobra saradnja sa srpskim vlastima. Politički odnosi dve zemlje su vrlo dobri, a imenovanjem svog prvog ambasadora u Srbiji Luksemburg želi da ih dodatno osnaži i da uspostavi direktnije veze i redovnije kontakte, što će doprineti i razvoju ekonomske saradnje.
Razgovarala: Maja Poznatov
Srbija se nada da će dobiti status kandidata za članstvo u EU na narednom sastanku lidera EU u martu. Koji je stav Luksemburga, da li smatrate da Srbiji treba odobriti status kandidata?
Da, Luksemburg snažno podržava kandidaturu Srbije za (članstvo u) EU. Mi smo uvek jasno stavljali do znanja da smatramo da je došao trenutak da se Srbiji odobri status kandidata zbog izuzetnih napora koje je učinila, ali postoje i uslovi koji treba ispuniti. Sada je ključan trenutak u naporima za ispunjavanje tih uslova. Narednih nekoliko dana će biti od ključnog značaja za ostvarivanje napretka koji je potreban da bi (Evropski) Savet mogao da odobri status kandidata.
Da li smatrate da Srbija sada ima veće šanse da dobije status kandidata nego u decembru i da li će to isključivo zavisiti od napretka u razgovorima sa Prištinom?
Mislim da će to zavisiti od toga šta će se desiti u narednih nekoliko dana. Savet je jasno rekao u decembru da uslovi moraju da se ispune i on će odlučivati na osnovu tih uslova. Vrlo je teško reći danas šta će se desiti u narednih nekoliko dana jer mislim da mnogo toga zavisi od razgovora koji su toku i napora koje će Srbija, uvereni smo, činiti u tom kontekstu.
Da li smatrate da izazovi sa kojima se Evropa suočava, poput dužničke krize, mogu uticati na proces proširenja, odnosno da ga uspore?
Pred našim liderima je veliki izazov da našem javnom mnjenju (u EU) objasne da je proces proširenja pravi put, da nastavljanjem integracije zemalja koje još nisu u EU ali su deo Evrope, možemo rešiti probleme sa kojima se suočavamo. To jeste postalo teže, Evropu sada odlikuju veće razlike i moramo sebi obezbediti prave insturmente da bismo mogli da se izborimo sa tim. Mislim da naši lideri treba da budu invetivni, usredsređeni i odlučni u ostvarivanju tih ciljeva.
U interesu je Evrope da zemlje poput Srbije budu integrisane u EU. Ali jasno je da smo zbog problema sa kojima se suočavamo u poslednje vreme postali svesniji značaja veće usklađenosti nacionalnih politika. Mislim da je to ono na čemu moramo učiti i što treba uzeti u obzir i u našim procesima pristupanja kako bi se problemi predupredili.
Da li smatrate da evorpski lideri treba da upute snažniju poruku regionu da je njegova budućnost u EU, pošto se ovde može čuti da nas Evropa ne želi i da čak u budućnosti EU neće više ni postojati?
Ne mislim da će EU prestati da postoji u nekom trenutku, mislim da će postojati i da će postati jača. Takve poruke su možda odraz onoga što mediji izveštavaju, težnji da se napravi i dramatizuje priča, da se uzimaju stavovi javnog mnjenja izrečeni u nekom trenutku kada se sve čini crnim, ali to nije potpuna slika onoga što se zaista dešava. U vremenima krize preispitujete kako stvari funkcionišu ali često je potreban novi elan i podstrek u procesu. Mislim da ćemo u krizi još više uvideti da je važno da su naše politike usklađene a to bi treblao da još više ojača Evropu.
Naši političari treba da pošalju snažnu i ohrabrujuću ali i odlučnu poruku zemljama koje žele da se pridruže, jer one imaju veliku odgovornost u sprovođenju reformi koje će ih učiniti spremnim, a koje su deo približavanja EU.
Prošle godine povećao se broj zahteva građana Srbije za azil u Luksemburgu i to je postalo važno pitanje širem, evropskom kontekstu. Da li smatrate da je došlo do poboljšanja na tom planu i da li vlasti Srbije preduzimaju neophodne korake kako bi zaustavile zloupotebu bezviznog režima?
Povećanje broja zahteva za azil je izazvalo našu veliku zabrinutost jer smo bili među zemljama koje su se snažno zalagale za viznu liberalizaciju sa Srbijom, a kada je do toga došlo, iznenada smo se suočili sa velikim brojem zahteva za azil iz Srbije, do te mere da su činili 40% zahteva za azil u Luksemburgu. To je bilo veliko iznenađenje, ali nakon toga smo razgovarali sa srpskim vlastima o tome i kod njih smo naišli na spremnost za saradnju i rešavanje problema.
Svesni smo da obe strane moraju da preduzmu korake. Luksemburg je bio privlačan za osobe koje traže azil jer smo davali dosta visoku socijalnu pomoć. Ali smo shvatili da to mora da se promeni i u toku je smanjivanje (pomoći) na takav način da tražoci azila dobiju dovoljnu pomoć ali da to više ne bude mamac. Zbog toga smo odlučili da je znatno snizimo, čime ćemo se između ostalog uskladiti i sa drugim evropskim zemljama u pružanju socijalne pomoći.
Mislim da su saradnja i napori srpske strane bili izuzetni i mi to vrlo cenimo. Još toga mora da se učini. Mi to ne možemo učiniti bez pomoći srpske strane. Smatramo i da moramo pažnju usmeriti i na izvor problema ovde u Srbiji. Ti ljudi dolaze iz vrlo siromašnih oblasti tako da moramo videti kako možemo da pomognemo na samom izvoru a ne da se rešavamo problem u kasnijim fazama.
Tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Luksemburgu u decembru najavljeno je da će biti oformljena zajednička grupa koja će raditi na pitanju azilanata? Šta je učinjeno u vezi s tim?
Juče (21. februara) sam imala priliku da se sastanem i razgovaram o tome sa potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem. Potvrdili smo spremnost da razmotrimo konkretne mere na obe strane. Činjenica da sam zvanično imenovana na ovu funkciju pruža priliku da se usredsredimo na praktičan rad. Mislim da je vrlo važno što su uspostavljene direktne veze između našeg Ministarstva za imigraciju i srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova kako bismo razmotrili šta su obe strane do sada preduzele i bolje uskladili mere, i vremenski i po sadržaju.
Kako ocenjujete političke odnose Srbije i Luksemburga? Da li ima mesta za njihovo poboljšanje?
Politički odnosi su odlični. Imamo vrlo dobre odnose, posebno su dobri odnosi vašeg i našeg ministra spoljnih poslova. Imenovana sam za ambasadora Luksembruga u Srbiji jer upravo želimo da ih ojačamo i da imamo direktnije veze sa Srbijom, na redovnijoj osnovi. Ja sam prvi ambasador Luksemburga koji je imenovan u Srbiji i to je velika čast i privilegija za mene. Jedan od glavnih razloga (za imenovanje ambasadora) je taj što smatramo da je Srbiji mesto u Evropi, a uspostavljanjem snažnih bilateralnih veza osnažiće se i mesto Srbije u Evropi.
Da li ste zadovoljni ekonomskom saradnjom između Luksembruga i Srbije?
Ekonomska saradnja između naše dve zemlje nije mnogo intenzivna, a to ima dosta veze sa opštom ekonomskom situacijom širom Evrope. Ali to ne znači da nema mogućnosti za to. Sada postoji prilika da se, pošto je imenovan ambasador, uspostave kontakti i istraže mogućnosti.
Ja sam ambasador na nerezidencijalnoj osnovi, to znači da ne boravim stalno u Srbiji već je moje sedište u Luksembrugu, odakle pokrivam Srbiju. Ja sam ujedno i zamenik generalnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. To mi daje vrlo dobar uvid u to šta se događa u Luksemburgu, ko su različiti akteri, ne samo u Minstarstvu spoljnih poslova već i u drugim oblastima poput ekonomnije i finansija. Mislim da to mogu dobro da iskoristim za pronalaženje mogućnosti za saradnju između Srbije i Luksemburga i na ekonomskom planu.
Da li postoje neka određene oblasti u kojima bi dve zemlje mogle da sarađuju?
Mi već sarađujemo u oblasti koja je interesantna zbog uloge Luksemburga u finansijskom svetu, tu posedujemo znanje. Sproveli smo vrlo uspešan projekat u Srbiji sa Beogradskom berzom, pomogli smo da se uspostavi informacioni sistem berze. To je dobar primer kako možemo da uspostavimo efikasnu i konkretnu saradnju i kada je reč o trgovinskim projektima. Možda možemo pomoći i u osnivanju malih preduzeća i obuci, ali moramo istražiti zajedničke mogućnosti, što je izazov.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
