Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usponi i padovi na putu ka statusu kandidata
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Neizvesnost oko statusa kandidata bi trebalo da konačno bude otklonjena na dvodnevnom sastanku lidera EU koji počinje 1. marta u Briselu, s obzirom da su sve članice Evropske unije, uključujući Rumuniju, preporučile liderima EU da Srbiji odobre status kandidata za članstvo. Na samitu će, međutim, još biti rasprave o tome. Srbija nešto više od dve godine čeka na dodeljivanje statusa kandidata, a taj proces protekao je u neizvesnosti, uz mnoge pomake i zastoje i smenjivanje poleta i pesimizma.
Najveći pomak je bilo hapšenje optuženih za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čime je ostvarena puna saradnja sa Haškim tribunalom. To pitanje dugo je opterećivalo odnose EU i Srbije i njen napredak u integracijama. Međutim, nakon toga je postalo jasno da dalji napredak u integracijama neće biti moguć bez poboljšanja odnosa sa Prištinom i rešavanja nekih konkretnih pitanja koja treba da doprinesu normalizaciji života građana. Kosovskom pitanju tada je data pažnja delimično zbog toga što je ono dugo bilo zasenjeno uslovom saradnje sa Hagom, ali delom i zbog realnog zaoštravanja odnosa tokom leta 2011.
Iako se pitanje odnosa sa Prištinom već pominjalo u izveštaju Evropske komisije za 2010, ono je bilo potisnuto u drugi plan do hapšenja bivšeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića krajem maja i bivšeg vođe hrvatskih Srba Gorana Hadžića u julu. U izveštaju Komisije za 2010. od Srbije je zatražen predusretljiviji stav prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz priznavanje tada spornog carinskog pečata Kosova i dalje unapredenje saradnje s Euleksom, posebno oko sređivanja prilika na severu Kosova.
Background 22. decembar 2009: Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU.
25. oktobar 2010: Savet ministara EU je na sastanku u Luksemburgu zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.
24. novembar 2010: Srbiji uručen Upitnik na osnovu koga Evropska komisija ocenjuje spremnost za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
29. decembar 2010: Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, odnosno uslova za dobijanje statusa kandidata.
31. januar 2011: Srbija uručila odgovore na Upitnik koji predstavljaju presek stanja u različitim oblastima ključnim za pridruživanje.
8. i 9. mart 2011: U Briselu su održani prvi razgovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.
26. maj 2011: Uhapšen bivši ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine u BiH i genocida nad muslimanima u Srebrenici.
2. jul 2011: Beograd i Pristina postigli dogovor o razmeni kopija matičnih knjiga i slobodi kretanja i načelan dogovor o priznavanju univerzitetskih i školskih diploma.
20. jul 2011: Uhapšen bivši vođa hrvatskih Srba Goran Hadžić koji je pred Haškim tribunalom optužen za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.
20. jula 2011: Vlada Kosova odlučila je da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije zbog nepriznavanja kosovskog carinskog pečata.
26. jul 2011: Priština je pokušala da preuzme kontrolu nad prelazima na severu Kosova, što pokreće višemesečnu krizu. Izbijaju neredi na severu Kosova, Srbi postavljaju blokade na putevima ka prelazima, a dijalog se odlaže.
23. avgust 2011: Nemačka kancelarka Angela Merkel prenela je srpskim zvaničnicima stavove Nemačke o uslovima za dobijanje statusa kandidata.
2. septembar 2011: Beograd i Priština su postigli dogovor o carinskom pečatu za Kosovo.
12. oktobar 2011: Evropska komisija je objavila Mišljenje u kome je predložila da se Srbiji odobri status kandidata uz očekivanje da se nastavi dijalog Beograda i Prištine i već postignuti sporazumi primene.
3. decembar 2011: Beograd i Priština postigli dogovor o prelazima na Kosovu, odnosno o integrisanom upravljanju granicom/prelazima.
9. decembar 2011: Lideri EU su odložili odluku o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji za mart.
24. februar 2012: Beograda i Priština postigli dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i primeni sporazuma o integrisanom upravljanju granicama/prelazima.
28. februar 2012: Ministri spoljnih poslova EU su preporučili dodeljivanje statusa kandidata Srbiji.
1. i 2. mart: Samit EU na kome će se odlučivati o zahtevu Srbije za dodeljivanje statusa kandidata.
To će, kako će se pokazati u drugoj polovini 2011, a posebno nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu u avgustu, biti u nešto oštrijoj i konkretnijoj formi i uslovi za dodeljivanje statusa kandidata. Merkelova je, takođe, jasno stavila od znanja da se na Kosovu moraju rasformirati srpske strukture.
Lideri EU su tako odložili odluku o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji na sastanku 9. decembra 2011. i zatražili od nje dalji napredak u sprovođenju postignutih sporazuma u dijalogu s Prištinom, uključujući i sporazum o integrisanom upravljanju prelazima/granicama (IBM), pronalaženje rešenja za učešće i Beograda i Prištine na reginalnim skupovima i aktivnu saradnju neophodnu za izvršavanje mandata Euleksa i Kfora.
Evropska komisija je bila nešto blaža u svom Mišljenju od 12. oktobra 2011, pošto je predložila da se Srbiji odobri status kandidata za prijem u EU, "podrazumevajući da ce Srbija nastaviti dijalog sa Kosovom i ostvariti brz napredak u sprovodenju do sada postignutih dogovora u ovom dijalogu".
Međutim, procene dela zemalja, pre svega Nemačke, o ispunjenosti uslova razvejale su očekivanja srpskih zvaničnika da će Srbiji sigurno dobiti status kandidata pa čak i datum za pregovore, pa je optimizam koji je dominirao u prvoj polovini godine ustupio mesto pesimizmu u drugoj polovini godine.
Pooštravanju stava doprinela je kriza na severu Kosova, koja je izbila krajem jula pošto je Priština pokušala da preuzme kontrolu nad prelazima u tom delu pokrajine posle uvođenja zabrane uvoza roba iz Srbije. Tada su izbili su neredi, kontrolu nad prelazima je preuzeo Kfor, a kosovski Srbi su postavili blokade na putevima ka prelazima. Dijalog je prekinut, a EU je posebno osudila napade na pripadnike međunarodnih snaga.
Razgovori Beograda i Prištine su nastavljeni tokom jeseni, postignut je dogovor o carinskom pečatu, a kasnije neposredno pred samit EU u decembru i o kontroli nad administrativnim prelazima. To, međutim, nije bilo dovoljno za pozitivnu odluku lidera EU.
Nakon odlaganja odluke o statusu kandidata za mart usledio je period zatišja, da bi u februaru 2012. ispunjavanje uslova za status kandidata ponovo došlo u prvi plan.
Napredak je postignut u poslednji čas. Delegacije Beograda i Prištine postigle su 24. februara u Briselu nakon višednevnih pregovora dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, što je povećalo šanse Srbije da dobije status kandidata.
Samo četiri dana nakon toga ministri spoljnih poslova EU preporučili su liderima EU da Srbiji odobre taj status, ali će lideri morati da ponovo raspravljaju o tome. Ovog puta je Rumunija bila članica koja blokira pozitivnu odluku uslovljavjaući je unapređenjem položaja Vlaha u Srbiji. Ovo protivljenje Rumunije pokazuje na kakve prepreke zemlja kandidat može da naiđe u pristupanju ukoliko ima bilo kakvo otvoreno bilateralno pitanje.
Iako često u drugom planu, za dodeljivanje statusa kandidata je od ključnog značaja i sprovođenje reformi. Vlada Srbije je krajem decembra 2010. usvojila ambiciozan plan aktivnosti za ispunjavanje uslova za sticanje statusa kandidata, u okviru koga je planira da u 2011. usvajanjem novih zakona i izmenama postojećih otkloni sistemske nedostatke, stvori uslove za suzbijanje korupcije i unapredi rad pravosuđa.
Tokom prošle godine usvojen je veliki broj zakona, ali je ostalo otvoreno pitanje njihove primene koja će posebno biti značajno kada Srbije počne pregovore o članstvu u EU.
Među planiranim aktivnostima posebno je bilo važno pronalaženje odgovarajućeg modela za restituciju i rešavanje pitanja vraćanja imovine na lokalnom nivou i javne svojine Vojvodini. Zakoni o tome su usvojeni u septembru, neposredno pred donošenje Mišljenja Evorpske komisije. Pored javne svojine i restitucije, jedno od ključnih pitanja je bilo i stvaranje okvira za efikasniju kontrolu finansiranja politickih organizacija, a u junu je usvojen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji bi trebalo da to omogući.
Formalni zahtev za status kandidata je bio i ukidanje blanko ostavki što je Komisija tražila u Izveštaju iz 2010. Praksu da je vlasnik poslaničkog mandata stranka, a ne poslanik, Srbija je prekinula u maju 2011. kada je republička skupština usvojila izmene zakona o izboru narodnih poslanika. Ubrzo zatim, blanko ostavke su ukinute i u lokalnim skupštinama.
Za Evropsku komisiju je i dalje posebno značajana reforma pravosuđa, odnosno proces revizije reizbora sudije i tužialaca, kao i pitanje medijskih sloboda i stanje u toj oblasti.
Autor: Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
