Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta 12. januara je podržao stav da lideri Evropske unije u martu treba da odobre Srbiji status kandidata za članstvo i da pregovori o članstvu što pre počnu. Ta podrška data je uz pretpostavku da će srpske vlasti ispuniti uslove koji su utvrđeni u decembru 2011, što podrazumeva smirivanje situacije na severu Kosova. Poslanici u Spoljnopolitičkom odboru izrazili su i zabrinutost zbog situacije na severu Kosova i ukazali na "medijsku blokadu" koju su vlasti zavele u trenutku sukoba Srba sa Kforom na severu Kosova u julu 2011. Ukazali su i na velike probleme u Srbiji, poput monopola i sistemske korupcije koju podržavaju neke stranke i tajkuni.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji je podneo predlog rezolucije, istakao je da je Srbija sprovedenim reformama, potpunom saradnjom s Haškim sudom i dijalogom s Prištinom u mnogome ispunila sve ključne ciljeve na koje je ukazala i Evropska komisija u povoljnom Mišljenju o napretku Srbije u oktobru prošle godine.

"Stanje u vezi s Kosovom jeste nezadovoljavajuće, ali je predsednik (Srbije Boris) Tadić pozvao na uklanjanje barikada i Beograd je učinio sve što je u nejgovoj moći da se te barikade uklone i omogući slobodan promet ljudi, robe i kapitala", rekao je Kacin.

Većina učesnika u raspravi ukazala je da se Srbija, kao i region, suočava i s velikim izazovima u vladavini prava i borbi protiv "sistemske korupcije".

Kacin je istakao da se u pravosuđu mora omogućiti profesionalcima da svoj posao obavljaju nezavisno i odgovorno. Ukazao je, međutim, da je reforma pravosuđa i jačanje vladavine zakona dugotrajan proces koji traje godinama.

Pojedini poslanici su upozorili i na to da poslovni krugovi u Evropi imaju zamerke na srpske zakone kad je u pitanju sigurnost poslovanja.

Stranke i tajkuni podržavaju korupciju

U raspravi su se čule ocene da bi status kandidata za Srbiju bio i važna poruka svima na Zapadnom Balkanu da se proces proširivanja EU nastavlja. U nacrtu Rezolucije o evropskoj integraciji Srbije ističe se da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU". Kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme" u Srbiji.

U nacrtu rezolucije Evropski parlament je pozdravio napredak Srbije u reformama, ali i pozvao vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja lidera EU u martu za što bolje angažovanje u dijalogu s Prištinom kako bi se postignuti dogovori primenili i pronašlo rešenje za učešće Kosova u regionalnoj saradnji.

Evropski poslanici su takođe ukazali na značaj kriterijuma iz Kopenhagena, odnosno jacanje demokratije i tržišne privrede, jer su to osnovni uslovi za proširenje Unije, od kojih će zavisiti i svi dalji koraci Srbije na putu ka EU. S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i boljeg funkcionisanja tržišne privrede.

EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Pozdravljajući napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, evropski poslanici su ukazali da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju - što je opšti problem u regionu".U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za suzbijanje korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".

"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanje da privatni interesi otuđuju javna dobra".

Država kontroliše medije

Evropski parlament je izrazio zabrinutost zbog pokušaja nadziranja i uplitanja u sektor sredstava informisanja i pozvao srpske vlasti da zajamče njihovu nezavisnost od političkih i drugih pritisaka.

Poslanici su u raspravi ukazali i na odgvornost srpskih medija koji su "pogrešno predstavili ulogu Kfora" u incidentima na severu Kosova prošlog leta. Parlament EU "izražava žaljenje zbog činjenice da su državne vlasti zavele medijsku blokadu u zemlju oko incidenata u julu 2011. na severu Kosova i pogrešno predstavile ulogu Kfora u tim događajima", navodi se u nacrtu rezolucije.

Parlament je pozdravio usvajanje Medijske strategije i planirano povlačenje države iz vlasništva medija.

U nacrtu Rezolucije se takođe izražava "zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima i poziva na snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima rade efikasno i bez potrebe za samocenzurom".

Parlamentarci EU "podvlače potrebu da se preduzmu koraci protiv koncentracije vlasništva u medijima i pomanjkanja transparentnosti u medijima".

EP u predlogu rezolucije traži da se "isto tako obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame".

Takođe se "pozivaju novinari da poštuju Etički kodeks" u svom radu.

Izvor: Beta

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Ambasadorka Danske: Malim koracima do uštede energije
  
• 

  Vesti

  : Kosovo ne sme da ugrozi put ka EU
  
• 

  Intervju

  : Primeniti sporazume s Prištinom
  
• 

  Analize i stavovi

  : Dva koraka nazad u proširenju EU
  
• 

  Vesti

  : Bez alternative evropskoj integraciji Srbije
  
• 

  Vesti

  : Srbija i dalje na začelju za EU