Obeležavanje Svetskog dana Roma u Srbiji proteklo je 8. aprila u znaku nereda koji su izbili u beogradskom predgrađu Resnik zbog odluke gradskih vlasti da u to naselje presele Rome iz naselja Belvil. U neredima je povređeno 13 policajaca i dva građanina, a privedeno je 20 osumnjičenih za nerede. Iako se u Srbiji čine napori da se položaj i uslovi života Roma poboljšaju, ta zajednica je i dalje marginalizovana i nedovoljno uključena u društvo. Pored toga, pokušaji preseljenja Roma u naselja sa osnovnim uslovima za život nailaze na otpor lokalnog stanovništva, a pripadnici te zajednice često su izloženi diskriminaciji. Prema zvaničnim procenama, u Srbiji živi oko 290.000 Roma.

Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana je 8. aprila u Leskovcu. Dok je taj dan obeležavan različitim skupovima u Srbiji, meštani Resnika su protestovali zbog odluke gradskih vlasti da u njihovo naselje presele Rome iz Belvila, odnosno zbog postavljanja kontejnera u koje bi trebalo da budu smešteni Romi.

Tokom protesta su izbili neredi u kojima je povređeno 13 policajaca i dva građanina, a privredeno 20 osumnjičenih osoba. Glavni policijski inspektor beogradske policije Luka Dejović je rekao 8. aprila televiziji B92 da će protiv 18 privedenih biti podnete krivične prijave i da će im biti određeno policijsko zadržavanje od 48 sati, a da će protiv dve uhapšene osobe biti podnete prekršajne prijave.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas osudio je nerede u Resniku, ocenivši da je reč o rasno motivisanim neredima. Naglasio je da je to je ozbiljan problem o kojem se mora glasno i jasno govoriti. "Podsećam sve Beograđane da se zbog rasne netrpeljivosti Beograd u prošlosti dva puta stideo, da smo imali dane žalosti i dizali spomenike kada su na ulicama našeg grada stradala romska deca samo zato sto su druge boje kože", rekao je Đilas.

Ranije tokom dana, na manifestaciji u Skupštini Srbije povodom Svetskog dana Roma, državni zvaničnici ocenili su da je učinjeno dosta na unapređenju života romske zajednice, ali da ipak predstoji veliki posao, poput registrovanja pravno nevidljivih Roma i zatvaranja nehigijenskih naselja.

Oni su se složili da je i pored napretka, položaj Roma ipak najteži i najlošiji u odnosu na sve druge manjinske zajednice u Srbiji. Nacionalni koordinator Dekade Roma Božidar Đelić je rekao da će Srbija imati dodatnu obavezu da Romima posveti posebnu pažnju jer će oni uskoro postati najbrojnija nacionalna manjina. Na skupu su iznete procene da u Srbiji živi oko 290.000 Roma.

Izazov predstavljaju i sredstva, a kako je rekao Đelić, Srbija je iz pretpristupnih fondova EU za 2012/13 godinu obezbedila 15 miliona evra za romska pitanja. Takođe, Grad Beograd je od Evropske investicione banke zatržio 67 miliona evra za izgradnju 200 socijalnih stanova, namenjenih pre svega, Romima.

Prema podacima iznetim na skupu, broj romske dece u predškolskim ustanovama udvostručen, upis prvaka je porastao sa 66 na 92% a njihov ostanak u školi značajno je povećan.

"Sada se 99% romske dece rađa u bolnicama, smrtnost je prepolovljena, a samo 4% dece do pete godine nema zdravstvenu knjizicu", kazao je Djelić i dodao da bez obzira na te pozitivne podatke još mnogo treba raditi jer Romi i dalje žive 10 do 15 godina kraće od većinske populacije.

Ministar za državnu upravu, lokalnu samoupravu i manjinska prava Milan Marković naveo je da se ove godine upisalo 380 učenika romske nacionalnosti u srednje škole, a na studije 149. Marković je izjavio da je sada olakšano pribavljanje dokumenata, da su ukinute takse za njihovo pribavljanje i da je jedan od najznačajnijih poslova rad na evidenciji pravno nevidljivih Roma.

Pomoćnica ministra rada Suzana Paunović ukazala je da je smanjen broj romske dece bez roditelja i da oni čine 20% od ukupnog broja dece bez roditeljskog staranja. "Uspeh je i to što smo za dve godine dobili 72 romske hraniteljske porodice u kojima živi više od 160 dece, obezbeđeno je za 20% brojnije usvojenje romske dece. Romi čine 1,5% od ukupnog broja usvojitelja", kazala je ona.

Potpredsednica Skupštine Gordana Čomić ocenila je da u Srbiji još postoje predrasude, netrpeljivost i stereotipi prema Romima, da ih država ne može zabraniti ali da nasilje može sankcionisati. Dodala je da svi u društvu moraju da rade da se to promeni.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović pozvao je građane Srbije da Romima dopuste da zajednički grade društvo bez predrasuda i stereotipa. Dodao je da Romi žele ista prva i obaveze kao i svi grđani sveta i Evrope. "Želimo povećanje zaposlenost, dostupnost zdravstvu ... a ne savete kako da prepoznamo hranu u kontejneru i kako da koristimo solarnu energiju ... želimo promociju razičitosti, sprečavanje i borbu protiv svih oblika diskriminacije", kazao je Mihajlović.

Sporazum o pomoći za upis Roma u matične knjige

U Beogradu je 9. aprila potpisan sporazum o pomoći za upis Roma u matične knjige rođenih, a konkretne akcije na rešavanju tog problema trebalo bi da počnu za mesec dana, najavljeno je prilikom potpisivanja sporazuma. Sporazum su potpisali ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, zamenik zaštitnika građana Goran Bašić i šef predstavništva Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji Eduardo Arboledo.

Marković je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim podacima ima između 2.400 i 6.000 pravno nevidljivih osoba. On je naveo da potpisani sporazum precizno određuje obezvaze i omogućava da se uspostave "upravni odbor" i tenička grupa koja će "voditi postupak jako teškog rada na terenu."

Ministar je dodao da očekuje da Skupština Srbije na prvoj sednici usvoji izmene zakona o vanparničnom postupku koji će omogućiti da neki građani na sudu reše problem dokumenata, odnosno da im olakša naknadni upis u matične knjige.

Marković je rekao da će rad na obezbeđivanju dokumenata pravno nevidljivim osobama početi za mesec dana konkretnim akcijama usmerenim na decu bez roditeljskog staranja, na onu u hraniteljskim porodicama i osobe na terenu.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins posetio je da u EU ima oko osam miliona pravno nevidljivih i dodao da rešavanje problema tih ljudi omogućava i borbu protiv velikog problema - siromaštva.

Vojvodina uspešan primer

Model Vojvodine za uključivanje Roma u društvo smatra se kao jedan od najboljih u Evropi, a čelnici pokrajinske vlade u više navrata su izjavili da su iz Brisela dobili poziv da predstave taj model i u zemljama Evropske unije.

U ovom trenutku na Univerzitetu u Novom Sadu studira oko 300 studenata romske nacionalnosti, kako na osnovnim, tako i na master i na doktorskim studijama, izjavio je rektor Novosadskog univerziteta Miroslav Vesković i podsetio da Univerzitet u Novom Sadu nudi i Studij romologije, čiji je cilj proširivanje svesti o romskoj kulturi, pismenosti i tradiciji.

Više od 400 Roma srednjoškolaca u Vojvodini školuje se takođe uz pomoć stipendija pokrajinske vlade, a njima su obezbeđeni i mentori.

Pokrajinska vlada pomogla je do sada i otvaranje oko 50 firmi u kojima su Romi i vlasnici i zaposleni, a uskoro će biti otvoren novi konkurs za otvaranje firmi.

Težište projekata vojvođanskih vlasti je na obrazovanju. "Jedino kroz obrazovanje i kroz masovnije prisustvo romske dece u obrazovnom sistemu, mi možemo da prekinemo taj začarani krug bede i siromaštva", rekao je za Betu direktor Kancelariju za inkluziju Roma Duško Jovanović.

Tokom 2011. godine, osnovana je i Ženska romska mreža u Vojvodini, jer su Romkinje dvostruko diskriminisane: i kao žene, i kao Romkinje.

Izvor: Beta

izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Loši uslovi stanovanja za Rome u EU
  
• 

  Vesti

  : Stanje ljudskih prava u 2011. pogoršano
  
• 

  Vesti

  : Hiljade ljudi bez dokumenata u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Drugačiji na udaru društvenih frustracija
  
• 

  Vesti

  : Romkinje u Srbiji žive znatno kraće
  
• 

  Vesti

  : Romi isključeni iz srpskog društva