Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: U Srbiji skroman, u Hrvatskoj najslabiji rast
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska je imala najsnažniji ekonomski rast 2011. godine, Srbija skroman, a u Hrvatskoj je utvrđeno najslabije povećanje privredne aktivnosti od svih analiziranih zemalja - kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. To pokazuje najnovija ekonomska analiza Evropske komisije u Briselu, u koju je agencija Beta imala uvid. U izveštaju se navodi da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji 2011. godine bio 1,9% u Crnoj Gori 2,7 %, u Hrvatskoj 0,6%, u Makedoniji 3,0 %, dok za Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo nije bilo podataka. Srpske devizne rezerve su stabilne, vlada u Beogradu je "izgleda održala makroekonomsku stabilnost u sve većoj globalnoj neizvesnosti" i s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) utvrdila načelni sporazum, navela je Evropska komisija u najnovijoj ekonomskoj analizi.
Komisija je ocenila da su domaća potražnja i potrošnja bile slab faktor privrdnog rasta, kao i da su investicije sporo rasle. U izveštaju o Srbiji je navedeno i da je broj zaposlenih smanjen za tri odsto i da je prošle godine dostigao "istorijski nizak nivo od million i 760 hiljada lica koja su imala posao".
U analizi Evropske komisije se napominje da je, s izuzetkom Turske, u svim državama koje su na putu ka EU, otvoren vrlo mali broj novih radnih mesta, a nezaposlenost je i dalje visoka.
Do toga je došlo, kako je napomenuto, uprkos pogoršanju trendova u spoljnjoj tražnji i trgovini u Evropskoj uniji i u svetu.
U zemljama Zapadnog Balkana je zabeležen dalji pad inflacije, izuzev u Hrvatskoj, iako je rast cena na malo u toj zemlji i dalje nizak, 2,1%.U Srbiji je u decembru stopa inflacije bila 7,0 % što je iznad cilja Narodne banke, napominje se u izveštaju Evropske komisije.
Deficit platnog bilansa je povećan u Albaniji, BIH i Srbiji, a u Hrvatskoj je, posle dugog nepovoljnog kretanja, prvi put zabeležen suficit od 0,4 %, dok je veoma visok deficit platnog bilansa, 20 %, ostao nepromenjen u Crnoj Gori.
Evropska komisija je ocenila da "izgleda da je u više ekonomija - a to se odnosi na Hrvatsku, Makedoniju, Kosovo i Srbiju, budžet bio na kursu zvanično utvrđenih ciljeva i planova".
Za Makedoniju je navedeno da je budžetski deficit 2011. godine dostigao 2,5 %, u Hrvatskoj 5,5 %, a u Crnoj Gori 3,2 %.
Javni dug premašio dozvoljenih 45%BDP
U izveštaju EK navedeno je da su to "ključni nalazi" o Srbiji i podvlači da je Međunarodni monetarni fond konačno odobravanje stend-baj "aranžmana iz predostrožnosti" od milijardu i sto miliona evra uslovio rebalansom budžeta Srbije za 2012. godinu.
EK je u analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, konstatovala da je odluka o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, "uz priznanje da je Srbija ostvarila značajan napredak", pomerena za februar i mart.
Istaknuto je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije smanjen na pola postotka u trećem kvartalu prošle godine, dok je u drugom kvartalu još bio 2,5 %, ali se ukazano i da je "ravan ekonomske aktivnosti održana u poslednjem kvartalu". Na osnovu prve procene, ukupni BDP Srbije u 2011. godini porastao je za 1,9 %, dok je u 2010. bio 1%.
Ekonomski rast u Srbiji u prošloj godini je, kako je ocenila EK, uglavnom bio podstican izvozom "koji je ostao snažan uprkos jačanju kursa dinara tokom godine i pogoršavanju prilika kod glavnih trgovinskih partnera Srbije".
U analizi EK se dodaje da je stopa nezaposlenosti porasla na 23% radno sposobnog stanovništva, dok su plate i penzije, iako su odmrznute, realno porasle samo za 0,3 %.
Deficit platnog bilansa Srbije za devet meseci prošle godine bio je, kako je navedeno, za 16 % viši nego godinu dana ranije, dok je trgovinski deficit porastao za 9%.
Izvoz je porastao za 17,5 % u prvih deset meseci 2011. godine, a uvoz za 14 procenata, devizne rezerve su uvećane na 12 milijardi evra, a srpski spoljni dug ostao je relativno na istom nivou i iznosio je 24 milijarde evra, piše u izveštaju EK.
Ukazano je na podatke srpske vlade da je inflacija u prošloj godini svedena na sedam odsto u odnosu na 10,3 % u 2010, uz ocenu da je to znatno više od tri do šest odsto, koliko je kao cilj postavila Narodna banka Srbije.
U analizi EK je navodeno da su prihodi budžeta Srbije neznatno povećani u oktobru, tako da je budžetski deficit dostigao 4,5 % BDP, dok bi u 2012. trebalo da bude sveden na 4,25%, što je i dogovoreno s MMF-om.
Javni dug Srbije je dostigao 14,5 milijardi evra krajem novembra prošle godine, što je premašilo utvrđenu fisklanu granicu od 45 % BDP, ukazala je EK.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
Foto: |
|
|
EurActiv Srbija
