Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odložena privatizacija rudnika Trepča na Kosovu
|
|
|
|
Objavljeno : 08.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Privatizacija velikog industrijsko-rudarskog kompleksa Trepča na Kosovu odložena je dok nadležni ne završe reviziju i naprave precizan spisak svojih poverilaca, objavio je 6. avgusta portal Saut ist juropian tajms (SETimes). Procene su, navodi portal, da Trepča duguje oko 206 miliona evra, uglavnom srpskim kompanijama, kao i 41 milion evra grčkim, francuskim i bugarskim kompanijama. Ona takođe duguje oko 100 miliona evra kosovskoj vladi za investicije nakon 1999. godine. Poverioci imaju 90 dana da prilože svoja potraživanja, ali taj proces još nije počeo.
Kako je objavljeno u proleće 2011. predviđeno je da "Trepča" bude prodata po istom modelu kao aerodrom Priština, davanjem koncesije na 20 godina.
Rudnik je podeljen na dva dela - severni srpski i južni albanski. Prema podacima iz 2011, u srpskom delu "Trepče" na platnom spisku je oko 3.000 ljudi, od kojih je samo trećina angažovana na konkretnim poslovima.
„Nerešeni finansijski problemi ometaju privatizaciju Trepče, uglavnom zbog dugova nastalih posle 1990. godine. Ona ne može da se proda ili privatizuje dok se jasno ne utvrde njena dugovanja i ne identifikuju dužnici“, rekao je za SETimes Ibrahim Redžepi, izvršni direktor Kosovskog centra za strateška i društvena istraživanja.
Pored toga, Srbija se protivi nastojanjima za privatizaciju Trepče, koja ima vredne rezerve olova, cinka, srebra, zlata, indijuma i retkih metala. Ekonomist je u januaru 2011. godine izvestio da su strukture Trepče, sa bogatim rudnikom i njenim brojnim prerađivačkim objektima, „činile 70% procesa vađenja ruda u [bivšoj] Jugoslaviji“.
Goran Bogdanović, bivši srpski ministar za Kosovo, izjavio je da je privatizacija „nelegalna i u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“.
„Mi se tome protivimo i ne vidim kako bi privatizacija mogla da bude sprovedena. Učinićemo sve da sprečimo da do toga dođe, zato što je najveći deo rudnika na severnom Kosovu“, izjavio je Bogdanović.
On je prošle godine podsetio da Srbija, kao garant i dalje otplaćuje dugovanja MMF-u, Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, za kredite koji su uzeti za pomoć preduzećima na KiM do juna 1999. godine.
Ministar Goran Bogdanović tvrdi da po Rezoluciji 1244 Unmik i danas ima formalno pravo da donosi uredbe koje bi mogle da reše ovaj problem, kao i da Euleks putem svojih sudija u Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, koja je isključivo nadležna za oblast privatizacije preduzeća, može da stvori uslove da se pitanje poništav.
Proces privatizacije započeo je krajem prošle godine, u skladu sa kosovskim zakonom o restrukturiranju i likvidaciji određenih preduzeća i njihove imovine, rekao je za SETimes Ilji Kaloši, portparol Kosovske agencije za privatizaciju.
Kaloši je takođe rekao da će agencija omogućiti 90 dana za zahteve i žalbe potencijalnih poverilaca Trepče, ali taj proces još nije počeo.
Komisija za popis potraživanja će takođe uključivati predstavnike Trepče i drugih državnih institucija. „To će biti prvi put da se poverioci Trepče precizno identifikuju“, rekao je Kaloši.
Profesor Kosovskog univerziteta za poslovanje i tehnologiju Musa Limani izjavio je za SETimes da pravni status Trepče još nije rešen, ali da se ona posmatra kao javno preduzeće. Limani je dodao da kosovska vlada ne priznaje bilo kakve ugovore o Trepči bez saglasnosti rudnika.
Izvor: EruActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
