Frejk Janmat (Freek Janmaat), šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji
Srbija sada ima suficit od oko 400 miliona godišnje u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU, i jedina je među zemljama koje žele da se priključe EU koja je to ostvarila. Međutim, Srbija u EU poljoprivredne proizvode izvozi bez carina, dok uvoznici iz EU i dalje plaćaju uvozne carine za Srbiju. To će se s vremenom promeniti. To je razlog više za sprovođenje mera za povećanje efikasnosti srpske poljoprivrede, poput jačanja uloga zadruga i razvoj prerađivačke industrije. Srbija u EU ne može da izvozi jaja zbog salmonele, kao ni živinsko meso i goveda zbog načina gajenja, ni svinjetinu. Problema u zadovoljavanju standarda EU za proizvode biljnog porekla nema, što pokazuje primer malina.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Koji poljoprivredni proizvodi se ne mogu izvoziti u EU i zašto?
Živa goveda, uglavnom krave, i sveže svinjsko i živinsko meso. Razlog su zamerke u pogledu zdravlja životinja u Srbiji. Smatramo da situacija u tom pogledu nije dovoljno dobra da bi proizvodi mogli da se izvoze u EU.
Drugi primer (zabrane) povezan sa bolestima je izvoz jaja za ljudsku ishranu iz Srbije u EU. On nije dozvoljen zbog salmonele koje ima u Srbiji. To ne važi samo za Srbiju, već za većinu zemalja južne Evrope. Bakterija obično umire u zimsko doba kada je hladno. U ostalim godišnjim dobima ove bolesti uglavnom nema u većini evropskih zemalja, dok je u većini južnoevropskih zemalja ima.
Svinje se ne mogu izvoziti zbog svinjske kuge. U čemu je problem sa izvozom živinskog mesa i živih goveda? Da li je reč onekoj bolesti?
Problem nije u bolestima, već u zdravlju životinja, pitanje je da li se životinje drže uz vođenje računa o njihovoj dobrobiti.
Kakva je situacija u vezi sa izvozom biljaka u EU?
Dosta dobra. Pravi primer su maline - Srbija je jedan od najvećih proizvođača u svetu. U tom smislu nemamo zadršku.
S vremena na vreme pronađemo isporuku sa određenom bolešću ili bakterijom, ali to je slučaj sa uvozom iz većine zemalja van EU.
Da li srpske kompanije imaju problem da ispune standarde EU u pogledu poljoprivrednog izvoza?
Ne bih rekao. Mislim da to potvrđuje i činjenica da je Srbija jedina zemlja koja zeli da se pridruži EU, bez obzira da li je kandidat ili potencijalni kandidat, koja ima suficit u trgovini poljoprivrendim proizvodima sa EU, što znači da izvozi dosta više proizvoda nego što uvozi.
Srbija izvozi 900 miliona evra poljoprivrednih proizvoda godišnje u EU. Glavni izvozni proizvodi su šećer, žitarice, voće i povrće. Uvozi oko 500 miliona. To znači da ima veliki suficit od oko 400 miliona godišnje.
Šta bi trebalo da se preduzme u Srbiji da bi se poboljšao izvoz?
Budući da ima veliki potencijal za poljoprivredu, Srbija bi mogla da se više usmeri na unapređenje prerađivačke industrije za poljoprivredne proizvode, preradu primarne proizvodnje, čime se dobijaju proizvodi više dodate vrednosti za izvoz u EU.
Takođe je poželjno da se poveća uloga zadruga u proizvodnji. Neki poljoprivredni proizvođači su sada dosta mali i smatramo da bi se objedninjavanjem rada mogla ostvariti ekonomija obima. To je povezano i sa ukrupnjavanjem zemljišta. Poljoprivrednici su imali male rasute parcele. Tu se isto može povećati efikasnost.
Mislim da će to biti i neophodno. Sada naime imamo Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i EU, kojim Srbija dobija slobodan pristup tržištu za gotovo sve proizvode, sa izuzetkom vina i bejbi bifa, za koje ima kvote. Sa druge strane, kompanije iz EU koje izvoze u Srbiju i dalje moraju da plaćaju uvozne carine.
Ta je asimetrična situacija će se vremenom promeniti jer prelazni sporazum sadrži klauzule o postepenom smanjenju uvoznih carina koje Srbija sada naplaćuje. One će postepeno biti ukidane, što znači će srpske firme moći postepeno da se naviknu na veću konkurenciju na tržištu. Zbog toga je značajno da se primene mere koje sam pomenuo, poput fokusa na preradu i davanje veće uloge zadrugama.
Da li mislite da Srbija ima potencijal za organsku poljoprivredu
Srbija u pogledu početne pozicokea ima prednost u odnosu na neke članice EU. U Srbiji se tradicionalno ne koriste pesticidi i herbicidi u velikoj meri. To je sektor poljoprivrede koji se može više razviti s obzirom na potencijal.
Da li se sada taj potencijal koristi?
To je relativno nov sektor ne samo u Srbiji nego i u EU. Generalno gledano, potrebno je poboljšati situaciju u ovom sektoru u celoj Evropi. Naravno mnogo toga će zavisiti i od toga da li su potrošači spremni da malo više plaćaju za te proizvode.
Koja su, na nivou celog poljoprivrednog sektora, ograničenja za izvoz u EU?
Ograničenja zavise od standarda EU za uvoz proizvoda životinjskog i biljnog porekla. Oni se razlikuju od proizvoda do proizvoda. Postoji manji broj opštih uslova u pogledu javnog zdravlja i zdravlja životinja kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla.
Takođe, neophodno je da nadležno lokalno telo izda sertifikat proizvođaču. To može biti veterinarska inspekcija ili fitosanitarna služba. Kada se to ispuni, možemo da prihvatimo te proizvode.
Međutim, uzimamo u obzir i ceo sistem inspekcija i kontrola koje se primenjuju u Srbiji. To je neka vrsta provere kvaliteta celog sistema. Generalno gledano, inspekcijske i kontrolne službe u Srbiji su dosta dobro organizovane.
Napredak je potreban u Nacionalnim referentnim laboratorijama za ispitivanja na životinjama i životinjskim proizvodima. Smatramo da u tim laboratorijama nema dovoljno zaposlenih i da je za bolju proveru potreban veći broj ljudi.
Da li imate nešto da dodate?
Hteo bih da kažem da EU pomaže Srbiji na njenom putu ka EU, posebno u poljoprivredi. To je područje gde imamo dosta zakona koje Srbija mora da usvoji i primeni. Pružamo podršku u korišćenju pretpristupnih fondova IPA, a intenzitet će se samo povećati sa približavanjem Srbije EU.
EurActiv Srbija
Janmat: Unaprediti poljoprivredu da bi se zadržao suficit 
