Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više primedbi EU na zakon o javnim nabavkama
|
|
|
|
Objavljeno : 24.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skupština Srbije počela je 24. decembra raspravu o Predlogu zakona o javnim nabavkama koji, prema rečima predlagača, treba da ukloni glavne uzroke korupcije i da preciznije određuje šta su tajne nabavke na koje se u Srbiji godišnje zvanično potroši 2,7 milijardi evra. Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije usvojio je 24. decembra u načelu taj predlog zakona, mada je u raspravi ukazano na neusklađenost pojedinih njegovih delova sa primedbama Evropske komisije. Te primedbe se pre svega odnose na status povlašćenog ponuđača za domaća preduzeća i široke izuzetke od primene zakona.
Obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o javnim nabavkama, koji je podnelo 138 poslanika vladajuće većine, šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Veroljub Arsić izjavio je da se predlogom zakona ukida i mogućnost da se nakon završetka izbora najboljeg ponuđača aneksima ugovora poveća prvobitna cena usluga za 15 ili 20%
"Do sada smo imali iskustva da zbog loše kontrole jedan deo budžetskih sredstava uopšte ne bude tretiran kao javne nabavke", rekao je Arsić, čija je stranka SNS u predizbornoj kampanji najavljivala da će novim zakonom u javnim nabavkama biti ušteđeno 600 miliona evra.
Novi zakon, kako je rekao, uvodi i bolju zaštitu uzbunjivača, to jest onih koji prijave korupciju, a i uvodi zabranu da se rukovodilac službe koja naručuje javne nabavke u naredne dve godine zaposli kod ponuđača. Arsić je rekao da novi zakon uvodi samo delimičnu centralizaciju javnih nabavki jer bi potpuna centralizacija uzrokovala stvaranje monopola na tržištu.
Šef poslaničke grupe SNS-a rekao je da novi zakon o javnim nabavkama zabranjuje da firma koja pobedi u procesu javnih nabavki angažuje ponuđača da uradi više od 50% dobijenog posla.
Demokratska stranka (DS) predložila je amandman na Predlog zakona o javnim nabavkama prema kome će se uštede u tom procesu materijalizovati tako što će kroz rebalans budžeta za 2013. smanjiti stavke za kupovinu dobara i usluga i formirati budžetski fond u iznosu od 600 miliona evra.
Poslanici Liberalno-demokratske partije (LDP) neće glasati za novi zakon jer ta stranka nema poverenja u Vladu koja je odgovorna za njegovo sprovođenje. Poslanik LDP Bojan Đurić je rekao da od 70 do 80% javnih nabavki prolazi kroz javna preduzeća, što su godišnje milijarde evra.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov ocenio je da su rešenja dobra, ali da će ta stranka odluku o tome kako će glasati doneti posle rasprave o tom zakonskom predlogu, u zavisnosti od amandmana koji će biti prihvaćeni, a koji, kako je ukazao, treba da poboljšaju zakon.
Primedbe Evropske komisije
Predlog zakona je pripreman uz konsultacije sa Evropskom komisijom, a kako je 24. decembra navela predsednica Odbora za evropske integracije Milica Delević, u najnovijem komentaru Komisije na zakon konstatuje se da je predlog u većoj meri usaglašen sa evropskim propisima nego prethodni, ali ne i dovoljno.
"Komisija je navela da će sa interesovanjem pratiti kako će teći usvajanje podzakonskih akata", dodala je Delević.
Ona je kao primedbe Evropske komisije navela pitanje povlašćenog statusa domaćih ponuđača koji je ostao u zakonu, kao i na šire izuzetke od primene zakona, pre svega kada je reč o Direkciji za robne rezerve i Narodnoj banci Srbije (NBS).
Na pitanje poslanice Demokratske stranke Gordane Čomić u kom roku će biti doneta podzakonska akta, član radne grupe za izradu predloga zakona o javnim nabavkama Bojan Terzić je rekao da će sva podzakonska akta biti pripremljena do početka primene zakona o javnim nabavkama.
Terzić je naveo da će na njima raditi Uprava za javne nabavke uz konsultacije nevladinog sektora i stručnjaka. Kako je rekao, to je bio jedan od razloga da se primena zakona odloži za april 2013. godine.
On je, takođe, rekao da će se sa stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) prednost domaćih ponuđača u odnosu na ponuđače iz članica EU svesti "isključivo na prednost u ceni". SSP će stupiti na snagu kada ga budu ratifikovale sve članice EU što dosad nije učinila samo Litvanija.
Terzić je dodao da je predlogom već smanjen preferijancijalni tretman domaćih ponuđača i to sa "20 na 10%" u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude, što znači da će naručilac morati da sklopi ugovor sa domaćom firmom ako njena ponuda ne bude skuplja za više od 10% od ponude strane kompanije.
Ta prednost domaćih ponuđača se, kako je istakao, odnosi na ponuđače i iz drugih zemalja, ne samo na članice EU ili zemlje regiona CEFTA sporazuma, rekao je on i dodao da se prema Ustavu Srbije međunarodni ugovori potvrđeni u parlamentu primenjuju neposredno i imaju veću pravnu snagu od domaćih propisa.
"Onog trenutka kada SSP stupi na snagu ona (odredba) će se primenjivati. Naravno, postavlja se pitanje kako. Tu je Uprava za javne nabavke koja je po ovom zakonu ovlašćena da u vezi sa javnim nabavkama, što je poglavlje 5, vodi u ime vlade pregovore sa Evropskom komisijom. Oni će tada dati uputstva na koji će se odredba sporazuma primenjivati", rekao je on.
Predlog zakona sadrži više izuzetaka u odnsu na Direktivu EU. Trezić je precizirao da je direktiva nadnacionalni propis koji se primenjuje na prekogranične ili takozvane evropske javne nabavke iznad određenog praga. Prema njegovim rečima, propisi EU zato nemaju izuzetke što se tiče Direkcije za robne rezerve ili nabavke dobara ili usluga radi dalje prodaje i preprade, takozvane komercijalne nabavke.
U EU je funkcija naručioca drugačija, odnosno naručilac, bez obzira što obavlja delatnost od opšteg interesa, ne može biti naručičac ako je delatnost istovremeno komercijalnog ili industrijskog karatkera. "Mi takvu definiciju trenutno nismo mogli da prihvatimo jer kod nas postoje naručioci koji obavljaju više delatnosti a ne jednu", rekao je on.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da se objavi spisak naručilaca koji mogu da koriste taj izuzetak, odnosno spisak za komercijalnu nabavku, a svi potencijalni naručioci koji su zainteresovani za primenu tog izuzetka, biće pozvani da dokažu osnovanost za to.
Terzić je napomenuo da je u pogledu izuzetaka nabavki za NBS od primene zakona predlogom sužena mogućnost za izuzetke na četiri do pet predmeta koje se, između ostalog, odnose na boje za novčanice i zaštitne elemente za tablice. Ranije je NBS, kako je naveo, imala veliki broj poverljivih nabavki pozivajući se na bezbednost.
Definisanje nabavke u sektoru bezbednosti
Obrazlažući zakon u parlamentu, šef poslaničke grupe vladajuće SNS Veroljub Arsić je rekao da novi zakon reguliše šta su stvarno poverljive nabavke, jer je do sada postojala situacija da osim naoružanja i vojne opreme predmet poverljive nabavke može da bude i nabavka toalet papira i krem banana.
Predlog zakona prvi put predviđa poglavlje "nabavka u oblasti odbrane i bezbednosti". To je, kako je rekao Terzić, delimično usklađeno sa važećiom direktivnom jer Srbija još nije u toj fazi pridruživanja, a mora da vodi računa i o svojoj namenskoj industriji.
Kako je istakao, prvi put je tačno definisano šta se smatra nabavkom u oblasti odbrane i bezbednosti, a postoje tri nivoa: klasične nabavke, poput hrane ili uniformi, zatim nabavke vojne opreme i strogo poverljive nabavke koje su izuzete od zakona.
Smanjenje dokumentacije
Na pitanje Čomićeve šta je urađeno da se smanji broj "papira" za javne nabavke, Terzić je rekao da da je izbačeno dostavljanje dokumentacije koja je dostupna preko interneta, poput izvoda iz Agencije za privredne registra ili osnivačkog akta.
Dodao je da je ideja da se u okviru APR-a objavi registar potencijalnih ponuđača koji bi se mesečno ili dvomesečno ažurirao, a omogućio bi ponuđačima da od doumenata obezbeđuju samo one specifične za određeni tender.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
