Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Integracija u EU jača ekonomsku saradnju sa Rusijom
|
|
|
|
Objavljeno : 26.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je ključni trgovinski i investicioni partner Srbije, ali to ne isključuje razvoj ekonomske saradnje sa Rusijom, ocenjeno je u istraživanju Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) koje je predstavljeno 26. decembra. Prema analizi ekonomskih odnosa sa EU i Rusijom, koju je uradio Istraživački forum EPuS-a, izvoz u Evropsku uniju iznosi 56% ukupnog izvoza Srbije, dok Rusija u izvozu Srbije učestvuje sa 7%. U istraživanju se navodi da treba hitno izraditi strategiju i program mera reindustrijalizacije i preduzeti sve mere podrške poljoprivredi kako bi se iskoristili potencijali koje pruža Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Na konferenciji za novinare Istrazivačkog foruma EPuS-a, savetnica potpredsednika Vlade Srbije i ministra trgovine Tanja Miščević je ocenila da Srbija ne treba da se opredeljuju da li su važnija odnosi sa EU ili Rusijom, jer, kako je istakla, "EU i Rusija idu ruku pod ruku".
"Bez pojačavanja integracija u EU ne možete jačati saradnju sa Rusijom", rekla je ona i kao primer navela da bi Srbija, da nije zakljčila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU imala bi skuplje troškove tranasporta robe za Rusiju, preko članica te unije.
Miščevićeva je navela i da je EU za Srbiju model razvijenog savremenog društva 21. veka kojem treba da teži, a Rusija tradicionalni saveznik u zaštiti sopstvenih interesa.
U analizi ekonomskih odosa sa EU i Rusijom, koju je uradio Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji (www.emins.org), ističe se da je EU ključni trgovinski investicioni partner Srbije i time jedan od najznačajnijih faktora ekonomske stabilnosti zemlje.
Precizirano je da izvoz u Evropsku uniju iznosi 56% ukupnog izvoza Srbije, a da to učešće dostiže 80% kada se uračunaj izvoz u Cefta - zemlje koje teže ulasku u Uniju. Istovemeno, Rusija u izvozu Srbije učestvuje sa 7%, navodi se u istraživanju.
Napominje se da više od 50% uvoza Srbije dolazi iz EU, dok Rusija učestvje sa oko 15%, od čega se dve trećine odnosi na energente.
U analizi Istraživačkog foruma je navedeno da je od 2001. do danas u Srbiju investirano oko 17 milijardi evra direktnih invsticija, od čega je 60% iz zemalja Evropske unije. Zamenik generalnog sekretra EPuS-a Ivan Knežević je rekao da je EU od početka 21. veka Srbiji samo za budžet dala pomoć od 2,4 milijarde evra.
Knežević je ocenio da Srbija zbog toga što nije članica EU godišnje gubi milijardu evra. "Srbija trenutno koristi 200 miliona evra bespovratne pomoći EU, a kad bi bila članica imala bi pravo da iz struturnih fondova dobija najviše 3,6% svog BDP, što je oko 1,2 milijardi evra", rekao je Knežević.
U izveštaju Istraživačkog foruma Epusa navodi se da Srbija treba da nastavi proces evropskih integracija i da se sve učini kako bi se stvorili uslovi za otpočinjanje pregovora o članstvu u Uniji, kao i da država preduzme specifične mere za unapređenje obima srpskog izvoza na tržište Rusije.
Potrebno je, kako se navodi, hitno izraditi strategiju i program mera reindustrijalizacije i preduzeti sve mere podrške poljoprivredi kako bi se iskoristili potencijali koje pruža SSP sa EU i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Izvor: Beta
Foto: EC Audio visual service
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
