Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Krompir iz BiH od 1. januara ne može u Hrvatsku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od 1. januara 2013. godine krompir iz Bosne i Hercegovine (BiH) neće moći da se izvozi u Hrvatsku jer BiH nije sprovela obavezni nadzor nad najvažnijim bolestima krompira. Proizvođači u BiH zbog toga strahuju od propasti vlastite proizvodnje i ogromnih gubitaka, pišu 17. jula "Nezavisne novine". Hrvatska uvozi najviše krompira iz BiH, 387 tona godišnje čija je vrednost 113.989 bosanskih konvertibilnih maraka, a slede je Crna Gora sa 274,6 tona i Srbija sa 73 tone. Domaći stručnjaci očekuju da se viškovi bosanskog krompira, uprkos nadaleko poznatom kvalitetu, neće preliti na srpsko tržište. Srbija je pre dva meseca, nakon 12 godina čekanja, dobila dozvolu za izvoz krompira u EU.
Istovremeno proizvođači iz Bosne i Hercegovine upozoravaju na opasnost da će propasti velike količine krompira, jer im je Hrvatska, koja 1. jula 2013. postaje članica EU, bila najznačajniji partner u izvozu ove kulture. Proizvođači smatraju da će morati da bace krompir zbog čega će uništiti proizvodnju.
"Međutim, kada proizvodnja padne jednu ili dve godine, teško se može oporaviti, tako da kada budemo mogli izvoziti nećemo imati šta", kazao je Nevenko Granolić, menadžer Poljoprivredne zadruge "VIP Krajina" iz Laktaša.
Kao rešenje da se prevaziđe ovaj problem, on navodi da treba da se vrši dorada krompira, koja bi zahtevala određena ulaganja kako bi krompir mogao da se izvozi u zemlje EU. Ipak, i tu se pojavljuje problem jer je dorada krompira skupa, odnosno mašine za tu namenu koštaju oko 650.000 evra.
Igor Gavran, projekt menadžer u sektoru za makroekonomiju Spoljnotrgovinske komore BiH, rekao je da je u prvih pet meseci 2012. godine iz BiH izvezeno oko 735 tona svežeg ili rashlađenog krompira, u vrednosti od 241.066 konvertibilnih maraka.
"Izvoženo je u Srbiju, Crnu Goru, ali najviše u Hrvatsku, ukupno 387.107 kilograma krompira, vrednosti 113.989 konvertibilnih maraka", rekao je Gavran. On je dodao da će BiH, ako u međuvremenu ne ispuni uslove za izvoz u EU, pristupanjem Hrvatske izgubiti trenutno najveće izvozno tržište za krompir.
"Sa druge strane, ispunjavanje ovih uslova ne bi značilo samo zadržavanje hrvatskog tržišta, već otvranje perspektive izvoza u celu EU, za šta imamo realan potencijal", smatra Gavran.
U Upravi BiH za zaštitu zdravlja bilja, rekli su da su prošle godine u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko distrikta BiH počeli implementaciju Programa posebnog nadzora nad karantinski štetnim organizmima na krompiru i da će te aktivnosti biti nastavljene narednih godina.
"Nakon najmanje tri godine nadzora Uprava planira pozvati FVO misiju Evropske komisije da izvrši evaluaciju i procenu urađenog posebnog nadzora", rekli su u Upravi i dodali da ukoliko se utvrdi da je poseban nadzor krompira kontinuirano i dobro sproveden i u skladu s procedurama EU, BiH će moći izvoziti merkantilni krompir u zemlje članice EU.
Srbija dobila dozvolu za izvoz
Srbija je od Evropske komisije dobila dozvolu za izvoz krompira na tržište Evropske unije (EU) nakon 12 godina zabrane, jer je iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterij.
Agroekonomista u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković ocenio je da se eventualni viškovi bosanskog krompira neće preliti na domaće tržište jer domaća proizvodnja zadovoljava potrebe.
"Zašto bi Srbija uvozila krompir iz BiH kad može da proizvede svoj kvalitetni krompir.Nevesinjski krompir je jako kvalitetan ali ne vidim potrebu da se Srbija oslanja na uvoz iz Bosne", ocenio je on.
Komentarišući činjenicu da je prošle godine uvezeno oko 10.000 tona, on je naveo da taj uvoz "nije bio neophodan", ali da su to radili veliki trgovinski lanci koji nisu "želeli da gube vreme sa otkupom, sortiranjem, pranjem ili pakovanjem" domaćeg krompira.
Zbog toga, naveo je on, Srbija mora da podigne centre za skladištenje, otkup krompira i poveća proizvodnju na 100.000 hektara krompira koji može da se izvozi. Za to je, kako je ocenio, potrebno angažovanje države i poljoprivrednika da bi se razvile tražene sorte koje se mogu izvoziti.
On je podsetio da je dozvolom Komisije omogućen i izvoz prerađevina od krompira, poput čipsa, griza, krompira u prahu, zamrznutog pomfrita, što je po njemu dodatna šansa domaćih proizvođača, koji bi trebalo i da povećaju prinos sa sadašnjih 11,5 na 15 tona po hektaru.
Prema njegovim rečima, Srbija bi morala i da radi na obnovi Zavoda za krompir u Guči koji je u stečaju, koji se do pre 20 godina bavio proizvodnjom kvalitetnog sadnog materijala.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2011. godine krompir posejan na nešto više od 78.000 hektara, dok je prinos bio 891.500 tona, odnosno 11,4 tone po hektaru.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno više od 9.321 tona krompira za 2,28 milona evra, najviše u zemlje CEFTA, dok je uvezeno više od 10.690 tona za oko pet miliona evra.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
