Poseta državnog vrha Srbije Briselu nije unela više svetla u mogućnost postizanja sporazuma između Beograda i Prištine o pitanju zajednice srpskih opština na Kosovu, sudeći po kontradiktornim izjavama srpskih zvaničnika. Dok predsednik Srbije Tomislav Nikolić tvrdi da su vlasti u Prištini popustile u svom stavu, premijer Ivica Dačić je uzdržaniji u pogledu postizanja dogovora. Priština, međutim, demantuje tvrdnje da je popustila u vezi s predlogom Beograda. Dve strane se i dalje spore oko ovlašćenja koja bi imala zajednica srpskih opština, a Beograd insistira i na pravima te zajednice u sektoru policije i pravosuđa.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarali su 11. marta uveče u Briselu sa visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) o dijalogu Beograda i Prištine i evropskim integracijama.
Dačić je izjavio 12. marta da je Srbija daleko od potpisivanja dogovora i sporazuma sa predstavnicima vlasti u Prištini o pitanju zajednice srpskih opština na Kosovu. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Dačić je rekao da nema pomaka po pitanju stepena nadležnosti i da je osnovni problem što Priština ne prihvata da menja svoje zakonodavstvo.
Nikolić je, međutim, 11. marta nakon razgovora u Briselu da je Priština popustila po pitanju sporazuma, kao i da su dve strane bliže dogovoru. Upitan o toj izjavi Dačić je 12. marta rekao da da je "Priština popustila u odnosu na stavove od pre dva ili tri sastanka, ali ne i u suštinskim pitanjima".
Predsednik Srbije je rekao i da se rezultati koji bi vodili dogovoru mogu očekivati za desetak dana a na pitanje novinara da li se u sledećoj rundi razgovora Beograda i Priština može očekivati potpisivanje sporazuma, on je rekao: "...možemo da očekujemo još malo razgovora s EU, a ako bude sve spremno za 20. mart biće potpisano i 20. marta, a ako bude za 28. mart biće 28. marta".
"Očigledno je da se to veoma primaklo i da se od nekakvih veoma tvrdih stavova Prištine došlo do toga da možemo s optimizom da očekujemo naredne dane", rekao je predsednik Srbije u Briselu.
Predsednik Vlade Kosova Hašim Tači je 12. marta negirao da je Priština odustala od svojih stavova po pitanju zajednice srpskih opština. Tači je u Skupštini Kosova, gde je poslanike informisao o dijalogu sa Srbijom, kazao da su osnova za razgovore Ustav i zakoni Kosova, kao i plan bivšeg izaslanika UN Martija Ahtisarija. Taj plan je Srbija odbacila i nije usvojen u Savetu bezbednosti UN.
Background
EU traži od Srbije i Kosova da unaprede odnose - primene do sada postignute dogovore i postignu nove, da bi napredovali na planu integracija. Rezultati će se ponovo procenjivati na proleće, a od toga zavisi da li će Srbija u junu dobiti datuma za početka pregovora o članstvu i da li će Kosovu biti odobreno pokretanje pregovora o Sporazumu o staiblizaciji i pridruživanju.
U zaključcima EU iz decembra 2012. traži se da Srbija "nepovratno krene ka uređenju struktura na severnom Kosovu koje će uz uvid i predusretljivo podmiriti potrebe lokalnog življa u pogledu bezbednosti i pravosuđa, tako da se zajamči funkcionalnost jedinstvenog institucionalnog i administrativnog okvira unutar Kosova".
Pitanje sprskih institucija na severu Kosova pokrenuto je na petom sastanku u okviru dijaloga premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija, održanom u februaru, a načelno je pomenuto i u prethodnoj rudni u januaru.
Beograd je izneo predlog da se to pitanje reši tako što će se na Kosovu formirati zajednica srpskih opština koja će imati autonomiju.
Kosovoski premijer je kazao da tokom poslednje runde razgovora sa srpskim premijerom u Briselu nije postignut kompromis, ali da je i dalje optimista po pitanju uspeha dijalog.
Ketrin Ešton saopštila je 11. marta da je s liderima Srbije imala "otvoren i sadržajan razgovor" u kojem je razmotren dosadašnji tok dijaloga Beograd-Priština. Ona je u razgovorima, kako je navela, istakla važnost da Beograd i Priština postignu sporazum u vezi s otvorenim pitanjima "što je moguće pre".
Eštonova bi treblao da narednih dana poseti Prištinu, a Dačić je izrazio očekivanje da će visoka predstavnica EU, nakon posete Prištini doći u Beograd kako bi nastavili razgovore.
Za Srbe važni policija i pravosuđe
Dačić je rekao da Srbija predlaže da zajednica srpskih opština na Kosovu ima odlučujući uticaj u oblasti policije i pravosuđa i da je to dogovor koji bi garantovao političku stabilnost. "Nisam optimista da će taj proces biti uspešno završen jer nismo razgovarali sa prištinskom stranom", rekao je on.
On je ponovio da Srbija insistira na tome da se formira zajednica srpskih opština na Kosovu koja će imati neke od ključnih nadležnosti i svoje organe.
Premijer Srbije rekao je da ti organi mogu biti birani direktno ili indirektno, ali da je za Srbiju to manje bitno od njenih nadležnosti. Dačić je kazao da je Srbija spremna i za kompromis oko načina biranja organa zajednice, ali ako ona dobije veće nadležnosti.
Nikolić je 11. marta u Briselu rekao i da bi očekivani dogovor u dijalogu s Prištinom značio da će srpska zajednica na Kosovu imati zaštitu, svoja pravila i svoje pravosuđe.
On je novinarima rekao da će srpska zajednica na Kosovu treba da "bude na određeni način vezana za Prištinu kao po nama deo teritorije Republike Srbije, o čemu ćemo doneti poseban zakon".
"Ta zajednica ne može da donosi zakone, ali može da donosi svoja pravila u okviru zakona kao što uostalom sve države EU imaju iste zakone i tu se mnogo ne razlikuju, ali zato postoji mnogo takvih zajednica koje žive potpuno mirno i slobodno", rekao je Nikolić.
Na pitanje novinara da li je u razgovorima s Ketrin Ešton bilo reči o nekim nezvaničnim dokumentima, Nikolić je rekao da je jedini zvanični dokument o kojem se razgovara Rezolucija Skupštine Srbije i dokument koji iz nje proističe za razgovore.
Stavovi
Analitičar Ognjen Pribićević ocenio je 12. marta da, uprkos različitim i protivrečnim izjavama srpskih i kosovskih politicara, postoje osnove za optimizam da će Beograd i Priština uspeti da postignu dogovor.
U izjavi za agenciju Beta, Pribićević je ocenio da iz izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića posle posete Briselu nije jasno kako će biti rešeno pitanje izvršnih funkcija vlasti koje bi trebalo da ima zajednica srpskih opština na Kosovu i po kojim osnovama bi se ta zajednica birala.
"Iz onoga što je Nikolić rekao može se zaključiti da bi deo nadležnosti pripao našoj strani. On je tu spomenuo pravosuđe, a ono što je ključno, a što on nije spomenuo, jeste pitanje policijskih, odnosno bezbednosnih struktura. Po svemu sudeći, tu se verovatno nije postigao dogovor čim se ništa nije ni spominjalo", rekao je on.
Sociolog Dušan Janjić izjavio je 12. marta da premijer Srbije Ivica Dačić poslednjih dana koristi zaoštrenu retoriku i igra ulogu "strogog policajca" što je rezultat urušavanja njegovog ugleda i pregovaračke taktike.
"U poslednje dve, tri nedelje Dačić je krenuo sa zaoštenom retorikom i da uslovno rečeno "igra strogog policajca", što je rezultat i same pregovaračke taktikte. Na taj način pokušava da ublaži dalje urušavanje koje bi moglo doći zbog politizacije kosovskog pitanja", rekao je Janjić za agenciju Beta.
Janjić je ocenio da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić "bliže istini" i da se od početka svog mandata opredelio da otvoreno kaže ono što će se dogoditi i što se dogovorilo.
Janjić je ocenio da je "mistifikacija" oko sporazuma kreirana u Beogradu, a da to nije ni bila tema sastanka u Briselu. "Oko toga da li će se potpisati sporazum ili će se ići na druge medote primene će se razgovarati 6. aprila", rekao je on.
Politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi rekao je da se na Kosovu ne vide znaci popuštanja pred zahtevima Beograda o zajednici srpskih opština i da će srpski zvaničnici morati da pojasne na kakvo su popuštanje mislili nakon sastanka sa visokom predstavnicom EU u Briselu.
Šeholi je za Radio KiM iz Gračanica kazao da je kosovski premijer Hašim Tači obećao da neće istupati mimo onoga što je Ustavom garantovano, a to je da zajednica srpskih opština neće imati veća ovlašćenja od asocijacije opština koja već postoji na Kosovu.