Sve veći broj građana u regionu obraća se nezavisnim državnim institucijama tražeći zaštitu od pripadnika policije, državne administracije i drugih organa za primenu zakona koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, rečeno je 17. aprila u Beogradu na promociji regionalnog istraživanja "Koliko su uspešne nezavisne državne institucije u nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu". Raste i broj preporuka nezavisnih insititucija, kao i stepen njihovog poštovanja, ali zajedničko svim nezavisnim institucijama jeste da namaju ovlašćenja da bilo koga prisile na primenu preporuka. U nekim zemljama, uključujući i Srbiju, određene institucije ostaju izvan domašaja provere nezavisnih državnih institucija.
Nezavisne državne institucije u zemalja Zapadnog Balkana postaju značajniji faktor prilikom nadzora bezbednosnog sektora, ocenili su učesnici skupa koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Učesnici skupa su ocenili da nadzor javnih nabavki i trošenja sredstava u oružanim snagama, policiji i bezbednosno - obaveštajnim agencijama više nije “nemoguća misija” iako je vreme kada će ova vrsta nadzora postati redovna praksa još daleko. Na skupu je rečeno i da postoji jaz između zakonskih odredaba kojima je propisana nadležnog nezavisnih državnih institucija i njihove delotvorne primene i to je vidljivo kada se primene odredbe kojima se garantuje nezavisnog državnih institucija.
Navedeno je i da se nezavisne institucijesve više bave i zaštitom prava zaposlenih u sektoru bezbednosti, zaštitom ličnih podataka, uravnoteženom upotrebom posebnih istražnih mera, borbom protiv diskriminacije,i pristupom informacijama od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je dobra vest da se sve veći broj građana obraća nezavisnim institucijama jer to, kako je naveo, potvrđuje da se budi predstava građana da imaju određena prava, kao i da imaju prava da kontrolišu vlast.
"To jeste karakteristično za sve zemlje regiona", rekao je Šabić i dodao da Srbija u toj konkurenciji nema čega da se stidi već da ima i najbolje rezultate što potvrđuju i izveštaji nezavisnih monitora.
Prema njegovim rečima, dobre rezultate potvrđuje i statistika, jer se radi o hiljadama građana koji se obraćaju povereniku ili ombudsmanu, ali i o visokom procentu uspešnih intervencija.
"Mnogima služimo za primer i mislim da neke zemlje u regionu čak i koncipiraju promene nekih svojih normativnih rešenja na liniji tog iskustva", rekao je Šabić i dodao da u Srbiji i dalje postoji problem zaštite podataka o ličnosti u oblasti elektronskih komunikacija, jer su pojedina zakonska rešenja u suprotnosti sa Ustavom.
Emsad Dizdarević iz Centra za sigurnosne studije iz Bosne i Hercegovine rekao je da su nezavisne državne institucije u toj zemlji u usponu i da im se obraća sve veći broj građana, ali da je uprkos tome njihov rad još u začetku.
Na pitanje o političkim pritiscima na rad nezavisnih državnih institucija Sandro Knezović iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu ocenio je da se radi o nedostatku razvijene političke kulture u kojoj se takav tip institucija tretira kao nešto što zemlja mora imati zbog proceduralnih razloga a ne nešto što pomaže funkcionisanju političkog sistema na najtransparentniji način.
Kao i kolega iz Sarajeva rekao da se povećava broj građana koji se obraća nezavisnim državcnim institucijama, a u Hrvatkskoj se ljudi uglavnom žale na rad državne administracije i na dostupnost informacija od javnog značaja.
Rezultati analize
U komparativnoj analiz nezavinsih institucija ui zemljama u regionu navodi se da su ombudsmani i državne revizorske institucije najstabilnije institucije u odnosu na njihovo trajanje i na poštovanje pravila u skladu sa kojima su osnovane.
Međutim, kada je reč o poštovanju ovlašćenja, njihove odluke i preporuke se ne poštuju potpuno, dok se zakonske odredbe koje garantuju finansijsku i političku nezavisnost ovih institucija samo delimično primenjuju.
Takođe, poverenik za zaštitu podataka i poverenik za informisanje dobili su prosečne ocene za svoj rad, i za stabilnost i za poštovanje njihovih ovlašćenja. Izuzetak je Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu ličnih podataka u Srbiji.
Kada je reč o primeni preporuka, nezavisne državne institucije koje nadziru zaštitu podataka i pristup informacijama od javnog značaja u većini zemalja regiona nemaju mehanizam da utiču na izvršenje preporuka, u poređenju sa ombudsmanima i državnom revizorskom institucijom.
Slično tome, primena zakonskih odredaba koje bi trebalo da garantuju njihovu institucionalnu nezavisnost još je nepotpunija nego što je to slučaj kada je reč o ombudsmanu i državnoj revizorskoj instituciji.
Autor izveštaja naročito nisku ocenu daje agencijama za borbu protiv korupcije u regionu zbog njihove (ne)stabilnosti i nepoštovanja njihovih ovlašćenja.
“Osnovane na zahtev međunarodnih aktera, one su do sada uglavnom služile ‘za ukras’, jer države njihove odluke i preporuke uglavnom ne sprovode”, ističe se u izveštaju.
Ombudsmani
U zemljama regiona ombudsmani predstavljaju glavne institucije za nadziranje zaštite ljudskih pravai osnovnih sloboda. Njihovi mandati su slični i široki. Međutim, opšti trend bio je prenos dela mandata ombudsmana na nove nezavisne državne ustanove, koje imaju uži mandat za specifične oblasti. Ovaj trend najbolje ilustruje pojava institucije poverenika za zaštitu podataka, navodi se u analizi.
Poverenici za zaštitu podataka imaju slične mandate da nadziru obradu, zadržavanje i međunarodnu razmenu ličnih podataka, koji obavljaju državni i privatni organi. Jedini izuzetak je Poverenik za zaštitu podataka u Srbiji koji, pored zaštite ličnih podataka, ima mandat i da nadzire primenu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
U Albaniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji postoji i nekoliko drugih nezavisnih državnih institucija, koje imaju specifičan i prilično uzak mandat. I u Srbiji i u Albaniji su nedavno uvedene institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (Poverenika za antidiskriminaciju).
Bosna i Hercegovina je jedina država na Zapadnom Balkanu koja je osnovala Parlamentarnog vojnog povjerenika (Vojni ombudsman), instituciju koja se isključivo bavi zaštitom ljudskih prava i osnovnih sloboda vojnih lica i kadeta u Oružanim snagama BiH. Makedonija je jedina država u kojoj slobodan pristup javnim informacijama obavlja nezavisna državna ustanova zadužena samo za ovo pravo - Komisija za pristup informacijama od javnog značaja.
Za razliku od nezavisnih državnih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda, među institucijama zaduženim za nadzor trošenja sredstava iz budžeta u zemljama Zapadnog Balkana postoje manje razlike. Vrhovne revizorske institucije postoje u svim zemljama regiona i imaju vrlo slične nadležnosti jer su im mandati u najvećoj meri usaglašeni sa standarima Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI).
U nezavisnim državnim institucijama koje nadziru primenu antikorupcijskih zakona i politike, takođe, postoje izvesne razlike. Institucije namenjene samo nadzoru primene antikorupcijskih zakona i politika osnovane su samo u četiri od sedam slučajeva analiziranih u ovom istraživanju. Ove ustanove, naime, postoje u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Makedoniji i u Srbiji.
U Albaniji ne postoji nezavisna državna institucija koja ima mandat da nadzire sve aspekte antikorupcijske politike. Umesto nje, postoje dve institucije čiji je mandat uži – Viši inspektorat za prijavu i reviziju imovine i sukob interesa, nadležan da sprovodi nadzor primene Zakona o sukobu interesa, i donedavno Advokat za javne nabavke.
Nedodirljive institucije
Kad je reč o ovlašćenjima, među državama, kao i među nezavisnim državnim institucijama postoje razlike. Neke države imaju tendenciju da određenim nezavisnim državnim institucijama daju veća ovlašćenja, dok postoje u istoj zemlji i neke druge institucije koje imaju mnogo manja ovlašćenja, a slična zaduženja.
U nekim državama određene institucije ostaju izvan domašaja provere nezavisnih državnih institucija. Na primer, u Albaniji u okvire nadležnosti Ombudsmana ne ulaze predsednik republike i premijer. Isto se odnosi i na naređenja koja izdaje vojska.
I u Srbiji je slična situacija: predsednik Republike, Parlament,Vlada i najviši pravosudni organi ne potpadaju pod nadležnost Ombudsmana i Poverenika za slobodan pristup informacijama. Na Kosovu, Državni revizor nije ovlašćen da kontroliše način na koji Kosovska obaveštajna agencija (KOA) troši sredstva iz budžeta Razlike postoje i kada je reč o pristupu informacijama, jer izvesne nezavisne državne institucije pod određenim okolnostima nemaju potpun pristup informacijama.
Komparativna analiza BCBP-a pokazuje da stepen nezavisnosti ovih institucija varira u zavisnosti od njihove legitimnosti i od vremena kada su osnovane. Institucije koje su direktno vezane za ustav imaju formalno viši stepen nezavisnosti nego one koje su osnovane u skladu sa zakonom, ali bez ustavnog osnova.
Kad je reč o poštovanju preporuka, nijedna nezavisna državna institucija nema ovlašćenja da bilo koga prisili da primenjuje njene preporuke. Uopšteno gledajući, istraživanje pokazuje trend rasta, kako broja preporuka, tako i stepena njihovog poštovanja.
EurActiv Srbija
Agencije za borbu protiv korupcije samo ukras na Zapadnom Balkanu 
