Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiji visok rizik od korupcije u sektoru odbrane
|
|
|
|
Objavljeno : 29.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je u izveštaju međunarodne nevladine organizacije Transparensi internešenel (Transparency International, TI) po stepenu rizika od korupcije u sektoru odbrane u grupi visokorizičnih država u kategoriji D plus. U toj grupi je 15 država, a osim Srbije to su: BiH, Kipar, Meksiko, Nepal, Indija, Izrael, Kenija, Kuvajt, Liban, Singapur, Južna Afrika, Tajland, Ukrajina i Ujedinjeni Arapski Emirati. Za Srbiju se navodi da je slaba parlamentarna kontrola nad sektorom, da borba protiv korupcije nije strateško pitanje, a da su javne nabavke - tajne.
U obrazloženju ocene za Srbiju, kad je reč o političkom riziku navodi se da je uspostavljen zakonodavni okvir za politiku odbrane 2010. godine, ali da nadzor nad sektorom tek treba da se uspostavi. Neka vrsta nadzora sektora odbrane uspostavljena je kroz parlamentarni odbor.
Budžet je javno dostupan, ali ne u detalje. Iako ima konsultacija između Ministarstva odbrane i nevladinih organizacija, ne postoji organizovan redovni dijalog između njih, navodi se u izveštaju.
Ministarstvo poseduje lovišta i nacionalne parkove za koja se veruje da nisu pod nadzorom. Postoje dokazi povremenih veza organizovanog kriminala i pripadnika oružanih snaga.
Bezbednosno informativna agencija je pod nadzorom skupštinskog odbora, ali je pod znakom pitanja koliko to daje rezultata, navodi se.
Netransparentan budžet
Kad je reč o finansijskom riziku, više od 8% budžeta za odbranu i bezbednost je tajno.Državna revizorska institucija radi reviziju godišnjih izveštaja sektora bezbednosti, ali o tim izveštajima se ne raspravlja u parlamentu.
Ministarstvo odbrane ima kontrolu nad nekoliko kompanija iz namenske industrije. One su takođe pod ograničenim nadzorom i još uvek nisu predmet interne revizorske kontrole.
U delu koji se odnosi na lični rizik od korupcije, navodi se da postoje dokazi da su visoki zvaničnici javno opredeljeni protiv korupcije. Nema dokaza o postojanju lažnih vojnika na platnim spiskovima.
Postoje indicije da je uspostavljen sistem napredovanja u službi, ali nema mehanizama za zaštitu zviždača. Kodeks časti za vojno i civilno osoblje postoji, ali nema dokaza da je neko kažnjen na osnovu njega.
Izveštaj se bavi rizikom od korupcje u operacijama i navodi da se Strategija odbrane ne bavi direktno korupcijom kao strateškim pitanjem i nema obuke za borbu protiv korupcije za ljude angažovane u operacijama.
Kad je reč o javnim nabavkama, nisu transparentne, kako postojeće tako i planirane. Takođe, nema dokaza da ponuđači ispunjavaju tražene uslove na tenderu, niti da je bilo koji ponuđač kažnjen za korupciju.
Često se ne poštuju procedure o javnim nabavkama, a sve se pravda poverljivšću u cilju nacionalne bezbednosti.
Izveštajem Transparensi internešenela obuhvaćene su 82 države, a koncipiran je prema indeksu antikorupcije koji se bazira na 77 indikatora. Države obuhvaćene izveštajem čine 94% ukupne svetske potrošnje u vojne svrhe sa 1.600 milijardi dolara.
Pokazalo se da čak 75% država nema dobre mehanizme za sprečavanje korupcije u odbrambenom sektoru. Među tim državama su dve trećine najvećih uvoznica oružja u svetu, kao i polovina najvećih svetskih izvoznika.
Transparensi internešenel procenjuje da godišnji troškovi korupcije u sektoru odbrane iznose najmanje 20 milijardi dolara, što je suma koja je, prema procenama Grupe osam (G8) iz 2009. godine, potrebna za suzbijanje gladi u svetu.
Države su u izveštaju klasifikovane u grupe počevši od A zaključno sa F. U prvu grupu, sa veoma malim rizikom od korupcije, ušle su samo dve države - Nemačka i Australija.
U Grupu F, koja je nazvana grupom sa kritičnim rizikom, ušli su Alžir, Angola, Kamerun, Egipat, Eritreja, Libija, Sirija, Jemen i Demokratska Republika Kongo.
Izveštaj, koji je objavljen na sajtu Transparensi internešenela, zasnovan je na relevantnim podacima dobijenim od državnih agencija iz sektora odbrane i vojne industrije. Podatke za Srbiju prikupljao je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Rizik od korupcije određuje se na osnovu opasnosti i obima korupcije, kao i na osnovu učestalosti sa kojom se građani susreću sa tim problemom.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
