Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sudovi 2012. rešili 18% manje predmeta nego 2011.
|
|
|
|
Objavljeno : 18.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sudovi u Srbiji rešili su prošle godine oko 18% manje predmeta nego 2011. godine, a primili su i 11% manje predmeta, pokazao je izveštaj Vrhovnog kasacionog suda o radu svih sudova. U prošloj godini bilo je 1,6 miliona nerešenih starih predmeta, gotovo za petinu više nego 2011, a najveći procenat starih u odnosu na ukupan broj predmeta u radu imaju osnovni sudovi. Rezultati su ukazali i da i dalje veliki problem predstavlja nejednaka opterećenost sudova brojem predmeta.
Vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je 18. aprila predstavljajući izveštaj da postoje predmeti koji nisu rešeni, a stari su više od 40 godina.
"Najstariji predmet po datumu inicijalnog akta primanja se nalazi u Višem sudu u Beogradu i on datira iz 1971. godine", rekao je Milojević i dodao da i u Apelacionom sudu u Beogradu postoje predmeti koji nisu rešeni već tri godine.
U izveštaju se navodi da je ukupno prošle godine bilo 1,6 miliona nerešenih starih predmeta, što je gotovo 19% više nego 2011. godine.
Najveći procenat starih predmeta u odnosu na ukupan broj predmeta u radu imaju osnovni sudovi, čak 45%, što je desetak odsto više nego u 2011.
Situacija u apelacionim i višim sudovima je bolja, tako da u Apelacionim sudovima čeka 18% starih predmeta, dok je u Višim sudovima oko 13%.
Analiza pokazuje i da su sudije osnovnih sudova nejednako opterećene brojem predmeta, tako da građani nemaju jednak pristup pravdi.
Prosečan priliv predmeta u osnovnim sudovima kreće se od 31 do čak 179.
Milojević je rekao da su "ovo samo brojke" i da očekuje da će se situacija u pravosuđu značajno popraviti prijemom novih sudija i uspostavljenjem adekvatne mreže sudova i tužilaštava.
"Visoki savet sudstva (V S S) je posle odluke Ustavnog suda izabrao na stalnu sudijsku funkciju 556 sudija, od kojih je 500 već stupilo na funkciju. Njihovom integracijom situacija će sigurno biti bolja, ali bez racionalne mreže sudova neće biti efikasniji", ocenio je Milojević.
Predlog zakona o mreži sudova je trenutno u skupštinskoj proceduri i očekuje se da će početi da se primenjuje u junu ove godine.
Zakonom će biti omogućeno bez saglasnosti sudija njihovo premeštanje i upućivanje u bilo koji sud.
Milojević je rekao da nema razloga za brigu što će se to raditi bez saglasnosti sudija pošto će, kako je naveo, zbog manjeg broja sudija većina ostati na svojim pozicijama.
"Sigurno neće biti drastičnijih promena. Koliko sam načuo, najviše se brinu sudije iz Apelacionih sudova, a vidite da fali 20-tak sudija samo u sudu u Beogradu, tako da je malo izvesno da će neko biti izmešten", kazao je Milojević.
On je rekao da očekuje probleme oko promena nadležnosti kod Viših sudova koji su predlogom Zakona o uređenju sudova dobili malu apelaciju, odnosno da sude po osnovu žalbe za predmete za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Milojević je precizirao da je planirano da viši sudovi dobiju nadležnosti i za krivična dela koja su po visini kazne bila za osnovne sudove, a među tim delima su zloupotreba službenog položaja i zloupotreba položaja odgovornog lica.
"Tu će biti problem kako naći sudije za Više sudove. Verovatno će sudije iz osnovnih sudova biti premešteni u viši sud, a mislim da se niko od sudija neće za to buniti", naveo je Milojević.
Milojević je na predstavljaju izveštaja o radu sudova rekao i da je V S S izgubio kredibilitet.
"Suvišno je pričati da je V S S izgubio kredibiltet. V S S i Državno veće tužilaca (DVT) su u izveštajima OEBS-a i Delegacije EU u Srbiji navedni kao ključni problemi u reformi pravosuđa", rekao je Milojević.
Milojević je ponovio da je on više puta tražio od izbornih članova V S S da iz ličnih, moralnih i stručnih razloga podnesu ostavku.
"Da bi neko od članova V S S bio smenjen, njega prvo mora da prodloži neko od članova, pa da onda svi izglasaju taj predlog, koji kasnije ide pred Skupštinu Srbije", objasnio je Milojević.
V S S ima Savet od 11 clanova. Stalni članovi Saveta su ministar pravde, predsednik nadležnog odbora Skupštine Srbije i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, dok osam članova biraju i postavljaju poslanici. Od tih osam izbornih članova, šest su sudije.
Stručnjaci i međunarodna zajednica izneli su ranije da je V S S najodgovorniji za neuspelu reformu pravosuda 2009. godine, a posebno za loš reizbor sudija. Jedna od kritika je bila da sudije nisu bile vrednovane.
V S S je 17. aprila na svom sajtu objavio novi predlog kriterijuma i merila za vrednovanje sudija, po kojem su kvalitet, kvantitet i posvećenost vršenju sudijske funkcije, osnova za njihovo vrednovanje.
Kako je objasnio Milojević, taj predlog je na javnoj raspravi koja će trajati do 30. aprila. Konačna verzija kriterijuma i merila biće gotova do kraja maja, ali, kako je ukazao, tada neće početi i vrednovanje njihovog rada.
"Neće vrednovanje početi sada, sudije nisu ni znale za pravila, nekima je povećana norma. Oni su radili po merilima iz 2005-06. godine. Ne možemo sada, 'na pola utakmice', da imamo nova pravila, to je za ubuduće i posle uspostavljanje mreže sudova", kazao je Milojević.
Naveo je da su posebno povećane norme u materiji osnovnih sudova gde je najveće "zagušenje", odnosno umesto dosadašnjih 14 predmeta po sudiji, predviđaju se 22 predmeta.
Izvor: Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
