Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Međuvladina konferencija možda pre januara
|
|
|
|
Objavljeno : 18.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nacrt pregovaračkog okvira za pregovore sa Srbijom o članstvu u EU biće 23. jula predstavljen članicama Unije, a rasprava o tom okviru očekuje se u septembru, rekli su izvori u Evropskoj komisiji. U Evropskoj komisiji ocenjuju da bi međuvladina konferencija na kojoj se razmenjuju pregovarački okviri i formalno pokreću pregovori, mogla da se održi do kraja godine. Analiza usklađenosti zakonodavstva kao prva faza pregovaračkog procesa trebalo bi da počne u septembru za poglavlja 23 i 24 a, prema najavama, ceo proces analitičkog pregleda trajaće do aprila 2015. Tokom tog procesa mogu se otvarati i zatvarati pojedina, "lakša" poglavlja. Kada je reč o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU zbog ulaska Hrvatske u EU, u Evropskoj komisiji ističu da je nakon ulaska neke zemlje u Uniju princip da se traži da se sačuvaju postojeći preferencijali, odnosno "tradicionalni trgovinski tokovi". U skladu s tim, ne traži se povećanje kvota za izvoz hrvatskih cigareta u Srbiji po nižoj carinskoj stopi, već da se zadrže postojeći preferencijali.
Zvaničnica Direktorata za proširenje Evropske komisije Mirajm Feran rekla je 18. jula u Beogradu da očekuje da će prva međuvladina konferencija biti održana krajem decembra.
"Za nas je važan samo jedan datum, a to je 28. jun kada je Evropski savet odlučio da otvori predpristupne pregovore sa Srbijom. Sledeći bitan datum je prva međuvladina konferencija. Nadamo se da će biti organizovana u decembru, najkasnije u januaru," rekla je Feran na seminaru o pristupnim pregovorima u Beogradu.
Prema odluci lidra EU, prva međuvladina konferencija predviđena je najkasnije za januar 2014. godine i na njoj predstavnici zemalja članica EU i Srbije treba da razmene pregovaračke okvire, što će, nakon političke odluke, formalno označiti početak pregovora.
Feran je rekla da su seminarom o pristupnim pregovorima, koji je počeo 18. jula i namenjen je zaposlenima u državnim organima, poput pomoćnika ministara i državnih sekretara, počele pripreme za pregovore sa EU.
Sledeći korak, prema njenim rečima, jeste usvajanje pregovaračkog okvira koji će predstavljati "prvi stav EU o Srbiji", a u kojem će biti napisani konkretni principi na osnovu kojih će se, između ostalog, pratiti poglavlja 23 (pravosuđe i osnovan prava), 24 (pravda, sloboda i bezbednost) i 35 (odnosi sa Kosovom).
Kako su rekli evropski izvori, nacrt pregovaračkog okvira sa Srbijom biće predstavljem članicama EU na sastanku na nivou ambasadora u Briselu. Članice će zatim razmotriti predlog tog okvira sa metodologijom i principima pregovaranja, a "ozbiljna rasprava se očekuje u septembru" i trajaće bar mesec dana.
Pregovarački okvir je 17. jula razmotren i na Kolegijumu komesara Evropske komisije, rekli su evropski izvori, a nakon rasprave mora ga usvojiti Savet ministara EU i zatim potvrditi Evropski savet.
Vreme je za pregovaračku strukturu
Izvori u Evropskoj komisiji su ocenili da je vreme da se imenuje glavni pregovarač i formiraju pregovarački timovi, a to je, kako su naveli, kao prvi korak navodeno i u listi koraka koji se očekuju od Srbije u pripremi za pregovore.
Ta lista uručena je srpskim vlastima, a predviđa, između ostalog, i jačanje misije Srbije u Briselu, pripremu za analitički pregled zakonodavstva Srbije, težište na poglavljima 23 i 24 i pripremu za otvaranje pregovora posle analitičkog pregleda.
Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić je rekla na otvaranju seminara za državne službenike da će vlada što pre završiti izradu svih dokumenata za vođenje pregovora, što podrazumeva formiranje pregovarčkog tima i određivanje procedura kojima će se tim rukvoditi.
"S obzirom da se pregovori vode u formi međuvladinih konferencija, očekujem i formiranje državne delegacije koja će predstavljati Srbiju na političkom nivou", rekla je ona.
Početak analize usklađenosti zakonodavstva Srbije sa propisima EU za poglavlja 23 i 24 najavljuje se za kraj septembra, a Feran je naglasila da bi celokupan proces skrininga trebalo da se završi do aprila 2015. godine.
Tokom analitičkog pregleda se utvrđuje ispunjenost merila za otvaranje određenih poglavlja, a prema izvorima u Evropskoj komisiji, za otvaranje poglavlja 23 i 24 "ključno merilo" biće predstavljanje višegodišnjeg akcionog plana. To su i jedina poglavlja koja imaju "prelazna merila" jer nose "najveći potencijal za promene", ocenjuju u Evropskoj komisiji.
U okviru poglavlja 35 o ostalim pitanjima, koje će se među prvim otvarati, a među poslednjim zatvarati, pratiće se proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, odnosno primena sporazuma o tome. Taj pristup je odabran da se ne bi po različitim poglavljima tragalo za tim šta je urađeno u određenim oblastima u odnosima Beograda i Prištine, rekli su izvori u Evropskoj komisiji.
Ostaje da se najkasnije do januara, nakon razgovora sa članicama, utvrdi okvir za poglavlje 35, odnosno šta će tačno biti u njemu, s obzirom da to poglavlje ne sadrži pravnu tekovinu kao poglavlja 23 i 24 u kojima se može odmah pristupiti analitičkom pregledu. Izvori u Evropskoj komisiji su podsetili da se poglavlje 35 inače obično koristi u završnoj fazi pregovora.
U Komisiji ne iskljčuju da osim odnosa sa Kosovom to poglavlje sadrži i druga pitanja, dok će se pitanje Kosova pojavljivati i, na primer, u oblastima statistike i informacionih tehnologija kada je reč o statističkim regionima ili internet domenima.
U pregovorima sa EU mogu se i u fazi analitičkog pregleda otvoriti i zatvoriti lakša poglavlja, a u procesu pregovora može se istovremeno otvarati više poglavlja.
Od Srbije se očekuje i da u načelu kaže da li će u nekim oblastima tražiti odlaganje usklađivanja sa zakonodavstvom EU, rekli su izvori u Evropskoj komisiji i naglasili da nema trajnih izuzeća. Ti izvori su podsetili i da i EU može da traži odlaganje, poput prelaznog perioda za otvaranje tražišta radne snage za radnike iz nove članice.
Izvori EU: Ne traži se povećanje kvota za cigarete
U pregovorima o prilagođavanju SSP između Srbije i EU zbog ulaska Hrvatske u EU ne traži se povećanje kvota za izvoz hrvatskih cigareta u Srbiji po nižoj carinskoj stopi, već da se zadrže postojeći preferencijali, rekli su izvori EU.
Preferencijali koje Hrvatska ima za izvoz cigareta utvrđeni su sporazumom o slobodnoj trgovini u regionu CEFTA, iz kojeg je Hrvatska istupila 1. jula, po ulasku u EU. Hrvatska je tražila da joj se nakon ulaska u EU i dalje omogući izvoz 1.625 tona hrvatskih cigareta godišnje po preferencijalnoj stopi od 15%, umesto po stopi koja važi za EU od 57%.
Nakon ulaska neke zemlje u EU princip je da se traži da se sačuvaju postojeći preferencijali, odnosno "tradicionalni trgovinski tokovi", navode evropski izvori povodom napisa u srpskim medijima da bi se Srbija zadržavanjem preferencijala za uvoz cigareta iz Hrvatske dovela u nepovoljniji položaj.
U Ministarstvu trgovine Srbije agenciji Beta je rečeno da to ministarstvo nije dobilo zvaničnu informaciju o zahtevu Evropske komisije da se hrvatske cigarete i nakon ulaska te zemlje u Evropsku uniju izvoze u Srbiju po povlašćenim uslovima, kakve su imali do 1. jula.
Kako je EurAktivu rečeno u februaru 2013. u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede, nadležne institucije EU pokreću pregovore o izmenama i dopunama pojedinih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kada se postigne dogovor o prenosu koncesija, one važe za sve članice EU i neće biti ekskluzivno pravo Hrvatske, rečeno je tada u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske.
Evropski zvaničnici navode da je na srpskom tržištu, gde postoje tri veće duvanske kompanije, udeo hrvatskih cigareta 8%.
Na pitanje zašto srpske vlasti ne pristaju na zadržavanje prefencijala za cigarete, ako to bitnije neće uticati na domaće tržište, u Evropskoj komisiji ocenjuju da to verovatno "ima neke veze sa šećerom".
Srbija je ranije tražila povećanje sadašnje kvote za izvoz šećera u EU od 180.000 tona godišnje.
Princip EU o očuvanju tradicionalnih trgovinskih tokova podrazumeva očuvanje koncesija za trogodišnji prosek izvoza nove članice EU u zemlje s kojima se pregovara.
U pregovorima o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zbog ulaska neke zemlje u EU vode se o "celom paketu", tako da zemlja sa kojom se pregovora mora da balansira između svih industrija i zemlje u celini i da nađe najbolje rešenje.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
