Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srpski seljaci nezainteresovani za putovanje u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Miladin Solujić (63) iz takovskog sela Beršići, koji živi u Francuskoj, pokušao je da o svom trošku organizuje sedmodnevno putovanje za veću grupu seljaka iz takovskog kraja u zemlje Evropske unje, ali nije bilo zainteresovanih. Kako je rekao, seljaci nisu mogli da putuju zbog posla na svojim imanjima koja su inače mala. Popis poljoprivrede iz 2012. je pokazao da prosečno gazdinstvo u Srbiji ima 4,5 hektara zemlje, a u Evropi 17,9 hektara.
Solujić ima sopstvenu firmu u Dankeru na La Manašu i želeo je da takovskim seljacima, među kojima je odrastao, pokaže kako svet radi i organizuje poljoprivrednu proizvodnju i od toga zarađuje velike pare, ali niko od poljoprivrednika nije mogao da odstustvuje najmanje nedelju dana.
Za agenciju Beta je izjavio da je razočaran nepreduzetničkim ponašanjem poljoprivrednika koji imaju sredstva i žele da razviju izvozni biznis hrane, ali ne žele da se opredele za određenu delatnost, ocenivši da zbog prakse "od svega pomalo" ostaje i mala zarada.
"Želeo sam da finansiram posete firmama i poljoprivrednim gazdinstvima u nekoliko zemalja i svi su izrazili želju a kada je trebalo da se prijave svi su rekli da je mnogo sedam dana i da imaju posla na usitnjenim imanjima, a sa time se ne ide u EU", kazao je Solujić.
On je istakao da se u tom kraju proizvodi hrana izvanrednog kvaliteta, ali u malim količinama i na rascepkanim imanjima, što ne donosi dohodak i strani kupac neće ni da razgovara o takvoj saradnji.
Solujić smatra da je neophodno promeniti naviku kod seljaka u brdsko-planinskom kraju, da "svaštarenje" omogućava samo preživaljavanje, i da se koristi ono što je priroda podarila sa opredeljenjem na specijalizovanu proizvodnju koja donosi pare.
Prvi podaci Popisa poljoprivrede objavljeni u februaru 2013. pokazali su da Srbija ima ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva, od čega su 628.555 porodična, a 2.567 gazdinstva pravnih lica i preduzetnika.
Popis je pokazao i da prosečno gazdinstvo ima 4,5 hektara zemlje, da se poljoprivredno zemljište najviše koristi u Vojvodini i da se najveći broj poljoprivrednih domaćinstava nalazi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.
Osim korišćenog poljoprivrednog zemljišta, popisivalo se i koliko se gaji goveda, svinja, ovaca, koza, živine i broj pčelinjih društava.
Na osnovu popisa, prosečno poljoprivredno domaćinstvo raspolaže sa 4,5 hektara zemlje, poseduje jednu kravu, tri ovce, četiri svinje, 27 komada živine, jednu košnicu i jedan traktor.
Najveći broj poljoprivrednih domaćinstava nalazi se Šumadiji i zapadnoj Srbiji, u Vojvodini se najviše koristi poljoprivredno zemljište (47,6%), najveći broj goveda gaji se u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (46%), živine i svinja u Vojvodini (41%), koze se najviše gaje u južnoj i istočnoj Srbiji, a najveći broj pčelinjih društva i traktora poseduju građani u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.
Bivše jugoslovenske republike imaju sličan broj hektara korišćenog zemljišta po gazdinstvu kao i Srbija, u kojoj se prosečno obrađuje 5,3 hektara. U Sloveniji se obrađuje 6,5 hektara, u Crnoj Gora 6,3 a u Hrvatskoj 5,6 hektara.
Poređenja radi, zemlje u Evropi koriste 17,9 hektara zemljišta po gazdinstvu.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
