Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament: Srbiji podrška, ali i zahtevi
|
|
|
|
Objavljeno : 16.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament 16. januara je pozdravio otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom, ali i ukazao na niz reformi i koraka koje je potrebno preduzeti da bi se Srbija usaglasila sa evropskim standardima. Lepeza očekivanja od Srbije je dosta široka, a kako Srbija odmiče u približavanju EU zahtevi su sve konkretniji. Tako se od Srbije traži da nastavi normalizaciju odnosa sa Kosovom, da se angažuje na rešavanju problema funkcionisanja Bosne i Hercegovine, ali i da reformiše javnu upravu i poveća učešće obnovljivih izvora u proizvodnji energije.
Za rezoluciju je glasalo 528 poslanika Evropskog parlamenta, 43 su bila protiv, a 51 uzdržan. Rezolucija je politička preporuka za Savet ministara EU i Evropsku komisiju. Neobavezujuća je ali daje jasno viđenje stavova glavnih političkih snaga u EU o evropskoj integraciji Srbije.
U raspravi o rezoluciji, koja predstavlja političku preporuku za Savet ministara EU i Evropsku komisiju, svi poslanici su podržali pregovore Srbije o članstvu sa Srbijom.
U ime Saveta ministara EU zamenik grčkog ministra inostranih poslova Dimitrios Kurkulas je izjavio da to pokazuje koliko je Srbija napredovala u sređivanju odnosa s Prištinom. I on sam je ukazao na ključne oblasti kojima Srbija sada treba da se posveti: opsežnoj reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i obezbeđivanju slobode štampe.
U raspravi su svi poslanici pozdravili napore srpskih vlasti za sprovođenje reformi i sređivanje odnosa s Prištinom, a izvestilac za Srbiju Jelko Kacin je ocenio da će Srbija početkom pregovora o članstvu ostvariti istorijski napredak.
Kacin je naglasio da je politički, društveni i ekonomski potencijal Srbije potcenjen i da zemlja može postati predvodnik u proširivanju na Zapadnom Balkanu.
NJegova poruka je da je pred Srbijom dug put do ostvarivanja potrebnih reformi i da je za to potrebna jednoglasnost srpskih stranaka i društva. Posebno je naglasio da se moraju rasvetliti i svi zločini iz vremena režima Slobodana Miloševića.
Regionalne teme na dnevnom redu
Kao i u slučaju drugih zemalja koje su pristupale EU, i Srbiji poslanici okolnih zemalja postavljaju zahteve po pitanju položaja manjina ili drugih nerazjašnjenih pitanja sa svojom zemljom. Ti zahtevi su samo politički stav, a da li u nekom trenutku mogu biti postavljeni pred Srbiju zavisi od okolnosti i snage same zemlje i političke partije.
Jedan desničarski poslanik rekao je da će Srbija morati da menja ustav jer u njemu stoji da je Kosovo deo njene teritorije.
Poslanica Ruža Tomažić iz Hrvatske demokratske zajednice je, uz napomenu da je u interesu Hrvatske da Srbija uđe u EU, rekla da ne može biti označena kao dobra srpska politika ona koja ne priznaje zločine u prošlom ratu i odbija da da podatke o nestalima i "do kraja vrati opljačkano blago". Kao negativan faktor dodala je i da se u Srbiji "rehabilituje Draža Mihajlović".
Hrvatski poslanik Tonino Picula rekao je da srpske vlasti moraju obezbediti otkrivanje sudbine 1.665 nestalih, rešavanje problema u sukcesiji bivše SFRJ, sprovesti dogovor o podeli arhiva i rešavanju graničnih pitanja.
Jedan mađarski poslanik je izneo tvrdnju o ugroženosti Mađara u Vojvodini, na šta mu je drugi poslanik uzvratio da će upravo ulaskom Srbije u EU biti uspostavljena "zajednica prava" čime će i vojvođanski Mađari uživati sva prava kao i Srbi i ostali u EU.
Nekolicina parlamentaraca je podržala stav u rezoluciji da pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova to treba da učine.
Na to su neki slovački, rumunski, španski i grčki poslanici podvukli da njihove zemlje neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini između ostalog zbog toga što bi to potpirilo separatizme svud u Evropi.
Reforme i podrška EU
Holandski poslanik Belder je rekao da EU ništa nije učinila niz godina da pomogne Srbiji da se izvuče iz teške ekonomske krize i siromaštva izazvanih evropskom i svetskom krizom, a komesar File je uzvratio da je Evropska komisija sada predvidela nove mere da se i ekonomski pomogne Zapadnom Balkanu.
Rezolucija, koja nije obavezujuća, ali predstavlja jaku političku poruku budući da se donosi uz saglasnost svih političkih stranaka.
Kada jee reč o samim pregovorima, Srija se poziva da obezbedi parlamentarni nadzor nad pregovorima, kao i da omogući uključivanje civilnog društva u celom procesu pristupanja.
Pored toga, traži se široka lepeza reformi, od javne uprave preko pravosuđa do energetike.
Od Srbije se tako traži da eliminiše nasleđe tajnih službi iz komunističkog doba, između ostalog da otvori arhive bivših tajnih službi (UDBA). Pored toga, poslanici su se založili i za političku i pravnu rehabilitaciju žrtava bivših diktatoskih režima.
Traži se i dosledno poštovanje prava manjina. U tom pogledu jedan od zahteva je i politička podrška seksualnim manjinama na najvišem nivou.
"Pozivaju se srpske vlasti da se pozabave problemom traumatičnog nasleđa nasilja iz 90-ih godina kao doe odgoročne tstrategije da se spreči ponovo izbijanje nasilje i bezakonja", navodi se u teklstu.
U pogledu medija se ukazuje na potrebu uspostavljanja transparentnog vlasništva, garantovanje bezbednosti novinara, a posebna pažnja je posvećena opasnosti od zloupotrebe javnih fondova na oglašavanje kako bi se uspostavio politički uticaj na medije.
Poslanici su takođe preporučili da se u restituciji prednost da povraćaju imovine u naturi.
Ističe se i da su potrebne reforme i politička volja za reformu javne uprave, poboljšanje naplate poreza, izmene zakona o planiranju i izgradnji i unapređenje poslovne klime su među preporukama evropskih poslanika.
Vlasti se pozivaju i da nastave saradnju sa Haškim tribunalom, kao i da poboljšaju program zaštite svedoka da bi se omogućili neometani procesi za ratne zločine.
Kada je reč o saradnji sa susednim zemljama, Srbija se poziva da uloži više napora da reši preostala pitanja sa Hrvatskom, pre svega u pogledu nestalih, demarkacije granica i procesuiranja ratnih zločina, ali i da se pomogne ustavne promene u Bosni i Hercegovini koje bi omogućile jednak tretman svih etničkih zajednica prilikom kandidovanja za predsedništvo i Predstavnički dom parlamenta BiH u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci.
Poslanici su se osvrnuli i na opasnost od ponovnog uvođenja viza, navevši i da zemlje članice treba da prilagode svoje propise, ali i da Srbija treba pre svega socioekonomskim merama da radi na prevenciji odlaska posebno ugroženih btupa.
Ocenjeno je i da Srbija nije dovoljno učinila u domenu životne sredine i klimatskih promena, a srpske vlasti se pozivaju da usvoje sveobuhvatnu klimatsku strategiju u skladu sa ciljevima EU. Pored toga, ističe se da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima po korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i da zbog toga postoji rizik da se ne ispun ciljevi Srbije u tom pogledu za 2020. godinu.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
