Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pregovori sa EU od 21. januara
|
|
|
|
Objavljeno : 17.12.2013. | Ažurirano : 18.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će pregovore sa EU početi 21. januara, saopšteno je 17. decembra uveče u Briselu po završetku zasedanja ministara za spoljne poslove i evropske integracije. Predsedavajući sastanka, litvanski ministar Linas Linkevičijus, čestitao je Srbiji na napretku, dok je evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je prisustvovao ministarskom sastanku, saopštio da se ubrzano radi na pripremama prve međuvladine konferencije, planirane za 21. januar. Linkevičijus je novinarima rekao da su svi ministri ukazali na konkretne rezultate u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ovim su i zvanično demantovane špekulacije da deo zemalja želi da odloži otvaranje pregovora za mart.
Stoga se može očekivati da će lideri članica EU na samitu 19. i 20. decembra bez većih problema potvrditi ovu ministarsku odluku.
Ova odluka omogućiće i zvanično otvaranje pregovora, iako su ozbiljne pripreme za to već počele. Naime, počeli su skrininzi, odnosno pregled usklađenosti zakonodavstva Srbije i EU za svako od pregovaračkih poglavlja. O tome će Evropska komisija praviti izveštaje, nakon čega će se za svako od poglavlja utvrditi takozvana merila, odnosno definisati šta još Srbija treba da uradi da bi otvorila to poglavlje, i krenula u pregovore, odnosno utvrđivanje potrebnih reformi, prelaznih perioda i rokova. Krajnji cilj ovog procesa je potpuno usklađivanje Srbije sa standardima EU.
Šefovi diplomatija Unije su usvojili i Pregovarački okvir, odnosno načela i pravila za pregovore sa Srbijom, u kojem se navodi da Beograd i Priština moraju sklopiti "pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa pre nego što Srbija postane članica EU".
"Čestitke Srbiji na veoma skorom početku pristupnih pregovora. Pregovarački okvir je usvojen. Međuvladina konferencija će uskoro biti održana", naveo je na Linkevičijus na društvenoj mreži Tviter.
Na pitanje da li stav u zaključcima ministarskog zasedanja EU da Srbija pre ulaska u EU mora potpisati pravno obavezujući sporazum o sređivanju odnosa sa Prištinom znači da na neki način Srbija mora priznati nezavisnost Kosova, predsedavajući zasedanja, litvanski ministar je rekao da će taj obavezujući sporazum biti neophodan u budućnosti.
Evropski komesar File bio je po tom pitanju, rekavši da takav sporazum samo treba da obezbedi postojanost procesa normalizacije, kao da se nigde ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosovo, isto kao što i pet članica EU ne priznaju jednostrano proglašenu samostalnost u Prištini.
U Pregovaračkom okviru se kaže i da će normalizacija odnosa Beograd-Priština biti obuhvaćena poglavljem 35 "u ranoj fazi pregovora" o članstvu sa Srbijom, što je u skladu sa stavom Srbije. Međutim, ostavljena je mogućnost da se u opravdanim slučajevima uključi i u druga poglavlja. Ističe se i da "Srbija mora obezbediti da njen stav prema statusu Kosova ne stvara prepreke niti utiče na primenu ‘pravne tekovine’ EU od strane Srbije".
U zaključcima je pomenut napredak ostvaren u odnosima Beograda i Prištine.
Sa druge strane, ministri su ukazali da je ovo tek početak posla, odnosno da se od Srbije, kao i od Prištine, očekuju dalji napori za uspostavljanje normalnih odnosa, ali i za reforme u zemlji.
"U ovoj novoj fazi, Savet poziva Srbiju da posebno pokloni pažnju vladavini zakona, posebno reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i reformi javne uprave, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi medija, daljem unapređenju poslovnog okruženja i pravima i inkluziji osetljivih grupa, posebno Roma, kao i efikasnoj primeni zakonodavstva u pogledu zaštite manjina, nediskriminatornom odnosu prema nacionalnim manjinama u Srbiji i rešavanju diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta", navodi se u saopštenju. Navode se i drugi značajni elementi, poput jačanje odnosa sa susednim zemljama.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Stavovi
Premijer Srbije Ivica Dačić nazvao je odluku Evropskog saveta o održavanju međuvladine konferencije EU - Srbija u januaru 2014. godine istorijskom, ali je i naveo da je to "kraj veoma teškog početka".
"Izbrisana je mogućnost da se u svim poglavljima nađe Kosovo. Ono će biti u poglavlju 35, osim u izuzetnim slučajevima, i time je otklonjena mogućnost da svaka tema bude vezana za Kosovo", rekao je premijer Srbije.
"Imali smo dve bojazni. Imajući u vidu da poslednji sastanak (u Briselu), nije bio baš uspešan, bojali smo se da to ne ostavi negativne posledice, a druga bojazan je tekst pregovaračkog okvira da se u njemu ne nađe nešto za nas neprihvatljivo", rekao je Dačić.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin naveo je u saopštenju da odluka Saveta ujedno predstavlja simboličan početak pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji, a normalizacija odnosa s Kosovom i uspostavljanje pune vladavine prava "ostaje od presudne važnosti za brzinu procesa pregovora".
"Savet je kroz usvojene zaključke i pregovarački okvir poslao snažnu poruku ohrabrenja Srbiji da nastavi reformskim putem i odao priznanje za do sada postignute rezultate, naročito u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom", saopštio je Kacin.
Prema njegovoj oceni, pozicija EU u pregovorima sa Srbijom je ambiciozna i postavlja visoke ciljeve za Srbiju. Kacin je takođe naveo da "samo članstvo u EU nije krajnji cilj pregovora, jer Srbija može i treba da postane punopravni član evrozone i šengen-zone".
Kopredsedavajući parlamentarnog Odbora Srbije i EU za praćenje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Ivan Andrić rekao je da Srbija pristupne pregovore sa Evropskom unijom mora da iskoristi za suštinske reforme.
"Srbija mora da iskoristi pregovore i proces pridruživanja da od sebe napravi bezbednu, stabilnu, ekonomski ravijenu i sigurnu zemlju. To je prioritetni cilj pregovora", rekao je Andrić u izjavi agenciji Beta povodom odluke Evropskog saveta da u januaru EU počne pristupne pregovore sa Srbijom.
"To (odluka) je potvrda politike koja se zalagala za evropske integracije i treba da predstavlja priliku i konačnu tačku u kojoj će sistemske reforme doći u prvi plan u političkom životu", rekao je Andrić.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da odluka Evropskog saveta o početku pristupnih pregovora sa Srbijom u januaru šteti srpskim interesima.
"Srbija je ušla u pregovore za koje se ne zna kuda idu. Članstvo u EU je ne neizvesno, nego zasigurno nemoguće. EU je u tako dubokoj krizi da ne može da plaća troškove za proširenje", rekao je Samardžić Radio-televiziji Srbije.
"Alternativa je da se sa Unijom napravi dogovor o promeni aranžmana. Srbija mora da se okrene tržištima za našu robu, to je istok Rusija, Kina i tako dalje", rekao je potpredsednik DS S-a, jedine antievropske stranke u Skupštini Srbije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
