Srbija je prema nekim od ključnih pokazatelja socijalne zašstite, poput obuhvata penzionog sistema i naknada za nezaposlenost, pri samom evropskom dnu, pokazao je izveštaj Međunarodne organizacije rada objavljen 3. juna. U izveštaju se posebno ističe poguban uticaj mera štednje na socijalnu zaštitu budući da je 122 vlada u svetu ove godine smanjilo javnu potrošnju. Posebno se ukazuje da samo 27% svetskog stanovništva ima pristup potpunoj socijalnoj zaštiti.

Stav Međunarodne organizacije rada je da socijalna zaštita predstavlja oruđe od ključnog značaja za smanjenje siromaštva i nejednakosti, između ostalog jer poboljšava zdravlje i sposobnost posebno osetljivih slojeva stanovništva. Time ona samo dobija na značaju u doba krize kada se broj siromašnih povećava.

Dok je veliki broj zemalja u prvom talasu krize 2008. i 2009. godine odgovorila planovima za podsticanje privrede ukupnog iznosa 2.400 milijarde dolara, od čega je četvrtina potrošena za socijalnu zaštitu, odgovor je od 2010. postao drugačiji,. Tada su se mnoge vlade upustile u mere budžetske štednje, uprkos tome što je postojala jaka potreba da se produži podrška osetljivim slojevima stanovništva i stabilizuje nivo potrošnje.

"Uprkos uvreženom mišljenju, mere za seđivanje budžeta nisu se sprovodile samo u Evropi. Ustvari, ne manje od 122 vlade u svetu je smanjilo javnu potrošnju u 2014. godini, od čega 82 zemlje u razvoju", objasnila je direktorka odeljenja za socijalnu zaštitu MOR-a Izabel Ortiz.

"Ove mere odnosile su se na reforme penzionih sistema, kao i zdravstvenih sistema i sistema socijalne zaštite i često su podrazumevale smanjenje pokrivenosti ili finansiranja sistema, ukidanje subvencija, smanjenje broja zaposlenih socijalnih i zdravstveih radnika ili ograničavanje njihovoih plata", navela je ona.

Ocena Ortizove je da je teret srednivanja budžeta prebačen na stanovništvo u trenutku kada je teško pronaći posao, pa je podrška potrebnija nego ikad.

"Međunarodna zajednica je 1948. godine kao univezalno ljudsko pravo prepoznala socijalnu zaštitu i zdravstvenu negu za decu, nezaposlene osobe radnog uzrasta koji su nezaposleni ili doživeli nesreću i za stare", istakla je zamenica generalnog direktora Međunarodne organizacije rada Sandra Polaski.

"Međutim, za veliku većinu svetskog stanovništva 2014. godine obećanje univerzalne socijalne zaštite još nije ispunjeno", navela je ona.

Težak položaj nezaposlenih i starih u Srbiji

Srbija je među zemljama koje su već u prvom talasu krize, smanjivši maksimalni period u kojem može da se prima naknada za nezaposlenost, kao i iznos naknade. Nezaposleni sada mogu da računaju na naknadu od tri meseca ukoliko su imali staž od godinu do pet godina, do najviše godinu dana za staž duži od 25 godine i ograničena je na 60% viši iznos od minimalne zarade.

Na težak položaj nezaposlenih u Srbij posebno ukazuje podatak da ni svaka 10. osoba bez posla ne može da računa na naknadu za nezaposlenosti.

U Srbiji naime 8,8% nezaposlenih dobija naknade, odnosno 9,9% nezaposlenih muškaraca i 7,8% žena, po čemu je Srbija u samom svetskom dnu, slično Kini i Alžiru. Od evropskih zemalja ispod su Albanija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

U većini zemalja u svetu taj udeo je znatno viši. Prosek za Zapadnu Evropu iznosi 64%, svetski prosek 12%. U Crnoj Gori naknadu prima 35,6% nezaposlenih, u Hrvatskoj 20%, Rumuniji 35,6%, Bugarskoj 25,6%, a u nekim snažnijim ekonomijama udeo je i drastično viši, pa tako u Nemačkoj iznosi 88% a u Austriji 90,5%.

O tome da su potrebna dodatna ulaganja u socijalnu zaštitu u svetu svedoči i podatak da se samo 0,4% BDP-a u svetu izdvaja na podršku deci i porodici, što varira između 0,2% u Africi i Aziji i pacifičkom regionu i 2,2% u Zapadnoj Evropi. U Srbiji su ulaganja oko 1% BDP-a, što je slično proseku od 0,8% za centralnu i istočnu Evropu.

"Ova ulaganja bi trebalo povećati, s obzirom na to da svakog dana umire 18.000 dece, od kojih bi se velikom broju dvoljnom socijalnom zaštitom mogao spasiti život", ističe se.

U svetu vlada nejednakost i u pogledu socijane zaštite radnika, na primer za slučaj nezaposlenosti, rađanja dece, hendikepa ili nesreće na radu. Izdvajanja idu od 0,5% u Africi do 5,9% u Zapadnoj Evropi, a u Srbiji iznose 3%, što je manje nego u većem delu bogatih zemalja, ali više nego u nekim zemljama regiona poput Crne Gore, Bugarske i Rumunije.

Sa druge strane, za penzije i druge vidove podrške penzionerima izdvaja se oko 13%, što je u samom vrhu i među zemljama s visokim prihodima, a na prvom mestu među zemljama sa srednjim prihodima među koje je Srbija svrstana.

Uprkos tome, Srbija je po udelu ljudi koji ispunjavaju starosni uslov za penzije i ostvaruju ih pri samom evropskom dnu, sa manje od 50%.

Po procentu ljudi starijih od 15 godina koji doprinose pennzionim fondovima Srbija je pri dnu u Evropi, sa 61,1%. Ovaj procenat varira od 100% u Švedskoj, Holandij, Irskoj i Mađarskoj do 43,3% u Albaniji.

Kada je reč o zdravstvu, procena je da je u Srbiji pokriveno 92,1% stanovništva, da se iz "džepa" plaća malo više od 36%, što je u rangu zemalja poput Makedonije i Malte, kao i da su lična izdvajanja po stanovniku 2011. iznosila 147,4 dolara, a vladina potrošnja na zdravstvo po stanovniku 253 dolara.

Napisao: S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : I evropski penzioneri izdržavaju decu i unuke
  
• 

  Vesti

  : U svetu bez posla gotovo 200 miliona ljudi
  
• 

  Vesti

  : Švajcarci protiv u svetu najvećeg minimalca
  
• 

  Vesti

  : Ubrzati fiskalnu konsolidaciju u Srbiji
  
• 

  Intervju

  : Malos: Obrazovanje i zdravstvo se ne smeju žrtvovati
  
• 

  Vesti

  : Usluge socijalne zaštite na lokalu zavise od sluha vlasti