Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ruske sankcije EU: Srpska pečenica umesto španske pršute
|
|
|
|
Objavljeno : 20.08.2014. | Ažurirano : 21.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija očekuje da zemlje kandidati koje pregovaraju o članstvu u EU, uključujući Srbiju i naročito Tursku, kao ni Brazil, Argentina, Urugvaj, Švajcarska i drugi ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu. To su jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU na zasedanju 15. avgusta, iako se, gledano sa čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje većoj potražnji ruskih partnera, rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu.
Zvaničnici u Komisiji su hteli da naglase da je to "više pitanje morala i solidarnosti" s EU, uz opasku da su ministri EU poručili da je cilj evropskih sankcija Rusiji da se "hitno izdejstvuje političko, održivo rešenje" za ukrajinsku krizu.
I, kako su obrazložili, "da bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i održalo međunarodno pravo, Evropska unija očekuje da se treće zemlje i kandidati za članstvo uzdrže korišćenja novih trgovinskih prilika koje se otvaraju uvođenjem ovih mera" .
U analizama medija i zvaničnika EU je zaključeno da će pomalo neočekivane ruske uzvratne sankcije izazvati štetu od više stotina miliona evra proizvođačima u Uniji, pa je pravljena i računica na kojim tržištima bi Rusija mogla naći zamenu za tu hranu iz EU.
Tako je u španskom listu Pais osvanuo naslov koji sugeriše da će španska čuvena "serano" pršuta biti zamenjena "srpskom pečenicom" i drugim "po kvalitetu poznatim srpskim suhomesnatim proizvodima", kako je u članku objasnio jedan uvoznik ruske hrane.
Evropska komisija je 18. avgusta odobrila nadoknadu od 125 miliona evra da bi se bar delom obeštetili oni proizvođači voća i povrća iz EU, najviše Poljaci, Litvanci, Bugari i Holanđani, kojima je sada onemogućeno da izvoze na rusko tržište.
Slediće i mere za obestećenje proizvođača mesa, mesnih prerađevina i ribe iz EU, a u Evropskoj komisiji su Beti preneli da je zabrinjavajuće i to što je uočljivo da i moćni proizvođači hrane u Turskoj, kandidatu za članstvo, uveliko ugovaraju znatno povećanje prodaje na ruskom tržištu.
Zemlje EU su prošle godine izvezle u Rusiju hranu i druge poljoprivredne proizvode u vrednosti od 11,8 milijardi evra, a od toga je Nemačka izvezla te robe u vrednosti od milijardu i 600 miliona evra, Holandija milijardu i po, a Poljska 1,2 milijarde evra.
Kritike, iako tu ne može biti zahteva za "solidarnost" ili "moralne razloge" kao kandidatima za članstvo, upućene su i Argentini, Urugvaju, Brazilu, velikim izvoznicima mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda koji će nesumnjivo imati velike koristi od ruskih protivsankcija EU.
Švajcarska je stavila do znanja da neće prihvatiti ponude nekih proizvođača iz EU da preko njenih kompanija poljoprivredni proizvodi iz evropske dvadesetosmorice ipak budu plasirani na rusko tržište. Ali, švajcarski proizvođači sira i kafe, naročito, uvereni su da će osetno povećati izvoz u Rusiju.
Evropska unija raspolaže fondom od 420 miliona evra za hitnu pomoć poljoprivrednicima koji bi pretrpeli naglu štetu, što će svakako biti iskorišćeno, jer ruska zabrana uvoza obuhvata sve mesne proizvode, ribu, mleko, voće i povrće iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške, koje su joj najpre uvele ekonomske sankcije.
Međunarodni diplomatski zvaničnici u Briselu su Beti preneli da su u "EU pomalo zatečeni i ljuti na sve kandidate za članstvo, jer smatraju da je uzdržavanje od preuzimanja tržišta evropskim izvoznicima u Rusiju takođe stvar solidarnosi i zajedničkih vrednosti".
Oni zato primećuju da će "sledeći put kad EU bude trebalo da iskaže solidarnost sa zemljama kandidatima, imati na umu i kakvu solidarnost su one pokazale prema EU, kad je njoj bilo potrebno".
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela
Foto: Shutterstock.com
Stavovi
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da proces pridruživanja EU nije pitanje moralnih obaveza nego jasno definisanih procedura, i izrazila uverenje da će EU pomoći Srbiji u reformama.
"Reforme su suština i jedini jasan kriterijum na osnovu kojeg bi trebalo da mere našu spremnost za članstvo. Ne radi se o moralnim ili drugim obavezama, nego o vrlo jasnim procedurama i zna se u kojoj fazi koja procedura važi i koja obaveza za zemlju kandidata", rekla je 21. avgusta Jadranka Joksimović agenciji Beta.
Na pitanje da li očekuje da EU tokom pregovora sa Srbijom pokrene pitanje sankcija prema Rusiji, Jadranka Joksimović je odgovorila da EU odlično poznaje privrednu, ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji i da je sigurna da će Unija pomoći Srbiji na reformskom putu koji bi trebalo da dovede do suštinskog napretka u svim segmentima društva.
Ministarka je istakla da odnos Srbije i država kandidata sa EU u procesu pridruživanja nije odnos uslovljavanja ili nametanja zahteva, jer proces sam po sebi nije takav.
"Mi smo do sada kao zemlja kandidat u procesu pridruživanja ispunjavali sve što je bila naša obaveza. To ide etapno i nije u svakom trenutku isti nivo obaveza za zemlju kandidata. Mi ćemo to činiti i u budućnosti, kako proces bude napredovao, u skladu sa onim što budemo dogovorili sa našim evropskim partnerima, vodeći računa o našim državnim i ekonomskim interesima", rekla je Jadranka Joksimović.
"EU je organizacija koja forsira upravo proces odlučivanja konsenzusom i to je jasan dokaz da nije stvar uslovljavanja, već naše spremnosti i pripremljenosti da na funkcionalan i efikasan način primenimo neki standard", rekla je Jadranka Joksimović.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
