Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU nastoji da umanji štetu od ruskog embarga
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.08.2014. |
|
|
|
|
|
|
EU nastoji da predupredi posledice ruskog embarga na uvoz velikog broja prehrambenih proizvoda iz Unije. Evropska komisija priprema vanrednu pomoć proizvođačima breskvi i nektarina delom i zbog ruskog embarga, a stručni panel bi trebalo da ove nedelje osmisli plan kako da se pomogne evropskim poljoprivrednicima pogođenim zabranom. Od trgovinskog rata između EU i Rusije najviše koristi bi mogla da ima Latinska Amerika, ali i Belorusija i Turska, piše dnevnik Fajnenšal tajms i dodaje da zvaničnici EU planiraju da razgovaraju sa latinoameričkim zemljama poput Brazila ili Čilea kako bi ih ubedili da ne koriste situaciju. EU je 2013. izvezla u Rusiju poljoprivrednih proizvoda, uključujuči hranu i neprerađene proizvode, u vrednosti od oko 12 milijardi evra.
Stručnjaci 28 članica EU razmotriće 14. avgusta posledice zabrane izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiji i mogućnost preusmeravanja izvoza za pogođene sektore na druga tržišta. Taj panel je formiran pošto je Moskva 7. avgusta na 12 meseci zabranila uvoza prehrambenih proizvoda iz EU.
Kako je najavio francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol (Stephane Le Foll), ako bude potrebno, posle toga će biti sazvan neformalni sastanak ministara poljoprivrede EU.
Podaci evropske statističke službe Eurostat pokazuje da će zbog embarga EU izgubiti 12 milijardi evra, što je oko 10% ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda van Unije. Embargo će pogoditi i ruske potrošače pošto Ruisija udeo u EU u uvozu hrane u Rusiju viši od 40%, piše portal EUobzerver.
Moguća finansijska pomoć
Evropska komisija u okviru Zajedinčke poljoprivredne politike raspolaže sa 420 miliona evra koji se mogu koristiti za naknadu štete poljoprivrednicima, ali zvaničnici smatraju da je još rano reći da li će se taj fond koristiti za naknadu štete zbog ruskog embarga.
"Smatramo da je još suviše rano da razgovaramo o konrektnim sumama", rekao je novinarima 11. avgusta portparol Evropske komisije Rodžer Vejt (Roger Waite).
On je dodao da evropski izvoznici jesu izgubili jedno tržište ali da bi zato mogli da se rpeusmere na druge tržišta.
Zvaničnici Poljske, Bugarske i Finske već su najavili da će tražiti odštetu od Evropske komisije za svoje poljoprivrednike pogođene zabranom.
Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacina Ciolos) je, predstavljajući mere podrške proizvođačima breskvi i nektarina, međutim rekao da neće oklevati da pomogne drugim sektorima pogođenim ruskim embargom.
"Pažljivo pratimo tržište i neću oklevati da učinim isto kako bih pomogao i drugim sektorima koji zavise od izvoza u Rusiju, ako to bude neophodno", dodao je komesar za poljoprivredu.
Podrška proizvođačima breskvi i nektarina
Background Ruska vlada uvela je 7. avgusta na godinu dana zabranu uvoza velikog broja prehrambenih proizvoda iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške.
Zabrana koja je uvedena kao odgovor na sankcije Zapada, odnosi se na uvoz mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća, dok je hrana za decu izuzeta.
Evropska unija i SAD uveli su 29. jula Rusiji ekonomske sankcije, pre svega u oblasti odbrane i energetike, nakon obaranja malezijskog aviona nad istokom Ukrajine kada je poginulo skoro 300 putnika i članova posade.
Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, EU je u 2013. izvezla u Rusiju poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 12.154 milijarde evra, što je 3,7% manje nego godinu dana ranije. Udeo izvoza u Rusiju u ukupnom izvozu poljoprivrednih proizvoda EU bio je 10,2%.
Evropska komisija je najavila vanrednu pomoć proizvođačima breskvi i nektarina koji su pogođeni nepovoljnim vremenskim uslovima, ali i ruskom zabranom uvoza hrane iz EU. U Briselu ističu da se o toj pomoći razgovaralo i pre ruskog embarga a da je odluka Moskve samo ubrzala potrebu za preduzimanje neophodnih mera podrške.
Evropska komisija planira da plati i povuče s tržišta 10% tog voća umesto uobičajenih 5% i besplatno ga podeli školama, bolnicama i zatvorima, rečeno je BBC-iju u Evropskoj komisiji. Smanjenje ponude trebalo bi da poveća cenu tog voća.
Sredstva za otkup voća će biti izdvojena iz poljoprivrednog fonda i očekuje se da će ova mera koštati EU oko 30 miliona evra, javlja BBC.
I pre uvođenja ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU, proizvođači breskvi i nektarina bili su u teškoćama jer je blago proleće podstaklo prinos, ali je potražnja na tržištu voća opala pošto je leto svežije i vlažnije nego obično.
EU godišnje proizvede 2,5 miliona tona breskvi i 1,2 miliona tona nektarina, a najveći proizvođači su Italija, Španija, Francuska i Grčka.
Vrednost prošlogodišnjeg izvoza voća iz EU u Rusiju bila je 1,07 milijardi evra, zbog čega je to prvi poljoprivredni izvozni sektor, ispred mlečnih proizvoda i mesa, piše BBC.
FT: EU planira da razgovara sa lationameričkim zemljama
Dnevnik Fajnenšal tajms (Financial Times, FT) piše da EU planira da razgovara sa zemljama poput Brazila i Čilea kako bi ih ubedila da ne koriste zabranu za evropske poljoprivredne proizvode za plasman svojih na rusko tržište.
Više zemalja i trgovačkih grupa u Južnoj Americi je ocenilo da odluka Moskve predstavlja dobru priliku za njih. Brazil je odobrio izvoz piletine, svinjetine i govedine u Rusiju iz 90 novih farmi, dok bi Čile mogao da nadomesti odsustvo evropske ribe na ruskom tržištu.
To izaziva zabrinutost u Briselu. "Razgovaraćemo sa zemljama koje bi mogle da eventualno zamene naš izvoz kako bi im rekli da očekujemo da ne izvlače nepošteno korist iz sadašnje situacije", rekao visoki zvaničnik EU na brifingu o situaciji u Ukrajini.
On je rekao da može da razume da pojedinačne kompanije sklope nove ugovore sa Rusijom ali da će biti "teško opravdati" ako zemlje krenu u diplomatsku inicijativu kako bi popunile prazninu na tržištu.
Drugi zvaničnik EU je rekao da će ti razgovori biti više politički kako bi se istakao značaj jedinstvenog međunarodnog fronta za podršku Ukrajini, a ne da bi se iznele konkretne pravne primedbe zbog izvoza hrane u Rusiju.
Kako piše FT, za razliku od diplomata evropski zvaničnici nadležni za poljoprivredu su optimističniji. Jedan zvaničnik je rekao da će svaka zemlja koja preusmeri izvoz na Rusiji verovatno stvoriti novo tražište za EU.
Srbija još nije spremna za izvoz piletine u Rusiju
Srbija trenutno nije spremna za izvoz pilećeg mesa na rusko tržište, jer nema dovoljno veliku proizvodnju, ali ni farme i klanice koje bi zadovoljile standarde koji se traže u Rusiji, izjavio je 12. avgusta direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo "Zajednica živinara" Srbije Rade Škorić.
"Budući izvoz pilećeg mesa na rusko tržište nije nemoguć, ali treba proceniti koliko će sankcije zapravo trajati, da li može da se investira za tako kratko vreme i šta će se dešavati sa cenom živinskog mesa na ruskom tržištu", rekao je Škorić agenciji Beta.
On je istakao da domaći proizvođači pilećeg mesa na tržištu Rusije "poslednjih godina nisu imali šanse ni sa cenom, čak i da su ispunjavali sve druge uslove".
Škorić smatra da šansu koja se otvorila pošto je Rusija pre nekoliko dana zabranila uvoz nekih prehrambenih proizvoda iz EU, SAD i drugih zemalja jer su joj uvele sankcije zbog ukrajinske krize, treba iskoristiti, ali da ne postoje uslovi da se tako nešto uradi brzo.
Prema njegovim rečima, više se ne može računati na Agroživ, koji je nekada bio najveći proizvođač u zemlji, dok su dve sledeće velike kompanije koje posluju u Srbiji - Vindija i Perutnina, s matičnim kompanijama u Hrvatskoj i Sloveniji.
Škorić je naveo da ne može da komentariše najave Perutnine da će piletinu izvoziti u Rusiju preko Srbije, jer ne zna na koji bi način to bilo realizovano, odnosno da li bi piletina iz ovdašnjih pogona bila slata na to tržište, a manjak za srpsko tržište bio nadomeštavan mesom iz slovenačkih pogona.
On je podsetio kako je nakon preuzimanja Agroživa od strane Srbijagasa bilo nagoveštavano da će ta firma proizvoditi za rusko tržište, ali da sada, kako je kazao, od toga nema ništa, jer je pogone nekada najveće nacionalne kompanije za proizvodnju piletine kupilo pet firmi.
"Srbija trenutno izvozi živinsko meso u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. To su simbolične količine. Sve to kad saberemo godišnje ne pređe 2.000 tona, što ne prelazi 2% ukupne produkcije koja iznosi od 85.000 do 90.000 tona", kazao je Škorić.
On je rekao da domaći proizvođači piletine još ne mogu da izvoze ni u Evropsku uniju, jer živinski proizvodi iz Srbije još nisu na listi dopuštenih, a zabranjen je i prolaz živinskog mesa i jaja iz Srbije preko njihove teritorije za treća tržišta.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|