Predlogom rebalansa budžeta Srbije predviđeno je da budžetski deficit bude 225 milijardi dinara umesto 182 milijarde, rekao je predstavljajući rebalans ministar finansija Dušan Vujović. Veći deficit posledica je rasta budžetskih rashoda i smanjenja prihoda, kao i poplava. Pratećim zakonima predviđeno je privremeno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru većih od 25.000 dinara od 1. novembra. Vujović je rekao i da je sa MMF postignuta saglasnost o reformskim merama i da je taj globalni kreditor prihvatio "uravnoteženi program". Takođe je ministar najavio značajno smanjenje subvencija i isto tako značajno povećanje naknada, npr. za tranzit gasa.
Ministar finansija je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su predlogom rebalansa koji je vlada usvojila 22. oktobra budžetskih rashodi povećani sa 1.113 milijardi dinara na 1.122 milijarde a prihodi smanjeni sa 930 milijardi na 897 milijardi. Vujović je dodao da je deficit u poređenju sa planiranim u ovogodišnjem budžetu porastao sa 4,55% na 4,64% BDP zbog posledica poplava koje su, pre svega, uticale na proizvodnju struje i uglja, ali i zbog promene očekivanih prihoda i rashoda.
Vujović je kazao da će u Skupštini Srbije rasprava o predlogu rebalansa početi 24. oktobra.
Pratećim budžetskim zakonima plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 dinara biće smanjene od 1. novembra a Vujović je kazao da je to privremena i delimična mera koja neće pogoditi one sa najmanjim primanjima, među kojima je 61% penzionera.
On je dodao da će iznos penzija veći od 25.000 dinara biti smanjen po stopi od 22%, dok će plate u javnom sektoru biti linearno umanjene po stopi od 10% s tim što će plate od 25.000 do 27.800 dinara biti smanjene od 0-10% a one iznad te sume 10%.
Ministar je dodao da je u Srbiji penziju do 25.000 dinara prima više od 1,03 miliona penzionera, a penzije između 25.000 i 40.000 dinara skoro pola miliona penzionera, što je ukupno oko 87,5% penzionera.
Smanjenjem plata i penzija ukida se solidarni porez.
Vujović je naglasio da će penzije i plate u javnom sektoru biti vraćene čim se uspostavi realni nivo dohodaka koji može da se obezbedi na duži rok.
Ministar finansija je istakao da su rebalans budžeta i sprovođenje reformskih mera neophodni zbog budućnosti Srbije i njenih građana dodajući da to znači kraj reformi od pre 20 godina koje nisu dovedene do kraja. Vujović je rekao i da reforme treba da stvore trajnu osnovu za razvoj zemlje.
Saglasnost sa MMF o reformskim merama
Ministar finansija je izjavio da Srbija želi da u najskorije vreme potpiše sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), čime bi se, kako je istakao, potvrdila rešenost države da se ostvare reforme.
"Postigli smo načelnu saglasnost o svim suštinskim problemima. U preliminarnim diskusijama smo očistili sve nedoumice i dogovorili smo suštinsku strukturu programa", kazao je on.
Vujović je istakao da će MMF u najskorije vreme objaviti dinamiku pregovora sa Srbijom, odnosno dolazak misije u Beograd.
Ministar je naveo da je novina to što je MMF prihvatio, kako je istakao, "uravnoteženi program", odnosno "da se na rashodima ostvaruje deo koji je ekonomski i socijalno racionalan, a da se preostali deo tereta preusmeri na mesta gde je moguće ostvaritti uštede".
"Jedna od glavnih dopunskih mera je značajnije smanjenje subvencija, kao i značajnije povećanje takozvanih tvrdih mera na strani naknada, na primer za tranzit gasa preko Srbije koja je do sada bila ispod ekonomske cene", rekao je on.
Vujović je kazao da "nema nikakvog rezona da Srbijagas subvencioniše zemlje koje imaju tranzit gasa preko Srbije" i dodao da će se cena tranzita gasa povećati.
Dodao je da će biti predočen i niz mera koje se odnose na smanjenje subvencija za sektore koji se nisu najbolje pokazali.
"Mi ćemo sa MMF dogovarati za 2015. da niko ko poseduje više 20 hektara poljoprivrednog zemljišta ne dobija subvencije", kazao je on i dodao da takvu pomoć države ne bi trebalo da dobijaju ni oni koji oranice daju u zakup.
Vujović je najavio da će se preispitati i subvencije koje se daju Železnicama Srbije, precizirajući da će one biti uslovljene programom restrukturiranja tog javnog preduzeća na duži period.
"Železnica može da dobije subvencije samo kao deo rešenja svog problema, a ne kao trajnu apanažu za plate i da se ništa ne radi", rekao je on.
Srpski ministar finansija je dodao da se MMF složio da drugi stub reformi srpske ekonomije budu javna preduzeća.
"To je novina. Pripremamo se da to postavimo na realne osnove i da prikupimo realne podatke kakva je struktura troškova, zaposlenosti, plata, efikasnosti poslovanja javnih preduzeća. U saradnji ministarstava privrede i finasija želimo da pređemo na profesionalni izbor menadžmenta za javna preduzeća, na korporativnu reformu, sa minimumom menadžera", kazao je on.
Vujović je kazao da se očekuje da javna preduzeća po osnovu dobiti u budžet ove godine uplate 7,6 milijardi dinara, po proporciji da 70% njihove dobiti pripada budžetu, a 30% zaposlenima.
"Očekujemo da će u toku razgovora sa MMF doći do formule koja je bolja. Ovo deluje kao porez na plate u javnim preduzećima, a suština je da javna preduzeća imaju manje troškove rada, veću efikasnost i konkurentnost. Tražimo bolje metode", istakao je ministar finansija.
Vujović je naveo da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biti 1%, ali su procene da će dogodine, ukoliko se proizvodnja uglja i struje vrati na nivo pre poplava, biti moguće povećanje BDP od 1%.
Kako je dodao, ako se za železaru u Smederevu nađe partner do kraja godine, to bi obezbedilo dodatno povećanje BDP od 0,5% do 1%. Na ekonomski rast uticalo bi, po njegovim rečima, i rešavanje problema dugovanja hemijskog kompleksa, kao i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda.
EurActiv Srbija
Budžetski deficit veći za 43 milijarde dinara 
