Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od oko 600.000 migranata osam zatražilo azil u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kroz Srbiju je od početka juna prošlo oko 600.000 migranata, a samo osam je zatražilo azil u Srbiji, rekao je komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić. Srbija ipak treba da se pripremi za mogućnost da u budućnosti dobije obavezu da primi deo izbeglica ukoliko se takav sistem bude primenjivao na evropskom nivou. Cucić je rekao da je razočaran kritikama zaštitnika građana Saše Jankovića na uslove u kojima borave migranti, i dodao da čeka njegove konkretne predloge. Ombudsman je prethodno nakon posete prihvatnom centru u Šidu ocenio da su neki aspekti prihvata ispod nivoa humanosti.
Brojevi, kako je naveo Cucić, jasno pokazuju da Srbija nikoga ne želi da zadrži mimo njegove volje.
"Nećemo nikoga hapsiti i primoravati da ostane. Mi možemo biti srećni ako neki broj njih jednog dana odluči da ostane, jer to znači da je i kod nas stigao prosperitet", kazao je Cucić za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, migranti sada ne žele da ostanu ni u mnogo razvijenijim zemljama od Srbije.
Background Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković je nakon posete centru za izbeglice u Šidu 9. decembra ocenio da su uslovi u kojima borave izbeglice u pojedinim aspektika ispod minimuma humanosti.
"Neprihvatljivo je da u centru imamo bežičnu internet mrežu, a da je toalet kao iz srednjeg veka. Takođe, broj ljudi koji je angažovan u radu sa izbeglicama je nedovoljan, izjavio Janković i najavio da će njegova kancelarija narednih dana doneti preporuke i konkretne predloge za poboljšanje stanja.
Kao dobru stvar istakao je da nije bilo informacija o maltretiranju izbeglica na putu kroz Srbiju i traženju novca od njih.
Janković je centar u Šidu posetio sa ombudsmankom Hrvatske, a prethodno je 7. decembra sa ombudsmanom Makedonije posetio srpsko-makedonsku granicu, gde je ocenio da Srbija prema međunarodnom pravu ne sme da zabranjuje migrantima koji nisu iz Sirije, Iraka i Avganistana da ulaze u zemlju, što ona radi i zbog toga oni koriste neobeležene prelaze.
"Iako smo do sada uspeli da izbegnemo tragične situacije i neželjene incidente, sa stanovišta čovečnosti, nema opravdanja za to da neko u 21. veku preko blata i smeća gura invlidska kolica, da bi prešao srpsko-makedonsku granicu na neobeleženom graničnom prelazu, iako se regularni granični prelaz nalazi samo stotinak metar dalje", rekao je Janković.
"Evropa posle ovakvih praktično seoba naroda može biti bolje ili gore mesto za život za sve nas. Od nas zavisi da li ćemo živeti sa našim novim komšijama u Evropi harmonično ili ćemo se gledati preko nišana", rekao je Janković. Ovakva ograničenja, kao i dnevne kvote za prihvat, uvodile su i druge evropske zemlje, a neke poput Mađarske su pribegle i zatvaranju granica za migrante.
Migranti se sada u Srbiji kratko zadržavaju, ali je Cucić ukazao da će u narednim godinama Srbija možda morati da trajnije prihvati neke od migranata i da zbog toga treba biti spreman.
"Treba osmisliti sistem, jer će Srbija u narednim godinama možda i morati da primi neke od ovih ljudi. Mi idemo ka Evropi, ako bude postojala kvota za sve postojaće i za nas", kazao je komesar za izbeglice.
Prema njegovim rečima, zabrana prijema ekonomskih migranata i koordinisane aktivnosti zemalja na migrantskoj ruti doveli do smanjenja priliva migranata. Sada ih kroz Srbiju dnevno prodje izmedju 3.000 i 4.000, a letos je taj broj dostizao i 10.000.
Migrantska kriza nije izbila odjednom, upozorenja je bilo već godinama.
"Kada smo 2008. u avgustu preuzeli centar u Banji Koviljači tamo smo zatekli 26 ljudi koji su čekali na preseljenje u treće zemlje, neki od njih tri ili pet godina. Već sledeće godine bilo je 200 ljudi, pa nekoliko hiljada i posle toga je sve krenulo", kazao je Cucić.
Birokratija usporava priliv novca
Naveo je da su postojeći kapaciteti više nego dovoljni za sadašnji priliv, ali da centre za prijem treba dodatno opremiti i obezbediti dodatno ljudstvo.
"Potrebna je oprema, ljudi i energenti. Ali mi sve to uglavnom imamo već isplanirano i obezbeđeno", kazao je Cucić i dodao da su sredstva koja Srbija dobija od donatora, pre svega EU, jako velika, ali i zbog administrativnih procedura izuzetno spora.
"Dok ona ne stignu snalazimo se i nadam se da ćemo u narednih mesec, mesec i po dana imati svu potrebnu opremu", kazao je komesar i dodao da će se efekti pomoći u punoj meri videti naredne godine. Cucić smatra da će Srbija za ove potrebe ako zatraži dobiti još novca i da sredstva neće biti problem.
Prema rečima komesara, Srbija pokušava da deluje preventivno i otvara centre za slučaj da se ruta migranata preusmeri, ali i za zimu koja predstoji.
"Sa zimom se ne pregovara, pregovarate sa Hrvatima i Grcima i sa kim hoćete, sa zimom se ne pregovara", rekao je Cucić.
Možemo biti ponosni, od ombudsmana očekujem konkretne predloge
On je istakao da Srbija može da bude ponosna na to kako se ponela u migrantskoj krizi. Kako je naveo, Srbija "nažalost" ima veoma dobro iskustvo u tome, jer je još pre 25 godina primala stotine hiljada izbeglica u oko 700 kolektivnih centara.
"Nije bilo nijednog incidenta, nijednog suzavca, niti zašivanja usana, svega onoga što smo gledali u nekim drugim zemljama", kazao je Cucić.
On je dodao i da ga je duboko razočaralo kada su od ombudsmana Saše Jankovića stigle kritike na račun uslova u kojima borave migranti.
Direktor komesarijata za izbeglice rekao je da jedva čeka da čuje ombudsmanove predloge, kako da se sa postojećim sredstvima i ljudstvom postignu bolji rezultati.
Cucić je istakao da zaposleni u Komesarijatu ne očekuju pohvale, ali da očekuju da njihov trud i rad budu prepoznati i uvaženi.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
