Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Italija će "isisati" struju sa Zapadnog Balkana
|
|
|
|
Objavljeno : 23.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Italija bi mogla u potpunosti da ostavi bez struje zemlje Zapadnog Balkana ako se realizuju brojni sporazumi o izgradnji hidroelektrana na rekama u regionu i o izgradnji podvodnog kabla od Tivta do Italije. U izveštaju Mreže za nadzor banaka Benkvoč (Bankwatch Network) koja okuplja evropske ekološke organizacije navodi se da su sporazumi u mnogo čemu kontroverzni i u suprotnosti sa zakonima EU. Ova organizacija procenjuje da bi Italija generalno gledano imala veću finansijsku korist od uvoza jeftine energije, dok italijanske firme ne bi morale da plaćaju naknade za emisiju štetnih gasova sve dok se "prljava energija" proizvodi u zemljama Balkana koje nisu članice EU.
Izveštaj je objavljen 19. jula pod nazivom "Partnerstvo nejednakih". Benkvoč se zalaže da banke odobravaju novac za ekološki održive projekte. Organizacija se finansira najviše uz pomoć projekata Evropske komisije, evropskih vlada i fondacija.
Italija ima velike planove o uvozu električne energije iz jugoistočne Evrope, i za to dobija podršku od Evropske komisije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Dok zagovornici takvih ugovora širom južne Evrope tvrde da je to odličan način da se povećaju prihodi od prodaje energije, nevladine organizacije i nezavisni mediji su manje oduševljeni pozivajući se na ugrožavanje životne sredine, neregularnosti u sklopljenim ugovorima i nemogućnost zemalja u regionu da zadovolje svoje potrebe za energijom iz obnovljivih izvora i smanje emisiju CO2.
Italija nije jedina koja namerava da uvozi energiju iz jugoistočne Evrope. Gotovo sve zemlje u tom regionu su pokazale nameru da izvoze energiju i u Grčku ili zemlje centralne Evrope.
Međutim slučaj Italije trenutno privlači pažnju kako zbog izgradnje neophodne infrastrukture tako i netransparentnosti ugovora o izvozu struje u tu članicu EU.
Prema ciljevima EU, do 2020, udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji Italije trebalo bi da iznosi 17%. Zaključno sa 2009, taj procenat je bio samo 8,9%, navodi se u izveštaju.
Taj cilj Italija planira da ostravi i uvozom 6.000 gigavat-časova (GWh) struje iz Crne Gore i država povezanih sa crnogorskom mrežom počev od 2016, uvozom 3.000 GWh iz Albanije takođe od 2016, a dve godine kasnije bi trebalo da počne uvoz 600 GWh iz Tunisa.
Dok željeni nivo energije dobijene iz obnovljivih izvora ne deluje mnogo u slučaju Italije, za male zemlje jugoistočne Evrope pomenute brojke su ogromne.
U izveštaju se podvlači da je Albanija 2009. proizvela samo 5.300 GWh električne energije, što znači da Italija planira da iz te zemlje uveze dve trećine proizvodnje.
Ti podaci postaju još alarmantniji kada se zna da je Albanija zavisna od uvoza struje, a da je 2009. čak bila „dobra godina“ kad je reč o proizvodnji struje u toj zemlji.
Nedovoljni kapaciteti za balkanske potrebe
Na prvi pogled, uvoz 6.000 gigavat-časova iz balkanskih zemalja ne deluje mnogo. Bosna i Hercegovina su 2009. proizvele 15.700 GWh, a Srbija 37.400 GWh. Crna Gora je proizvela 2.700 GWh i „boluje od energetskog deficita“.
Međutim, treba imati na umu da su i BiH i Srbija trenutno zavisne od proizvodnje uglja. Od srpskih 37.400 GWh, 26.900 je dobijeno preradom uglja.
„To znači da budući da ove zemlje planiraju da se prestroje na obnovljive izvore energije i da teže evropskim ciljevima, izvoz energije dobijene iz obnovljivih izvora nije tako dobra ideja“, stoji u izveštaju.
Osim toga, većina izvoza se odnosi na energiju proizvedenu u hidroelektranama. Kako se navodi, Međunarodna agencija za energiju smatra da izvoz u Italiju nosi rizik jer bi moglo doći do „odliva kapaciteta ka italijanskom tržištu što bi stvorilo nestabilnost na balkanskom tržištu“.
Proizvodnja struje na Balkanu, smatra Agencija, već jedva da zadovoljava domaću tražnju. Letnje suše poslednjih godina uticale su na proizvodnju u hidroelektranama, a zimi se struja na Balkanu dosta koristi za grejanje što stvara pritisak na električne sisteme na tom prostoru.
Dodatni razlog za brigu je što bi Italija mogla da se odluči za veći uvoz struje, ali ne nužno iz obnovljivih izvora. Tako bi moglo da se desi da lignit iz Kolubare B u Srbiji umesto za domaću potrošnju bude iskorišćen za izvoz energije u Italiju.
Sporni ugovori sa italijanskim firmama
Italijanska vlada do sada nije javno pokazala jasan plan kako namerava da uvozi struju sa Balkana i koji kapaciteti su uključeni.
Crna Gora je zasad u centru planova zbog važnosti snabdevanja strujom podvodnim kablom koji bi trebalo da ide od Tivta u Crnoj Gori do Peskare u Italiji. Sporazum o formiranju radne grupe koja bi se bavila ovim pitanjem su još 2007. potpisali predstavnici Elektromreže Crne Gore i italijanske kompanije za prenos električne energije Terna.
U izveštaju se navodi da energetske projekte u Crnoj Gori prate brojne kontroverze. Tako je italijanska kompanija A2A pobedila na tenderu za sticanje udela u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) po proceduri koju je kritikovao konkurent na tenderu iz Grčke.
Kompanija Terna je takođe dobila udeo u Crnogoroskom elektroprenosu bez bilo kakvog tendera, piše u izveštaju Benkvoča.
I plan da se u kanjonu Morače izgrade elektrane naišao je na protivljenje javnosti. Iako je Međunarodna finansijska korporacija (IFC) pružila tehničku podršku za ovaj projekat, tender je u septembru 2011. propao jer nije bilo ponuda prethodno kvalifikovanih kompanija, italijanskog Enela i EPCG-a.
Autori izveštaja navode da zasad nije jasno da li će se od projekta odustati ili će koncesija diretkno biti dodeljena A2A i EPCG. Pod znakom pitanja je, da li je ova druga opcija u skladu sa zakonom o javnim nabavkama EU.
I projekat izgradnje podvodnog kabla prate problemi. Troškove izgradnje kabla uglavnom bi pokrila italijanska Terna, dok bi Crna Gora najviše izdvojila 100 miliona evra. Međutim, procenjuje se da bi Italija godišnje uvozom jeftine struje iz Crne Gore i okolnih zemalja uštedela godišnje 225 miliona evra, dok se Crna Gora nada da bi zaradila od 10 do 40 miliona evra godišnje.
Nakon što su Crna Gora i Terna u novembru 2010. potpisale ugovor o postavljanju kabla, samo dan kasnije je italijanska štampa objavila da je otvorena istraga o koruciji u tom slučaju. Crnogorska Mreža za afirmaciju nevladinog sektora MANS prikuplila je dokaze da je ugovor više u korist Terne. Dozvola za početak gradnje je poništena, ali je krajem prošle godine ipak izdata.
Podvlači se da je plan izgradnje kontroverzan jer infrastruktura treba da prođe kroz dva nacionalna parka Lovćen i Durmitor, kao i kroz dragoceno stanište morskih trava na mediteranu.
Studije o uticaju projekta na životnu okolinu i retke vrste su, kako se ocenjuje „maglovite“, i ne bi mogle da zadovolje standarde direktiva EU o uticaju na životnu sredinu i o staništima biljaka i životinja.
Zašto su Pljevlja izabrana za centar?
Pljevlja izgledaju kao neobičan izbor centra za izvoz energije iz obnovljivih izvora Crne Gore jer se tu nalazi samo hidroelektrana. Međutim, kad potrebna infrastruktura bude izgrađena Italija bi mogla da bude zainteresovana za uvoz struje proizvedene u Pljevljima ili u Kolubari B u Srbiji. Italija time neće ispuniti kvotu o korišćenju obnovljivih izvora, ali njene kompanije neće morati da plaćaju naknade za emisiju štetnih gasova sve dok zemlje Balkana budu van EU.
Pljevlja su takođe idealno mesto jer su centar postojeće elektromreže u Crnoj Gori i idealno mesto za prenos energije iz BiH, naročito proizvedene na Drini na granici sa Srbijom.
Srbija i BiH su druga sva važna izvora energije koja bi se izvozila preko Crne Gore.
Kako se navodi, srpska vlada je potpisala niz ugovora sa italijanskom vladom i firmom Seći energija S.p.A (Seci) o izgradnji elektrana na Drini i Ibru.
Ovi sporazumi su, kako se navodi, takođe kontroverzni, jer nije bilo naznaka da je raspisan tender za ove projekte. Takođe Seći grupa „nema iskustva u izgradnji hidroelektrana“, a i rasprostranjene su sumnje o korupciji. Drugo, uticaj na okolinu će biti ozbiljan, a neki od projekata će se suočiti sa ozbiljnim protestom javnosti.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
