Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zamor od proširenja postoji ali nije presudan
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji postoji izvestan zamor od proširenja, ali to neće omesti ostvarivanje politike proširenja Unije ili dovesti do postavljanja novih uslova zemljama u procesu pridruživanja. Prečica u integraciji u EU, međutim, neće biti, ukazano je 28. maja u raspravi o proširenju EU, u Beogradu. U raspravi je istaknut značaj regionalne saradnje i pomirenja na Zapadnom Balkanu, uloge civilnog društva i medija u demokratskom društvu, kao i doprinos Skupštine Srbije u pridruživanju EU.
U javnoj debati o procesu proširenja Evropske unije, koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji, učestvovali su predstavnici Veća članova Međunarodnog evropskog pokreta, Skupštine Srbije, institucija EU, stručnjaci i predstavnici civilnog društva.
Stručnjak u Direktoratu za proširenje Evropske komisije Andris Kesteris je ocenio je da je proces pristupanja Srbije EU nepovratan ali da ostaje da se vidi koliko će on trajati s obzirom da je do sada prosečno trajao šest do 10 godina.
"Srbija čini velike korake u pravom smeru i to će biti zabeleženo u narednom izveštaju (Evropske komisije)", rekao je Kesteris koji je glavni savetnik za civilno društvo i međuinstitucionalne odnose u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije.
On je rekao da su iz ranijih proširenja izvučene pouke i da ne treba imati iluzije da postoje neke prečice u procesu integracija u EU.
Predstavnik Direktorata za proširenje je ocenio da se pridruživanje zemlja Zapadnog Balkana odvija u "uzburkanom moru političkih i privrednih teškoća" ali da su te zemlje ostvarile napredak na putu ka EU, ukazaviši da je ovo godina mogućnosti u proširenju na šta je ukazao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Predsednik Međunarodnog evropskog pokreta Pat Koks (Cox) rekao je da EU neće biti celovita bez zemalja Zapadnog Balkana, da će to biti dug i komplikovan proces, ali da ga treba shvatiti kao početak povratka kući među druge evropske zemlje gde je Srbiji i mesto.
Više razloga za zamor od proširenja
Kesteris je rekao da u EU postoji zamor od proširenja ali da zbog toga neće biti nametani neki posebni uslovi zemljama u procesu pridruživanja. Istakao je da "Evropska komisija želi da dovrši stvaranje Evrope" i da ona vodi računa da članice dosledno sprovode evropske politike i poštuju potpisane sporazume.
Naveo je da politika proširenja EU nije "dobročinstvo" i da zamor od proširenja nije zlovoljno rapsoloženje u članicama prema tom procesu već da on danas nema veliku političku vidljivost zbog izazova sa kojima se Unija susreće, poput finansijskih pritiska u evro zoni. EU je, takođe, proukupirana i prilivom imigranata i pitanjem radne snage, a postoji i nedovoljno poverenje u zemlje u procesu pridruživanja, naveo je Kesteris i dodao da je poverenje posebno važno jer su u EU u odlučivanju ključni principi solidarnost i ravnopravnost.
Prema njegovim rečima, za takav odnos je potrebno poverenje, a teško je izraziti solidarnost ako na donošenje odluka u nekoj zemlji senku baca organizovani kriminala ili raširena korupcija.
Pat Koks je rekao da postoji zamor od proširenja u starim članicama EU jer javno mnjenje često ne prati procese u EU pa se čudi njihovim rezultatima. Naglasio je da to nije razlog da se proširenje prekine već da je potrebno građanima bolje objasniti taj proces.
On je rekao da proces proširenja predstavlja najbolji izraz takozvane meke sile EU, odnosno njenih napora da ohrabri transformaciju i modernizaciju.
Koks je rekao da se sumnje u nastavak proširenja ne odnose na Zapadni Balkan koliko na Tursku zbog njene veličine, broja stanovnika, privrednog razvoja i istorijskog uticaja. U javnosti se, takođe, javlja strah i da li će se proširenje ikada okončati i pokreće se pitanje da li proširenje treba da obuhvati i zemlje u istočnom susedstvu EU, poput Ukrajine i Moldavije i drugih bivših sovjetskih republika. Koks je rekao da to za sada nije predviđeno ali da nije ni isključeno kao mogućnost.
Koks: Pomirenje i saradnja - ključni principi proširenja
Predsednik Međunarodnog evropskog pokreta je istakao značaj pomirenja u stvaranju Evropske unije i u kontekstu integracije Zapadnog Balkana u EU. "To je ta velika moć proširenja - pomirenje i saradnja", rekao je Koks.
On je ocenio da su evropske integracije možda najuspešniji mirovni proces i da se u integracijama ne treba plašiti gubitka nacionalnog integriteta. "Od vas neće tražiti da budete manje Srbi već će vam biti omogućeno da delotovornije postupate kao Srbi u svom interesu", rekao je on.
Zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Jelica Minić rekla je da je danas regionalna saradnja prioritet zemlja Zapadnog Balkana za razliku od perioda neposredno posle sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Prema njenim rečima, saradnja u regionu je nekada bila shvaćena više kao obaveza a danas je sve više vrednost sama po sebi.
"U fazi smo u kojoj je region ponovo počeo da otkriva sebe", rekla je ona i istakla da se to ne dešava samo na kulturnom planu već i u privredi i drugim oblastima. Istakla je da se u regionu sve više identifikuje i doprinos koji on može da unese u EU.
Minić je ukazala da su problemi u zemljama regiona slični - siromašna fizička, socijalna i politička infrastruktura, nizak nivo konkurentnosti, nedovoljni ljudski kapaciteti, nedostatak inovacija i sporost reformi. Prema njenim rečima, evropske integracije su poluge koje treba da omoguće da se to promeni.
Navela je da se Savet za regionalnu saradnju radi na stvaranju mehanizama za podsticaj saradnji u regionu i njegovoj integraciji u EU, a posebno saradnji među nevladinim organizacijama.
Kesteris je istakao da je da je neophodan razvoj i jačanje uloge civilnog društva i medija u cilju stvaranje delotvorne kontrole u demokratskom društvu. On je rekao da civilno društvo i vlasti treba da budu partneri u cilju razvoja pluralizma, a da na stvaranju takvog partnerstva posebno insistira Komisija.
Veće uključivanje organizacija civilnog društva omogućiće i da se uzme u obzir mišljenje celokupnog društva koje, kako je naglasio, ne čini samo većina već i manjina. On je rekao i da zadatak Evropskog pokreta nije nekritička podrška proširenju već da anagažuje civilno društvo na planu integracija i ukaže vlastima na potrebne korake ili nedostatke.
Doprinos parlamenta integraciji u EU
Skupština Srbije je u sadašnjem sazivu od jula 2008. godine do decembra 2010. ispunila 95% svojih obaveza prema Nacionalnom planu integracije Srbije u EU, rekla je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović na otvaranju rasprave na temu proširenja EU. Slavica Đukić-Dejanović je rekla da je Skupština Srbije 2004. godine usvojila Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji kojom je članstvo u EU određeno kao strateški cilj zemlje.
Ona je rekla da Skupština nikako nije kočnica onome što što se čini u pridruživanju zemlje EU već da je svojim radom unapredila proces donošenja zakona i da je na osnovu preporuka Evropske komisije ali i svojima inicijativama doprinela tome. Slavica Đukić-Dejanović je podsetila da je na preporuku Evropske komisije izmenjen Poslovnik parlamenta, kao i da su pre dva dana ukinute blanko ostavke a da je usvajanjem najnovijih izmena izbornog zakona parlament omogućio da građani još više odlučuju o tome ko će sediti u poslaničkim klupama.
Pat Koks je 28. maja na sastanku sa Slavicom Đukić-Dejanović pohvalio rad parlamenta na usklađivanju srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Koks, koji je bivši predsednik Evropskog parlamenta, i predsednica Skupštine Srbije su razgovarali i o ugrožavanju bezviznog režima za građane Srbije, navodi se u saopštenju.
Predsednica srpskog parlamenta je rekla da srpske vlasti, posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova, čine sve da se istraži detaljno ko stoji iza organizovanih prelazaka lažnih azilanata i obavestila da se preduzimaju jače mere kontrole na graničnim prelascima.
Koks je istakao da je, do sada, bilo oko 1,6 miliona ostvarenih poseta građana Srbije zemljama EU, a da je samo 1% tih poseta bio zloupotrebljen.
Izvor: Euractiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
