Odluku o dodeli statusa kandidata Srbije doneće lideri EU 9. decembra, pošto na pripremnom ministarskom sastanku 5. decembra šefovi diplomatija zemalja članica nisu uspeli da postignu dogovor. Oni nisu izneli ni jasan stav po pitanju otvaranja pregovora sa Crnom Gorom, tako da će se i o tome izjasniti lideri EU, dok će Makedonija, koja je već nekoliko puta dobila preporuku Evropske komisije za otvaranje pregovora, na odluku o tome morati još da čeka. Osnovne prepreke za zemlje Zapadnog Balkana su bilateralna pitanja i regionalna saradnja - poput tenzija između Beograda i Prištine i spora Makedonije i Grčke oko imena Makedonije, a kada je o reformama reč među najvećim problemima su korupcija i osnovna prava.
Kada je o Srbiji reč, glavna tačka sporenja zemalja članica je Kosovo, odnosno procena da li je sporazumom o integrisanim prelazima, koji je postignut u napetoj atmosferi nakon epizoda naselja na severu, postignut dovoljan napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U zaključcima zasedanja ministara EU ukazuje se na "napredak koji je dosad ostvarila u obnovljenom dijalogu (s Prištinom) i to da glatko i u dobroj veri primenjuje postignute dogovore". Međutim, odluka je prepuštena liderima EU, odnosno odložena za nekoliko dana - do 9. decembra.
Šef diplomatije Poljske Mikolaj Dovgjelevič istakao je da su ministri pozitivno primili mišljenje Evropske komisije o Srbiji i da je značajno što "postoji očekivanje da je poboljšanje odnosa Srbije i Kosova nezaustavljiv proces i da će ići dalje što je jako važno".
"Ne mogu reći da li će ili ne Srbija dobiti status kandidata, jer je to odluka Evropskog saveta, ali sam jako zadovoljan i srećan što smo usvojili zaključke, uključujući zaključke o Srbiji i to je pozitivan znak i mnogo toga je urađeno da se dobije uravnotežen tekst i mogu uveriti da će o tome Evropski savet veoma ozbiljno to uvažiti i razmotriti, kako pitanje datuma ža pregovora s Crnom Gorom tako i za status kandidata Srbije", rekao je Dovgjelevič. "Svaki dan je važan pre zasedanja Evropskog saveta, posle sastanka Evropskog saveta za to poboljšanje odnosa", dodao je poljski ministar.
Većina zemalja podržala je kandidaturu Srbije. Međutim, prema izvorima agencije Beta Nemačka i Austrija to nisu podržale, a Austrija je iznela i predlog da se za Srbiju uvede neka vrsta probnog statusa kandidata, koji bi se naknadno proveravao. Prema pisanju AFP-a još dve zemlje – Holandija i Velika Britanija žele da budu sigurne da sporazumi Beograda i Prištine neće ostati "mrtvo slovo na papiru".
Nemačka, koja je i ranije ukazivala da je potreban opipljiv napredak u odnosima sa Prištinom, na ministarskom sastanku je zatražila da Srbija pre dodele statusa "razjasni svoje odnose sa susedstvom", uz stav da se EU ne može "zadovoljiti najmanjim mogućim koracima" koje su srpske vlasti preduzele da se smiri stanje na severu Kosova. Kako su agenciji Beta preneli zvaničnici koji prate nastojanje ministara EU da usaglase stav o Srbiji, Nemačka je ukazala na to da su poslednji događaji na severu Kosova bili "veoma zabrinjavajući", budući da je došlo do ranjavanja i povreda vojnika Kfora. Stav Berlina je bio da vlasti u Beogradu "mogu i treba da učine više", rekli su upućeni funkcioneri na zasedanju.
Uoči sastanka predstavnik Austrije Mihael Špindeleger (Spindelegger) predložio je “probni status kandidata za Srbiju”, što bi značilo da se odobri status za Srbiju, ali uz ogradu da je to potrebno potvrditi na narednom sastanku u martu do kada bi sporazum Beograda i Prištine trebalo da postane realnost.
Sa druge strane, mnoge zemlje, a među njima i uticajne Francuska i Španija, podržale su status kandidata za Srbiju, delimično iz straha da bi u suprotnom to produbilo unutrašnje probleme Srbije. Španija je ujedno jedna od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
Stoga u nacrtu zaključaka ministri nisu preuzeli na sebe da donesu odluku. "Savet ministara uzima na znanje povoljnu ocenu Evropske komisije i preporuku da se Srbiji odobri status kandidata, što će razmotriti Evropski savet", navodi se u nacrtu zaključaka zasedanja ministara inostranih poslova EU.
Kosovo kao ključni uslov
Background
Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Evropska komisija je 12. oktobra 2011. objavila mišljenje o tomzahtevu, preporučivši dodeljivanje statusa kandidata Srbiji uz očekivanje da Beograd obnovi dijalog sa Prištinom i primeni do sada postignute sporazume u dijalogu.
Hrvatska će, kako je planirano, pristupiti EU sredinom 2013. Crna Gora je dobila status kandidata prošle jeseni i sada očekuje odluku o početku pregovora. Makedonija je već šest godina kandidat, a odluka o pregovorima odlaže se zbog spora sa Grčkom oko imena. Bosna i Hercegovina još nije podnela zahtev za pristupanje jer nije ispunila sve potrebne uslove za to.
Kosovo se pojavilo kao presudan uslov budući da je Srbija uslove koji su se odnosili na donošenje zakona i reformske aktivnosti ispunila u zadovoljavajućoj meri za ovu fazu evropskih integracija, a na Kosovu su tokom leta izbile tenzije.
Rešavanje praktičnih pitanja u odnosima Beograda i Prištine kroz dijalog uslov je za svaki napredak na putu ka EU, što je naznačeno i u preporuci Evropske komisije od 12. oktobra ove godine.
To ne znači da Srbija treba da prizna nezavisnsot Kosova, što, uostalom, nije učinilo ni pet zemalja članica. Međutim, od Srbije se očekuje da postigne određene dogovore kojima, po mišljenju srpskih lidera sa severa Kosova, de fakto priznaje državnost Kosova.
U centru pažnje je pitanje upravljanja prelazom između Kosova i centralne Srbije, što je pitanje velikog značaja za obe strane, i problem koji je letos doveo do zaoštravanja situacije. Naime, uzlazna putanja rešavanja odnosa kroz dialog, započet u martu, prekinuta je 11. jula ove godine, kada su planirani razgovori o carinskim prelazima otkazani zbog povećanih tenzija, pošto su kosovske vlasti zabranile uvoz robe iz Srbije. Priština je uputila predstavnike carinskih i policijskih službi na prelaze na severu Kosova, što je prvi pokušaj Prištine od proglašenja nezavisnosti da uspostavi kontrolu na severu. Izbili su neredi, kontrolu nad prelazima je preuzeo Kfor, a kosovski Srbi su postavili blokade na putevima ka prelazima.
Situacija, kao ni barikade, od tada se nije u potpunosti smirila, mada je dijalog nastavljen, a 3. decembra postignut je i sporazum Beograda i Prištine o upravljanju prelazima. Taj sporazum, koji predviđa takozvano integrisano, zajedničko upravljanje prelazima, izaziva oštre reakcije i u Srbiji i među kosovskim Srbima koji smatraju da se time konačno postavlja prava granica između Srbije i Kosova.
Napredak u pregovorima postignut je i u oblasti predstavljanja Prištine na regionalnim skupovima.
Crna Gora čeka do petka, Makedonija i dalje blokirana
Kao što se i očekivalo, ministri su dali i formalno zeleno svetlo za potpisivanje pristupnog sporazuma sa Hrvatskom, što će toj zemlji omogućiti da postane članica sredinom 2013. godine, nakon ratifikacije tog sporazuma. Hrvatska će tako postati druga zemlja bivše Jugoslavije koja će pristupiti EU. Nakon nje moraće da se čeka sigurno nekoliko godina, budući da nijedna zemlja regiona za sada ne vodi pristupne pregovore, a oni traju godinama.
Prema izvorima Bete, nijedna članica nije stavila posebne primedbe na moguće davanje datuma otvaranja pregovora o članstvu s Crnom Gorom. "U svetlu napretka koji je ostvarila Crna Gora, Savet prima na znanje preporuku Komisije (da se sa Crnom Gorom otvore pregovori o pristupanju), što će u skladu sa uspostavljenom praksom razmatrati Evropski savet", navodi se u saopštenju Saveta ministara koji su 5. decembra raspravljali do kasno u noć.
Ministri su ukazali da je Crna Gora postigla "visok nivo" usaglašenosti sa uslovima za članstvo, posebno u domenu političkih kriterijuma i da je ostvaren napredak u uspostavljanju tržišne privrede. Ističe se, međutim, da je od ključnog značaja sprovođenje reformi, posebno u ključnoj oblasti vladavine prava i osnovnih prava. Posebno se ukazuje na oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i uspostavljanja prakse u tim oblastima, što će ostati ključna oblast i tokom pregovora.
Kada je o Makedoniji reč, navodi se da se ministri "uglavnom slažu sa procenom Evropske komisije da je zemlja dovoljno ispunila političke kriterijume", a zabeležili su i da je Komisija još jednom ponovila preporuku da se otvore pregovori. "Savet je spreman da se tom pitanju vrati tokom sledećeg Predsedništva" EU, navodi se u saopštenju.
Ističe se da je od ključnog značaja pronalaženje rešenja za spor za Grčkom oko imena Makedonije pod okriljem Ujedinjenih nacija. To je problem zbog kojeg Makedonija od 2005. godine, kada je dobila status kandidata, čeka na otvaranje pregovora. "Savet očekuje da će sadašnji dijalog na visokom nivou uskoro dati rezultat", dodaje se.
Kada je o reformama reč, kao posebni izazovi za Makedoniju ističu se promovisanje i garantovanje osnovnih prava, pre svega slobode govora u medijima, kao i nezavisnost pravosuđa, reforma javne uprave, borba protiv korupcije i unapređenje poslovne klime.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, poruka se može svesti na podršku evropskoj perspektivi te zemlje i preporuku Bosni da što pre reši pitanja od ključnog značaja - formiranje vlade na državnom nivou, ali i unapređenje efikasnosti državnih institucija, što podrazumeva i ustavne promene. "Posebno, zemlja će morati da bude sposobna za usvajanje, sprovođenje i izvršenje zakona i propisa EU", navodi se u saopštenju.
Pomenut je i razgovor sa međunarodnom zajednicom o promeni međunarodnog prisustva u BiH, pa se navodi i da Savet očekuje i nastavak razgovora sa međunarodnom zajednicom "u okviru odgovarajućeg foruma". Kao teme se pominju i moguće izmeštanje Visokog predstavnika međunarodne zajednice i smanjenje obima njegovih aktivnosti.
Kada je reč o Kosovu, Savet je potvrdio evropsku perspektivu Kosova, a uz ocene je na više mesta dodata opaska da se donose "bez prejudiciranja stavova zemalja članica po pitanju statusa". "Savet je posvećen pronalaženju sporazuma o učešću Kosova u programima EU", navodi se u saopštenju.
Kao i u slučaju Srbije, ističe se da je potrebno angažovanje i Beograda i Prištine u dijalogu i da će to biti od ključnog značaja tokom njihovog napretka u ostvarenju evropske perpektive. Poziva se Kosovo da pokrene "inkluzivan i dugoročan plan za severno Kosovo u bliskoj saradnji sa EU" i pozdravlja se namera Komisije da u tome pruži podršku. Ministri su takođe podržali odluku o pokretanju dijaloga o vizama kada se ispune svi uslovi, a posebno je istaknuo da je potreban napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti.
Stavovi
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević izjavila je 5. decembra uveče da Srbija treba da nastavi reforme bez obzira da li će dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer su one u njenom interesu. Upitana šta ako Srbija ne dobije status kandidata za EU, Delević je televiziji B92 rekla da Srbija u tom slučaju treba da nastavi reforme jer su one u njenom interesu.
"Ako Srbija ne dobije status kandidata najvažnije je šta ćemo uraditi dalje. Najvažnije je zašto smo na putu (evropskih integracija) i ako smo u njega ušli zato što smo prepoznali interes onda je odgovor da ćemo nastaviti da radimo", rekla je ona.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je 6. decembra da je Srbija spremna da pruži dodatne dokaze posvećenosti evropskom putu i izrazio nadu da će je lideri EU prepoznati kao partnera za budućnost. "Naša poruka u danima koji dolaze jeste da je Srbija spremna da da dodatne dokaze posvećenosti evropskom putu. To će podrazumevati da dodatno razgovaramo o mogućnosti predstavljanja kosovskih zvaničnika na regionalnim formumima", rekao je Đelić novinarima u Beogradu. On je rekao da zaključci Saveta ministara EU podrazumevaju da Srbija uloži dodatni napor da se na severu Kosova uklone barikade, sa čime je Beograd saglasan, pre svega zbog očuvanja života na Kosovu.
"Srbija je uradila ono što se od nje očekivalo kako bi dobila status kandidata, a zbog incidenata na Kosovu. mali broj zemalja je odlučio da traži još", rekao je Đelić.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija ispunila uslove da dobije status kandidata za članstvo u EU i da je to potpuno zaslužila, saopštio je 6. decembra kabinet predsednika. On je, međutim, dodao da se još ne zna, uprkos svemu učinjenom, da li će Srbija dobiti status kandidata, ili će on biti uslovljen za Srbiju na neprihvatljiv način, zbog čega treba sačekati 9. decembar kada će Savet EU doneti konačnu odluku.
EurActiv Srbija
Odluka o Srbiji prepuštena liderima EU 
