Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 O pristupnim pregovorima tek 2012.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Srbija i Crna Gora mogu očekivati da se o početku pregovora o pristupanju unutar EU razgovara tek sredinom 2012. godine, potvrdili su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu i funkcioneri u ministarstvima inostranih poslova nekoliko zemalja članica. Većina smatra da je Srbija zaslužila status kandidata. I od Srbije i od Crne Gore se za početak pregovora traže dodatni napori. Na stav članica EU prema proširenju negativno utiču problemi s Grčkom, kao i loša ekonomska situacija na Zapadnom Balkanu.
Prema izvorima Bete, većina smatra da je Srbija zaslužila status kandidata, pod uslovom da se nastavi dijalog s Prištinom i da "obe strane odustanu od nepopustljivog stava" na severu Kosova. Kada je o Crnoj Gori reč, može se očekivati da će lideri EU na sastanku u decembra "s interesovanjem primiti na znanje" preporuku Komisije da se pokrenu pregovori o članstvu.
Pre svega Francuska i Nemačka, ali to je donekle stav još nekih partnera u EU, smatraju da na susretu lidera EU 9. decembra treba samo nagovestiti da će se o datum početka pregovora s Crnom Gorom i Srbijom naknadno razgovarati verovatno polovinom iduće godine, ali ne pre.
Kada je reč o Kosovu, stav koji je francuska diplomatija iznela u analizi preporuka Evropske komisije donekle se razlikuje od "čvršćeg" stava Nemačke.
Prema stavu francuske diplomatije, "ponuda za dodeljivanje kandidatskog statusa Srbiji odražava napretke u unutrašnjim reformama, punu saradnju s Haškim sudom, uz hapšenje i izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića kao i posvećenost dijalogu s Kosovom". A, kako je predočeno, "da bi taj status dobila i pre nego što se razmotre dalji koraci, Srbija mora nastaviti sa sprovođenjem obaveze da vodi dijalog s Kosovom i ostvari opipljive rezultate".
"Zauzvrat", poruka je Pariza, "očekujemo da Kosovo u punoj meri primeni 'Ahtisarijev plan' UN iz 2007. godine uz obezbeđivanje značajne autonomije za severno Kosovo".
Nemački stav se donekle razlikuje, mnogo je zahtevniji oko "povlačenja srpskih struktura sa severa Kosova", a zvanični Berlin tvrdi da vlasti u Beogradu ne žele da izađu u javnost s činjenicama da su Srbi na severu Kosova "oružano napali" nemačke vojnike Kfora. To onda, kažu izvori u Briselu, još više koči spremnost Berlina da omogući dalje približavanje Srbije EU.
Nemačka, Velika Britanija i SAD smatraju da se što pre mora "zaokružiti kosovska situacija" tako da to više ne bude nikakvo žarište, a da Srbija pristane na što bržu normalizaciju s Prištinom, možda i po nekom oprobanom evropskom modelu.
Francuska i Nemačka kao preduslov za pregovore od vlasti Crne Gore traže dokaze da se istinski sprovode reforme i zakoni vezani pre svega za uspostavljanje nezavisnog sudstva, preduslova za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu se podrazumevaju i brzi sudski postupci i hapšenje i "krupnih riba", kao što se to događa u Hrvatskoj gde je cela politička scena, a posebno vladajući NDZ, uzdrmana borbom protiv korupcije. Tu cenu treba da plate i druge zemlje regiona, smatraju u Briselu, gde ne žele da se ponovi loše iskustvo sa primanjem zemalja koje imaju u državne i ekonomske strukture ugrađenu korupciju i organizovani kriminal.
Grčka jača odbojnost prema proširenju
"Grčka drama" je samo doprinela skepticizmu u pogledima na proširenje, jer je reč o nedoumici oko opstanka "jedne balkanske zemlje" u evrozoni, pa i samoj EU. Prezaduženost i suštinsko loše delovanje demokratskog i privrednog sistema su doveli Grčku, a time i celu evrozonu, u beznadežnu situaciju.
Jedan zvaničnik u Evropskoj komisiji je stavio do znanja da bi izlazak Grčke iz zone evra mogao za sobom povući i izlazak te zemlje iz EU. To onda postavlja pitanje da li se može računati na istinsku spremnost nekih kandidata na Balkanu da po dostignutom stepenu političke demokratije i konkurentnosti privreda, stanju budžeta i duga zaista mogu postati ravnopravni partneri u EU.
Zemlje Zapadnog Balkana, primećuju izvori u evropskim prestonicama, ukupno imaju 120 milijardi evra duga iako je paradoks da je najviše po stanovniku zadužena Hrvatska koja je već na pragu članstva. Hrvatska privreda isto tako uopšte nije u dobrom stanju, i dalje ima velike strukturne probleme, "ali je na putu ka EU imala takođe stalnu podršku Nemačke", navode izvori.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je pre par dana u obraćanju naciji ocenio da je Grčka nepripremljena ušla u evrozonu, a da su i poslednji ulasci u članstvo bili "manjkavi i nerazumni".
Dodatno ograničenje je i to što sve dok ne prođu izbori u Francuskoj i još nekim članicama EU, tema proširenja ne bi smela da dođe u "predizbornu javnost", jer je pitanje proširenja EU na Tursku, pre svega, ali i druge zemlje jugoistočne Evrope bilo jedan od ključnih razloga što je svojevremeno na referendumima u Francuskoj i Holandiji odbačen "Lisabonski ustav" EU.
Nemačka, čiji uticaj sve više raste unutar EU, a posebno Demohrišćanska stranka kancelarke Angele Merkel, već neko vreme smatra da se, posle Hrvatske, mora stati s celim postupkom daljeg približavanja zapadnobalkanskih zemalja, a posebno Turske, članstvu u Uniji.
Otud je ponovo u prvi plan, recimo u zvaničnim stavovima Pariza, stavljeno i to da se ulazak novih članica mora sagledati i u funkciji "sposobnosti Evropske unije da u svoje redove ugradi novu ćčanicu".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
