Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljuljano poverenje u evro, osim na Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska valuta evro, dugo priželjkivana u novim članicama EU, nije više tako privlačna zbog dužničke krize. Zemlje koje nisu još pristupile monteranoj uniji ne žure da uvedu zajedničku valutu, osim Litvanije i Letonije. Dok je u EU zajednička valuta predmet rasprava i sporenja, na Balkanu poverenje u evro nije uzdrmano. Evro u regionu ima status koji je nekad uživala nemačka marka - u evrima se pozajmljuje, štedi i troši, dok je u Crnoj Gori i na Kosovu zvanična valuta.
Gotovo 70% Čeha je protiv uvođenja evra, dok samo 18% želi da se evro uvede, pokazuje istraživanje instituta SANEP čiji su rezultati objavljeni u novembru. Češki premijer Petr Nečas je više puta izjavio da njegova vlada neće utvrditi datum za ulazak u monetarnu uniju tokom svog mandata koji ističe 2014. Polovinom decembra češka centralna banka i Ministarstvo finansija su takođe preporučili da se ne donosi odluka o datumu za uvođenje evra i da se u 2012. ne traži pristupanje Evropskom mehanizmu deviznih razmena II (ERM II) koji služi da se ograniče fluktuacije kursa.
U Poljskoj, prema anketi čiji su rezultati objavljeni polovinom decembra, tri četvrtine građana ne želi da njihova zemlja uvede evro dok 22% to želi. Poljska nije utvrdila datum za uvođenje evra, ali planira da 2015. godine ispuni sve Mastrihtske kriterijume. "To je strateški cilj. Želimo da pristupimo zoni evra, ali ne sada", rekao je početkom decembra guverner poljske centralne banke Marek Belka.
Bugarska vlada navodi da bi Bugarska mogla da ispuni Mastrihtske kriterijume sledeće godine. Iako ostaje pri tome da uđe u zonu evra, Bugarska još nije utvrdila datum za ulazak u ERM II.
Rumunski predsednik Trajan Basesku nedavno je izjavio da evro neće propasti i da Rumunija ostaje pri svom cilju da 2015. pristupi zoni evra.
Kriza nije poljuljala opredeljenje Mađarske da uđe u zonu evra. Ulazak u zonu evra je "praktično ekonomska nužnost", smatra mađarski predsednik Pal Šmit (Schmitt), ali mađarska vlada to ne planira pre 2020.
Letonija ostaje pri tome da uvede evro u 2014, povrdile su u oktobru vlasti u Rigi. Inflacija predstavlja najveću pretnju na tom putu, ali su vlasti saopštile da su spremne da odlučno reaguju ako dođe do skoka inflacije.
Litvanija je prvobitno planirala da uđe u zonu evra 2007, ali je od toga morala da odustane zbog inflacije koja je bila nešto viša od dozvoljenog praga. Vlada desnog centra u Viljnusu je nedavno saopštila da računa na ulazak u zonu evra 2014. Međutim, u Litvaniji je u poslednje vreme više protivnika evra od pristalica. Prema anketi čiji su rezultati objavljeni krajem novembra 49% ispitanika se izjasnilo protiv uvođenja evra a 43% za.
Background Evro zonu je 1999. godine osnovalo 11 zemalja članica EU, a zajedničku valutu sada koristi 17 članica. Članice evro zone sada su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugalija, Slovačka, Slovenija i Španija, a tri zemlje za sada ne planiraju uvođenje evra i nemaju tu obavezu - Velika Britanija, Švedska i Danska.
Uprkos ograničenjima javnog duga na 60% bruto domaćeg proizvoda i deficita na 3% BDP, zaduženost i deficiti među članicama EU su veći, a do sada su Grčka, Irska i Portugalija zapale u dužničku krizu i zatražile međunarodnu pomoć, dok su Španija i Italija među zemljama koje se smatraju nestabilnim.
ERM II predstavlja mehanizam deviznih kurseva koji je 1. januara 1999. godine zamenio mehanizam ERM, a kroz koji se ostvaruje saradnja u oblasti politike deviznog kursa među članicama EU koje su deo Evrosistema - evropskog sistema centralnih banaka, i onih koje to nisu. ERM II podrazumeva da fluktuacije nominalnog deviznog kursa moraju da se održe u okviru standardnog raspona od +/–15% u odnosu na utvrđeni centralni bilateralni paritet nacionalne valute prema evru.
Među Britancima, takođe, jača otpor prema evru. Britanci su uvereni da su izbegli najgore jer su sačuvali funtu, nacionalnu valutu, iako zemlji, kada se svedu računi, ne ide ništa bolje od njenih suseda.
Prema istraživanju, 65% Britanaca smatra da je evro osuđen na propast a samo 19% smatra da će preživeti krizu. Ispitanicima čak nije postavljeno pitanje o mogućnosti uvođenja evra zbog konteksta u kome je anketa sprovedena - neposredno posle odbijanja britanskog premijera Dejvida Kamerona na samitu EU 9. decembra da prihvati izmene ugovora EU zbog uvođenja budžetske discipline.
Šveđani i Danci su više nego ikada privrženi domaćoj valuti, kruni, iako su se posledice krize u zoni evra osetile u tim skandinavskim zemljama. Prema nedavno sprovedenim istraživanjima, 87,6% Šveđana i 71% Danaca žele da se očuva domaća valuta.
"Poverenje Šveđana u evro nikada nije bilo manje", saopštio je institut za istraživanja javnog mnjenja Skop i naveo da podrška evru opada u protekle dve godine. "Evropska dužnička kriza je uticala na mišljenje Danaca o evru", kaže glavni ekonomista Danske banke Sten Bosijan (Steen Bocian) i podseća da je u septembru 60% Danaca bilo protiv jedinstvene evropske valute.
Deset godina od uvođenja evra, grčka privreda je u dubokoj recesiji i na udaru konukrencije iz balkanskih zemalja i Turske. Većina Grka, međutim, eventualno vraćanje drahme doživljava kao propast. Prema istraživanjima javnog mnjenja, čak 80% građana Grčke podržava evro. Podršku evru nije umanjila ni teška situacija u kojoj se građani nalaze zbog strogih mera štednje koje se sprovode već dve godine.
Poverenje u evro na Balkanu nepoljuljano
Kriza evra uglavnom ne brine mnogo građane Balkana. U Crnoj Gori i na Kosovu evro je zvanična valuta, ali se i drugde u regionu koristi a građani rado štede u evrima.
Dok su članice EU godinama morale da ulažu napore da ispune kriterijume potrebne za integraciju u zonu evra, Crna Gora i Kosovo nisu morali da prođu taj ispit. Podgorica je jednostrano uvela evro nakon proglašenja nezavisnosti za koju su se građani opredelili na referendumu 2006. a Priština je odmah prihvatila evro po njegovom uvođenju u EU 2002. I pre pojave evra, Podgorica i Priština su napustile dinar i vezale se za nemačku marku.
"Evro smo uveli 2002. kada je uveden u Evropi", rekao je za AFP zvaničnik Kosovske centralne banke Agron Dida. On je dodao da su se o tome dogovorili UN i EU i podsetio da je prvih 150 miliona evra stiglo u Prištinu iz nemačke centralne banke avionom pod jakom zaštitom NATO.
Uticaj ove odluke Podgorice i Prištine na zonu evra je beznačajan. Kosovski budžet za 2012. biće 1,5 milijardi evra, nešto veći od crnogorskog, dok samo dug Grčke premašuje 350 milijardi evra.
I drugde u regionu se koristi evro - da bi se iznajmio ili kupio stan, platila privatna škola ili čak članarina u teretani. U nekim zemljama u radnjama i restoranima, iako se po zakonu plaćanje mora obavljati u domaćoj valuti, lako pristaju i na evre. U Tirani u mnogim radnjama u kojima su cene označene u evrima, mora se platiti u toj valuti, kaže Lorena Deđa dok se divi haljini od 350 evra u izlogu radnje.
Na autoputevima u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori putarina može da se plati u evrima. Turističke agencije, takođe, svoje ponude iskazuju u evrima.
Građani regiona se takođe najčešće opredeljuju da štede u evrima. Ukupna štednja građana Srbije na kraju septembra iznosila je 7,5 milijardi evra, od čega je skoro 95% bilo u evrima. U Hrvatskoj udeo štednje u evrima iznosi 91%, u Bosni i Hercegovini 60% a u Albaniji 48%. Udeo kredita indeksiranih u evrima u Srbiji je 81% u Srbiji a u Hrvatskoj 60%.
Većina stanovnika zemalja Balkana, kada se pomene dužnička kriza u zoni evra, i dalje veruje u evropsku valutu. "Evro je čvrsta valuta i evropski lideri će ga sačuvati. Ja štedim u evrima", kaže Jasmin Delić, informatičar u jednoj sarajevskoj banci.
A ako evro ne preživi krizu, to neće biti neka velika tragedija, jer će se "Balkan vratiti svojoj prvoj ljubavi - nemačkoj marki", smatra Mentor Latidi, trgovac u Prištini.
Sličnog je mišljenja i stručnjak za ekonomiju i profesor na podgoričkom univerzitetu Milenko Popović, koji smatra da je, ako dođe do nestanka evra, najpametnije vratiti se nemačkoj marki.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
